Ko god nije imao ideju ranije \u010dime \u017eeli da se bavi, upisivao je gimnaziju. Jednostavno su mnogi roditelji smatrali da \u0107e njihovo dete do kraja \u0161kolovanja doneti odluku \u0161ta \u017eeli da radi, zapravo u svom budu\u0107em \u017eivotu. Na\u017ealost se neretko doga\u0111alo da se to ne desi ni u tom slu\u010daju, pa da gimnazijalac upi\u0161e fakultet koji odaberu njegovi roditelji, a onda pro\u0111u godine i godine studiranja i ne uspe da ga zavr\u0161i.<\/p>\n
I dok su ranije gimnazije uglavnom podrazumevale dva osnovna smera i to prirodno – matemati\u010dki i dru\u0161tveno – jezi\u010dki, danas su sve \u010de\u0161\u0107e zastupljene gimnazije op\u0161teg smera.<\/p>\n
Ako upitate nekog \u0161kolarca, gotovo je sigurno da \u0107e vam re\u0107i da ne vidi poentu u poha\u0111anju takve gimnazije, budu\u0107i da to, prakti\u010dno vidi kao pro\u0161irenje gradiva iz osnovne \u0161kole, \u0161to zaista i nije ba\u0161 tako daleko od prave istine.<\/p>\n
<\/p>\n
Gimnazija op\u0161teg smera – da ili ne?<\/b><\/p>\n
<\/p>\n
Isklju\u010divo u zavisnosti od afiniteta svakog \u0161kolarca se mo\u017ee i doneti odluka da li je gimnazija op\u0161teg smera dobar izbor ili ne.<\/p>\n
Sasvim je sigurno da se u\u010denici koji su okrenuti, na primer umetnosti, ne\u0107e dobro ose\u0107ati ukoliko ih roditelji nateraju da ipak upi\u0161u gimnaziju, dok ne odlu\u010de \u010dime zaista \u017eele da se bave u budu\u0107nosti. Naravno da \u0107e oni tu \u0161kolu zavr\u0161iti, na lak\u0161i ili na te\u017ei na\u010din, ali \u0107e vrlo verovatno izgubiti interesovanje da se bave umetno\u0161\u0107u ili bilo kojim drugim zanimanjem, koje je primarno kreativno.<\/p>\n
Me\u0111utim u nekim drugim slu\u010dajevima je gimnazija op\u0161teg smera svakako pravi izbor. U slu\u010daju da, na primer dete sa sigurno\u0161\u0107u zna da \u017eeli da studira, najbolje je da upi\u0161e upravo takvu gimnaziju. Na taj na\u010din \u0107e imati sigurnu pro\u0111u na bilo koji fakultet ili vi\u0161u \u0161kolu.<\/p>\n
Naime, prema trenutno va\u017ee\u0107em zakonu, oni u\u010denici koji steknu diplomu upravo gimnazije op\u0161teg smera imaju pravo da upi\u0161u bilo koji fakultet, bez obzira da li se na njemu izu\u010davaju primarno dru\u0161tvene ili prirodne nauke. Sa druge strane, ako neko zavr\u0161i gimnaziju dru\u0161tveno – jezi\u010dkog smera, ima pravo da upi\u0161e isklju\u010divo fakultet, u okviru koga se izu\u010davaju jezici ili dru\u0161tvene nauke. A nravno da se to odnosi na i u\u010denike, koji postanu vlasnici diplome gimnazije, ali prirodno – matemati\u010dkog smera. Njima je dozvoljeno da poha\u0111aju fakultet, koji je fokusiran na izu\u010davanje upravo matematike i ostalih prirodnih nauka.<\/p>\n
Kako se princip \u0161kolovanja, sasvim logi\u010dno menja, tako se javljaju i mnoge opcije, koje svakako idu na ruku u\u010denicima, na prvom mestu. Zato i treba pomenuti da postoje brojne privatne \u0161kole i uop\u0161teno kvalifikovane obrazovne institucije, koje nude najpre mogu\u0107nost redovnog \u0161kolovanja, a u njihovoj ponudi se nalazi naravno i gimnazija op\u0161teg smera. Upravo takve obrazovne institucije omogu\u0107uju zainteresovanima i da se opredele za opciju vanrednog \u0161kolovanja, a dostupna je i mogu\u0107nsot prekvalifikacije, zatim stru\u010dno osoposobljavanje i dokvalifikacija. A to ustvari zna\u010di da \u010dak i ako u\u010denik zavr\u0161i gimnaziju op\u0161teg smera, pa jednostavno shvati da ne \u017eeli dalje da se \u0161koluje, svakako ima mogu\u0107nost da pristupi nekom od pomenutih programa i da tako stekne validnu diplomu za odabrano zanimanje.<\/p>\n
U ve\u0107ini slu\u010dajeva, za pronalazak zaposlenja nije dovoljno samo posedovati diplomu gimnazije, ve\u0107 se zahteva i do\u0161kolovavanje u okviru odabrane vi\u0161e \u0161kole ili fakulteta. A tu na scenu stupa Akademija Oxford, koja nudi sve pomenute programe i to za mnoga zanimanja razli\u010ditih struka. Upravo zato ne bi trebalo niko da brine, ukoliko ipak odlu\u010di da ne nastavi \u0161kolovanje posle zavr\u0161ene gimnazije. Mo\u017ee se odlu\u010diti za stru\u010dno osposovljavanje za neko od zanimanja, koja su u ponudi konkretne obrazovne institucije. Tako\u0111e je ponudom obuhva\u0107ena i mogu\u0107nost prekvalifikacije, \u0161to podrazumeva da kandidat ima na raspolaganju mogu\u0107nost da, najjednostavnije re\u010deno, promeni zanimanje, odnosno da stekne diplomu za obrazovni profil u nekoj drugoj struci.<\/p>\n
Podrazumeva se da je najbolje nakon zavr\u0161ene gimnazije op\u0161teg smera nastaviti \u0161kolovanje na izabranom fakultetu ili vi\u0161oj \u0161koli. Ali \u010dak i ako to ne bude slu\u010daj, dobro je znati da upravo Akademija Oxford nudi re\u0161enje i za takve situacije!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ko god nije imao ideju ranije \u010dime \u017eeli da se bavi, upisivao je gimnaziju. Jednostavno su mnogi roditelji smatrali da \u0107e njihovo dete do kraja \u0161kolovanja doneti odluku \u0161ta \u017eeli da radi, zapravo u svom budu\u0107em \u017eivotu. Na\u017ealost se neretko doga\u0111alo da se to ne desi ni u tom slu\u010daju, pa da gimnazijalac upi\u0161e fakultet […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":1009,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-1005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-akademija-oxford"],"yoast_head":"\n