Autor: Akademija Oxford

Leto je stiglo, a sa njim i veliki popusti na kurseve

Akademija Oxford 2 komentara

Ako ste odlučili da odlazak na more odložite za septembar, kada je uostalom i najlepše, trebalo bi da osmislite kako ćete provesti leto u svom gradu. Naravno da je najboje ne raditi ništa, ali to ipak brzo dosadi. Svima koji su umorni od posla i svakodnevnih obaveza, mogućnost da zaista odmore u pravom smislu te reči, često deluje neverovatno.

A onda ipak dođu u situaciju da mogu tokom celog leta da odmaraju… idu na bazene, šetaju, izlaze sa društvom, pa se i toga zasite.

Ono što mnogi zaboravljaju jeste da uvek mogu da učine nešto dobro za sebe, a da se pritom ne opterećuju time, te da svakako odmore dok ne dođe trenutak da odu na zasluženo letovanje.

 

Leto je stiglo, a sa njim i veliki popusti na kurseve

 

Bez obzira da li aktivno koristite jedan ili tri strana jezika, uvek imate mogućnost da naučite još neki.

Naravno da je mnogima lakše da se opredele za jezike koji su slični donekle, odnosno čija gramatička osnova vodi poreklo iz istog izvora. Zato često možemo čuti da osobe koje aktivno koriste francuski jezik, recimo, prilično lako i brzo nauče da govore i italijanski, ali i španski jezik. Razlog za to je vrlo jednostavan, jer gramatika sva tri pomenuta jezika vodi poreklo od latinskog jezika.

Međutim, ima i onih ljudi koji žele da pored već savladanih jezika, govore još neki, koji se dijametralno razlikuje. Tako na primer postoje ljudi koji aktivno koriste engleski i nemački jezik, pa onda ih zainteresuje kurs i obuka norveškog jezika ili turskog, na primer. U principu, nikakve veze nema među navedenim jezicima, ali oni ipak iz nekog razloga odluče da ih savladaju i u tome vremenom uspeju.

Čak i ako ne znate koji biste strani jezik voleli da naučite, nemate razloga da brinete. Lako ćete pronaći onaj koji vam se najviše dopada, jer škola stranih jezika Akademije Oxford edukacije organizuje za više od 40 stranih jezika.

Dobro je da znate i to, a za slučaj da se i dalje dvoumite da li je ta ideja pametna, da se letnje obuke i kursevi stranih jezika plaćaju znatno manje, nego kada se te edukacije pohađaju tokom ostalih perioda u toku godine. Naime, cena je čak 50 procenata niža od standardne, što je zaista velika povoljnost.

Najbitnije je da svi koji žele tako da provedu letnje mesece znaju da nastava može biti organizovana isključivo u onoj poslovnici, u kojoj se oformi grupa. Naime, letnji kursevi i obuke stranih jezika se organizuju isključivo za grupu polaznika. A dodatne informacije o svemu tome su dostupne na zahtev, kao i informacije o načinu i uslovima plaćanja.

Iz obimne ponude ove obrazovne institucije izaberite ona jezik koji je pravi izazov za vas i savladajte ga sa uspehom!

Koliko stranih jezika prosečan čovek može naučiti?

Akademija Oxford Ostavite komentar

Kako tokom osnovne škole đaci uče mahom dva jezika i to prvenstveno engleski, a zatim francuski, ruski ili nemački, te u pojedinim školama čak i španski, to nakon što deca završe osnovnu školu, oni praktično imaju tek osnovno znanje. Naravno od slučaja do slučaja sve zavisi, jer ima i nastavnika u osnovnim školama koji nastoje da znanje određenog jezika podignu na viši nivo, te na taj način pomognu mališanima da razviju ljubav prema učenju i tog i mnogih drugih jezika.

Bilo kako bilo, tek ne bi trebalo izgubiti iz vida činjenicu da jedino kontinuirano učenje ma kog jezika može imati efekat na dugoročnom nivou, te da jedino aktivno znanje može imati rezultate u budućnosti.

 

Koliko stranih jezika prosečan čovek može naučiti?

 

Ukoliko neko ima afiniteta prema učenju stranih jezika, onda vremenom razvije i posebne tehnike za njegovo učenje, te na prilično jednostavan način može savladati veći broj jezika, a posebno onih koji su donekle srodni.

Tako na primer osoba koja nauči odlično da komunicira na francuskom jeziku, može prilično lako da nauči i španski i italijanski, uzevši u obzir da je kod svih njih prisutna gramatika, koja je posebno vezana za latinski jezik.

Ali zato neko ko nauči, na primer grčki jezik, neće imati priliku da ta znanja iskoristi kako bi naučio i neki drugi srodni jezik, zato što je u pitanju jezik koji nema srodnika. Mada postoji veliki broj reči preuzetih iz grčkog jezika u, recimo engleskom i drugim jezicima koji se govore širom sveta. A sve to bi trebalo da pomogne pojedincima da neki drugi jezik nauče bez preteranog truda.

Međutim, ne treba zaboraviti ni to da učenje bilo kog jezika zahteva kontinuitet, jer jedino na taj način može znanje biti unapređeno. Dakle, najvažnije je da pojedinac bude u dodiru sa određenim jezikom kad god i koliko god može, jer će jedino tako moći zaista da kaže da određeni jezik zna, pošto je u pitanju aktivno znanje i korišćenje tog jezika.

 

Za koga se može reći da je poliglota?

 

Termin poliglota je sačinjen od dva pojma preuzeta iz grčkog jezika, koja znače mnogo i jezik, pa se slobodno može prevesti kao osoba koja govori više jezika.

