Smatra se da nije dobro navoditi koji su jezici okarakterisani kao \u201ete\u0161ki\u201c, a koji ne toliko komplikovani za u\u010denje. Zapravo od osobe do osobe zavisi da li \u0107e u u\u010denju nekog jezika u\u017eivati i smatrati ga jednostavnim ili \u0107e to za nju biti posebno zahtevan posao.<\/p>\n
Iako ne bi trebalo to navoditi, \u010dinjenica je da gramatika odre\u0111enih jezika dovodi do toga da se oni zaista i karakteri\u0161u kao te\u0161ki ili laki<\/i> za u\u010denje. Jedan od jezika, koji se smatra posebno kompleksnim jeste i \u0161vedski, a kojim se u celom svetu koristi oko 9 miliona ljudi.<\/p>\n
\u0160vedski jezik<\/b><\/p>\n
Zvani\u010dno se ovaj jezik koristi naravno u \u0160vedskoj, ali i u Finskoj, te je jedan od zvani\u010dnih jezika Evropske Unije. Spada u grupu germanskih jezika, a podgrupa kojoj pripada su takozvani severnogermanski jezici.<\/p>\n
Interesantan je podatak da je ovaj jezik izuzetno blizak sa norve\u0161kim i danskim, pa iz tog razloga izvorni govornici ova tri jezika nemaju nikakvih pote\u0161ko\u0107a u sporazumevanju.<\/p>\n
Osnovne karakteristike ovog jezika na prvi pogled ne zvu\u010de tako kompleksno, jer postoje samo 2 pade\u017ea u \u0161vedskom i to nominativ i genitiv, a od rodova su prisutni zajedni\u010dki i neutralni. Me\u0111utim, ono \u0161to se smatra posebno ote\u017eavaju\u0107om okolno\u0161\u0107u prilikom u\u010denja \u0161vedskog jezika jesu deklinacije, odnosno promene imenica i imeni\u010dkih re\u010di, a kojih ima ukupno pet.<\/p>\n
Sem toga, razlog zbog koga se \u0161vedski jezik od strane mnogih smatra kompleksnim za u\u010denje jeste i ortografija. Naime, pravopis ovog jezika je vezan za izgovor re\u010di koji je bio prisutan ranije, tako da postoje odre\u0111ene razlike u pisanju i izgovoru.<\/p>\n
Kada se govori o standardnom \u0161vedskom jeziku, onda se misli na jezik koji se mo\u017ee \u010duti u glavnom gradu ove zemlje, Stokholmu. Formalna standardizacija \u0161vedskog jezika je izvr\u0161ena tokom 20 – og veka, a reforma pravopisa je izvr\u0161ena 1906. godine.<\/p>\n
Kako nau\u010diti \u0161vedski jezik?<\/b><\/p>\n
Potpuno isto kao i za sve ostale jezike, tako isto i za ovaj postoje samo dva na\u010dina za u\u010denje, koja su op\u0161teprihva\u0107ena i koja se naj\u010de\u0161\u0107e u praksi i primenjuju.<\/p>\n
Kao \u0161to se pretpostavlja, prvi na\u010din jeste da samostalno poku\u0161ate da savladate ovaj jezik. Druga opcija podrazumeva da upi\u0161ete kurs \u0161vedskog jezika u nekoj specijalizovanoj obrazovnoj instituciji.<\/p>\n
I jedna i druga opcija imaju i odre\u0111ene prednosti, ali i odre\u0111ene mane.<\/p>\n
Obi\u010dno ukoliko se zadovoljavate op\u0161tim znanjem nekog jezika, mo\u017ee da bude dovoljno da ga u\u010dite samostalno. Ali tu se uvek dovodi u pitanje kvalitet nau\u010denog, zato \u0161to vi prakti\u010dno prethodno niste imali dodira sa tim jezikom, pa samim tim ne\u0107ete mo\u0107i ni da prepoznate kada gre\u0161ite u izgovoru primarno. Naravno da nije nemogu\u0107e da bilo koji jezik nau\u010dite i samostalno, ali tu uvek postoji zadr\u0161ka koja je vezana za upornost pojedinca, jer se vrlo \u010desto desi da mnogi prilikom prvih pote\u0161ko\u0107a odustanu od u\u010denja. Isto tako je va\u017eno naglasiti i da ni u jednom slu\u010daju ne mo\u017ee biti kvalitet nau\u010denog isti kao kada vam znanje odre\u0111enog jezika prenose stru\u010dnjaci, koji su zaposleni u \u0161kolama stranih jezika i koji su zadu\u017eeni da dr\u017ee edukaciju. Ali, to ne zna\u010di da ne bi trebalo da poku\u0161ate, ukoliko vam ne odgovara ili mo\u017eda nemate mogu\u0107nosti da poha\u0111ate obuku.<\/p>\n
