Kako tokom osnovne \u0161kole \u0111aci u\u010de mahom dva jezika i to prvenstveno engleski, a zatim francuski, ruski ili nema\u010dki, te u pojedinim \u0161kolama \u010dak i \u0161panski, to nakon \u0161to deca zavr\u0161e osnovnu \u0161kolu, oni prakti\u010dno imaju tek osnovno znanje. Naravno od slu\u010daja do slu\u010daja sve zavisi, jer ima i nastavnika u osnovnim \u0161kolama koji nastoje da znanje odre\u0111enog jezika podignu na vi\u0161i nivo, te na taj na\u010din pomognu mali\u0161anima da razviju ljubav prema u\u010denju i tog i mnogih drugih jezika.<\/p>\n
Bilo kako bilo, tek ne bi trebalo izgubiti iz vida \u010dinjenicu da jedino kontinuirano u\u010denje ma kog jezika mo\u017ee imati efekat na dugoro\u010dnom nivou, te da jedino aktivno znanje mo\u017ee imati rezultate u budu\u0107nosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Koliko stranih jezika prose\u010dan \u010dovek mo\u017ee nau\u010diti?<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Ukoliko neko ima afiniteta prema u\u010denju stranih jezika, onda vremenom razvije i posebne tehnike za njegovo u\u010denje, te na prili\u010dno jednostavan na\u010din mo\u017ee savladati ve\u0107i broj jezika, a posebno onih koji su donekle srodni.<\/p>\n Tako na primer osoba koja nau\u010di odli\u010dno da komunicira na francuskom jeziku, mo\u017ee prili\u010dno lako da nau\u010di i \u0161panski i italijanski, uzev\u0161i u obzir da je kod svih njih prisutna gramatika, koja je posebno vezana za latinski jezik.<\/p>\n Ali zato neko ko nau\u010di, na primer gr\u010dki jezik, ne\u0107e imati priliku da ta znanja iskoristi kako bi nau\u010dio i neki drugi srodni jezik, zato \u0161to je u pitanju jezik koji nema srodnika. Mada postoji veliki broj re\u010di preuzetih iz gr\u010dkog jezika u, recimo engleskom i drugim jezicima koji se govore \u0161irom sveta. A sve to bi trebalo da pomogne pojedincima da neki drugi jezik nau\u010de bez preteranog truda.<\/p>\n Me\u0111utim, ne treba zaboraviti ni to da u\u010denje bilo kog jezika zahteva kontinuitet, jer jedino na taj na\u010din mo\u017ee znanje biti unapre\u0111eno. Dakle, najva\u017enije je da pojedinac bude u dodiru sa odre\u0111enim jezikom kad god i koliko god mo\u017ee, jer \u0107e jedino tako mo\u0107i zaista da ka\u017ee da odre\u0111eni jezik zna, po\u0161to je u pitanju aktivno znanje i kori\u0161\u0107enje tog jezika.<\/p>\n <\/p>\n Za koga se mo\u017ee re\u0107i da je poliglota?<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Termin poliglota je sa\u010dinjen od dva pojma preuzeta iz gr\u010dkog jezika, koja zna\u010de mnogo i jezik, pa se slobodno mo\u017ee prevesti kao osoba koja govori vi\u0161e jezika.<\/p>\n Zapravo kada se ka\u017ee da je neko poliglota, to zna\u010di da na tri ili vi\u0161e jezika zna da komunicira, s tim \u0161to se ovaj pojam vezuje uz ljude \u010diji je nivo znanja konkretnog jezika vi\u0161i.<\/p>\n S obzirom na to da od 2003. godine zvani\u010dno postoji u upotrebi jo\u0161 jedan pojam, a koji je poznat kao hiperpoliglotizam, te da se on vezuje samo za one osobe, koje mogu da na vi\u0161em nivou komuniciraju i pisano i usmeno na 6 ili vi\u0161e jezika, to je sasvim sigurno da u svetu postoje i takvi ljudi.<\/p>\n Ipak, ako govorimo o prose\u010dnom \u010doveku i o tome koliko stranih jezika on mo\u017ee nau\u010diti, mi bismo se ipak zadr\u017eali na dva ili tri. U tom slu\u010daju je vrlo va\u017eno i o kojim jezicima se radi, jer kao \u0161to smo ve\u0107 pomenuli, ako neko nau\u010di recimo francuski, prili\u010dno lako i brzo bi trebalo da savlada i \u0161panski i italijanski. Zato je nezahvalno davati bilo kakvu procenu, jer sve zavisi na prvom mestu od sklonosti svakog pojedinca, ali i od toga za u\u010denje kojih jezika se opredeli.<\/p>\n Gotovo da nema osobe koja ne zna engleski jezik, a upravo zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da se \u0161irom Srbije u osnovnim \u0161kolama u\u010de ve\u0107 pomenuti jezici, to se vrlo \u010desto doga\u0111a da deca idu i na privatne \u010dasove tog jezika, pa kada ti \u0111aci zavr\u0161e osnovnu ili srednju \u0161kolu, oni prakti\u010dno re\u010deno, mogu da komuniciraju na dva jezika. Me\u0111utim, tu ne govorimo o nekom naro\u010dito visokom nivou znanja, jer je neophodno da ono bude nadogra\u0111eno, da bismo mogli da pri\u010damo o znanju jezika.<\/p>\n Uop\u0161teno govore\u0107i, nakon \u0161to prona\u0111e neku svoju metodu za u\u010denje konkretnog jezika, svaki pojedinac bi trebalo da u relativno kratkom roku prili\u010dno lako savlada i bilo koji drugi jezik, koji odabere. Ipak, ukoliko \u017eeli da to u\u010dini na pravi na\u010din, uvek se preporu\u010duju kursevi i obuke stranih jezika, jer je to najbolji na\u010din za sticanje znanja na osnovnom nivou, a koja posle svako ko to \u017eeli, mo\u017ee i da nadogra\u0111uje bilo samostalno, bilo kroz brojne edukacije koje su u ponudi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako tokom osnovne \u0161kole \u0111aci u\u010de mahom dva jezika i to prvenstveno engleski, a zatim francuski, ruski ili nema\u010dki, te u pojedinim \u0161kolama \u010dak i \u0161panski, to nakon \u0161to deca zavr\u0161e osnovnu \u0161kolu, oni prakti\u010dno imaju tek osnovno znanje. Naravno od slu\u010daja do slu\u010daja sve zavisi, jer ima i nastavnika u osnovnim \u0161kolama koji nastoje […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":894,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivo"],"yoast_head":"\n