\u010covek je oduvek imao \u017eelju da sti\u010de nova znanja iz razli\u010ditih oblasti, te se vremenom sasvim logi\u010dno javila potreba i za zvani\u010dnim obrazovanjem. Naravno da u po\u010detku ni\u0161ta nije bilo kao danas, jer su se upravo usmenim putem sve nove informacije prenosile, budu\u0107i da je poznat podatak da su tek 3100. godine pre Hrista po\u010deli da se javljaju pisani sadr\u017eaji.<\/p>\n
Zanimljivo je napomenuti da su u to doba prete\u010de dana\u0161njih \u0161kola postojale isklju\u010divo pri verskim objektima, a da je uglavnom akcenat bio stavljan na u\u010denje tada\u0161njeg pisma i prou\u010davanje religije.<\/p>\n
Prema dostupnim podacima, na podru\u010dju Kine su oko 2000. godina pre nove ere postojale prvobitne \u0161kole, a 500 godina nakon toga su na podru\u010dju Indije one po\u010dele da se razvijaju.<\/p>\n
U doba kada su nastali \u010duveni epovi \u201cIlijada\u201d i \u201cOdiseja\u201d, u Staroj Gr\u010dkoj su po\u010deli tamo\u0161nji stanovnici da se na jedini dostupan na\u010din obrazuju. Interesantno je re\u0107i da su samo slobodni gra\u0111ani Stare Gr\u010dke mogli da se obrazuju, a oko 400. godine pre nove ere \u010duveni starogr\u010dki filozof Sokrat po\u010dinje na agorama, odnosno gradskim trgovima da prenosi svoje znanje zainteresovanima. Otprilike u to doba se pojavljuju i takozvani sofisti na podru\u010dju Stare Gr\u010dke, dok je zabele\u017eeno da su starogr\u010dki filozofi Aristotel i Platon u periodu izme\u0111u 387. i 355. godine pre na\u0161e ere na podru\u010dju tada\u0161nje Atine osnovali prvu \u0161kolu. Dobro je poznato da je takozvana \u201cAkademija\u201d zvani\u010dno prva \u0161kola u prestonici dana\u0161njeg Gr\u010dke, koju je osnovao filozof Platon.<\/p>\n
Kako je stotinu godina nakon pojave hri\u0161\u0107anstva nastao papir na podru\u010dju Kine, to je doprinelo da u kasnijem periodu odre\u0111eni tekstovi mogu da budu i zapisani. A sve to je vremenom dovelo do zna\u010dajnog pomaka u obrazovanju, ali se mora imati u vidu \u010dinjenica da je to bilo dostupno prvo pripadnicima najvi\u0161ih stale\u017ea, a zatim i primarno mu\u0161karcima, dok je obrazovanje \u017eena po\u010delo tek kasnije.<\/p>\n
Interesantna je pri\u010da, koja nema ba\u0161 sigurne istorijske korene, a vezana je za nastanak termina \u0161kola i uop\u0161te za po\u010detak takve vrste obrazovanja. Naime, izvesni gospodin koji je nosio prezime School je bio prinu\u0111en da neprekidno radi, kako bi svoju mnogo\u010dlanu porodicu izdr\u017eavao. Upravo iz tog razloga se kod njega rodila ideja da zadu\u017ei najstariju \u0107erku da brine o mla\u0111ima, ali u smislu da ih u\u010di sve \u0161to zna i to u jednoj prostoriji ku\u0107e. Budu\u0107i da se to pro\u010dulo, mnoge kom\u0161ije pomenutog gospodina su prvo svoju decu dovodile kod njegove k\u0107eri, a kasnije su to isto po\u010dele da primenjuju i u sopstvenim domovima. Prema ovoj nepotvr\u0111enoj pri\u010di, upravo je prezime ovog \u010doveka poslu\u017eilo za nastanak pomenutog termina.<\/p>\n
Iako je sve to samo pri\u010da, moramo priznati da zvu\u010di zanimljivo, a istorijski podaci vezano za na\u0161u zemlju pokazuju da je zvani\u010dno prva osnovna \u0161kola na podru\u010dju grada Beograda osnovana po\u010detkom 18 – og veka. Prete\u010da dana\u0161nje osnovne \u0161kole \u201cKralj Petar Prvi\u201d, koja je ujedno i za\u0161ti\u0107ena od strane na\u0161e dr\u017eave kao zna\u010dajan spomenik kulture jeste bila Mala gr\u010dka \u0161kola.<\/p>\n
Dana\u0161nja osnovna \u0161kola \u201cDositej Obradovi\u0107\u201d, koja se nalazi u Po\u017earevcu je osnovana 1733. godine, a zanimljivost vezana za nju jeste da je srpski pisac \u0110ura Jak\u0161i\u0107 bio jedan od profesora.<\/p>\n
Na samom kraju 18 – og veka, odnosno 1799. godine je D\u017eoan Pestaloci, ina\u010de \u0160vajcarac poreklom, osnovao prvu takozvanu modernu osnovnu \u0161kolu.<\/p>\n
Prvo zvani\u010dno obdani\u0161te je Fridrih Francuski osnovao 1837. godine, a zanimljivo bi bilo pomenuti da su na podru\u010dju Ujedinjenog Kraljevstva jo\u0161 u 13 – om veku osnovani \u010duveni univerziteti Kembrid\u017e i Oxford.<\/p>\n
Sve do 17 – og veka su obrazovanje mogli da steknu samo mu\u0161karci i to ta\u010dno definisanog dru\u0161tvenog stale\u017ea, a od tada oni na odre\u0111eni na\u010din podu\u010davaju i \u017eene.<\/p>\n
Tek u toku 18 -og\u00a0 veka su zvani\u010dno po\u010dele da se osnivaju prve osnovne \u0161kole, koje su mogle da poha\u0111aju i devoj\u010dice, ali se mora priznati da tek posle Prve industrijske revolucije mo\u017eemo govoriti o pravom razvoju \u0161kolstva, kakvo danas poznajemo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010covek je oduvek imao \u017eelju da sti\u010de nova znanja iz razli\u010ditih oblasti, te se vremenom sasvim logi\u010dno javila potreba i za zvani\u010dnim obrazovanjem. Naravno da u po\u010detku ni\u0161ta nije bilo kao danas, jer su se upravo usmenim putem sve nove informacije prenosile, budu\u0107i da je poznat podatak da su tek 3100. godine pre Hrista po\u010deli […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":685,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-683","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivo"],"yoast_head":"\n