U ve\u0107ini slu\u010dajeva je preporu\u010dljivija obuka i kurs \u0161vedskog jezika i to u okviru proverenih obrazovnih institucija. Kada ka\u017eemo proverene, mislimo na specijalizovane \u0161kole jezika, u kojima su zaposleni stru\u010dnjaci koji imaju dovoljno iskustva u radu i, naravno znanja. A ako su jo\u0161 u pitanju i izvorni govornici, kao \u0161to je to slu\u010daj sa ve\u0107inom profesora koje zapo\u0161ljava \u0161kola stranih jezika Akademije Oxford, onda je to pun pogodak.<\/p>\n
S obzirom na to da pomenuta \u0161kola, kao i ve\u0107ina drugih funkcioni\u0161e po pravilima, koja su u skladu sa Zajedni\u010dkim evropskim referentnim okvirom za jezike, poznatim kao CEFR (The Common European Framework for languages), polaznici nastavu poha\u0111aju na \u017eeljenom nivou. Re\u010d je o tome da ovaj jezi\u010dki okvir predvi\u0111a postojanje ukupno \u0161est nivoa znanja \u0161vedskog ili bilo kog drugog stranog jezika. A nivoi se kre\u0107u od A 1, koji je osnovni, preko nivoa B grupe, koji su ni\u017ei i vi\u0161i srednji, pa do nivoa C grupe, to jest C 1 i C 2, a koji su ni\u017ei i vi\u0161i napredni nivo znanja bilo kog jezika.<\/p>\n
Samim tim \u0161to kurs i obuka \u0161vedskog jezika podrazumeva postojanje ovih nivoa, potrebno je da kandidati koji ve\u0107 imaju odre\u0111eno znanje pomenutog jezika pristupe i zvani\u010dnom testiranju u ovoj \u0161koli. Napomenu\u0107emo i to da na vi\u0161e od 30 lokacija postoji \u0161kola \u0161vedskog jezika u na\u0161oj zemlji, tako da bi trebalo zainteresovani da kontaktiraju najbli\u017eu i informi\u0161u se o svim potrebnim detaljima.<\/p>\n
Ipak, nemojte misliti da je dovoljno da samo upi\u0161ete kurs \u0161vedskog jezika, jer to nije istina. Neprekidna ve\u017eba i dodir sa stranim jezikom \u0107e u\u010diniti da vrlo brzo savladate sve prepreke i da po\u010dnete njime da se u praksi i koristite.<\/p>\n
A po\u0161to sve to u\u010dinite, mo\u017eete aplicirati za sticanje jednog od najpoznatijhih sertifikata o poznavanju \u0161vedskog jezika, koji je poznat kao Swedex. Na svu sre\u0107u, ne\u0107ete morati da se mu\u010dite, kako biste prona\u0161li ovla\u0161\u0107eni test centar, ako izaberete opciju poha\u0111anja kursa u pomenutoj \u0161koli stranih jezika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Smatra se da nije dobro navoditi koji su jezici okarakterisani kao \u201ete\u0161ki\u201c, a koji ne toliko komplikovani za u\u010denje. Zapravo od osobe do osobe zavisi da li \u0107e u u\u010denju nekog jezika u\u017eivati i smatrati ga jednostavnim ili \u0107e to za nju biti posebno zahtevan posao. Iako ne bi trebalo to navoditi, \u010dinjenica je da […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":984,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-983","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-akademija-oxford"],"yoast_head":"\n