Zapravo kada se kaže da je neko poliglota, to znači da na tri ili više jezika zna da komunicira, s tim što se ovaj pojam vezuje uz ljude čiji je nivo znanja konkretnog jezika viši.

S obzirom na to da od 2003. godine zvanično postoji u upotrebi još jedan pojam, a koji je poznat kao hiperpoliglotizam, te da se on vezuje samo za one osobe, koje mogu da na višem nivou komuniciraju i pisano i usmeno na 6 ili više jezika, to je sasvim sigurno da u svetu postoje i takvi ljudi.

Ipak, ako govorimo o prosečnom čoveku i o tome koliko stranih jezika on može naučiti, mi bismo se ipak zadržali na dva ili tri. U tom slučaju je vrlo važno i o kojim jezicima se radi, jer kao što smo već pomenuli, ako neko nauči recimo francuski, prilično lako i brzo bi trebalo da savlada i španski i italijanski. Zato je nezahvalno davati bilo kakvu procenu, jer sve zavisi na prvom mestu od sklonosti svakog pojedinca, ali i od toga za učenje kojih jezika se opredeli.

Gotovo da nema osobe koja ne zna engleski jezik, a upravo zahvaljujući činjenici da se širom Srbije u osnovnim školama uče već pomenuti jezici, to se vrlo često događa da deca idu i na privatne časove tog jezika, pa kada ti đaci završe osnovnu ili srednju školu, oni praktično rečeno, mogu da komuniciraju na dva jezika. Međutim, tu ne govorimo o nekom naročito visokom nivou znanja, jer je neophodno da ono bude nadograđeno, da bismo mogli da pričamo o znanju jezika.

Uopšteno govoreći, nakon što pronađe neku svoju metodu za učenje konkretnog jezika, svaki pojedinac bi trebalo da u relativno kratkom roku prilično lako savlada i bilo koji drugi jezik, koji odabere. Ipak, ukoliko želi da to učini na pravi način, uvek se preporučuju kursevi i obuke stranih jezika, jer je to najbolji način za sticanje znanja na osnovnom nivou, a koja posle svako ko to želi, može i da nadograđuje bilo samostalno, bilo kroz brojne edukacije koje su u ponudi.

Koji jezik je najsličniji srpskom jeziku?

Akademija Oxford 3 komentara

U grupu slovenskih jezika, koji zvanično pripadaju indoevropskoj jezičkoj zajednici spadaju južnoslovenski, zapadnoslovenski i istočnoslovenski, kao i češkoslovački jezici, odnosno lužičkosrpski. Zapravo je zvanična podela slovenske grupe jezika na južnu, zapadnu i istočnu slovensku jezičku grupu.

Izuzev srpskog i hrvatskog jezika, u južnoslovenskoj jezičkoj grupi se u novije vreme nalaze i crnogorski jezik, zatim bošnjački i slovenački, kao i makedonski i bugarski.

U zapadnoslovenskoj jezičkoj grupi je najbitniji poljski, dok ruski, beloruski i ukrajinski, kao i rusinski jezik spadaju u istočnoslovensku grupu jezika.

 

Koji jezik je najsličniji srpskom jeziku?

 

Bez želje da zadiremo u politiku, moramo napomenuti da su srpskom jeziku svakako najsličniji crnogorski i hrvatski, ali i bošnjački, mada novije generacije tu sličnost žele da svedu na minimum. U osnovi, ove jezici se primarno razlikuju po narečju, ali ako pitate nekog iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore o tome da li njihov jezik ima sličnosti sa srpskim, većina će vam reći da ti jezici zapravo nisu ni u kakvoj vezi. Međutim, ako posetite bilo koju od tih zemalja, te progovorite na srpskom jeziku, sasvim je sigurno da će vas oni u potpunosti razumeti. A isto to se odnosi i na stanovnike Crne Gore, Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, koji dođu u Srbiju i govore svojim jezikom, te mogu biti sigurni da će ih svaki prosečan Srbin u potpunosti razumeti.

Međutim, zbog svima dobro poznatih istorijskih okolnosti u ovom delu Balkana, mnogi narodi se trude da prenebregnu činjenicu da se koriste jezikom, koji je gotovo isti kao i srpskim.

A što se ostalih slovenskih jezika tiče i njihove sličnosti sa srpskim, zanimljivo je pomenuti da češki jezik ima dosta sličnosti, kao i jezik kojim se koriste lužički Srbi. Takođe, ruski jezik je u većini slučajeva razumljiv govornicima srpskog jezika i obrnuto, a novija istraživanja pokazuju i da ukrajinski jezik donekle ima sličnosti sa srpskim.

No, bez obzira za koji jezik navodimo da je sličan srpskom, činjenica je da su svi pomenuti jezici članovi iste jezičke grupe, pa je i sasvim za očekivati da oni imaju sličnosti. Sve to isto možemo navesti i za bugarski, odnosno makedonski jezik, ali svakako postoji poteškoća u sporazumevanju između izvornih govornika ovih jezika i onih, kojima je srpski jezik maternji, prvo zato što spadaju u različitu podgrupu slovenskih jezika, a zatim i zato što je svaki u toku istorije razvijao svoje karakteristike i osobenosti.

Ipak, možete biti sigurni da će vas i stanovnik Crne Gore i Rusije, ali Bosne i Hercegovine, zatim Češke i Severne Makedonije, odnosno Bugarske i Hrvatske, pa čak i Slovenije razumeti ukoliko se koristite srpskim jezikom. Tu naravno, moramo izuzeti one pojedince kojima je politika iznad svega, jer oni čak i ako vas budu razumeli, neće vam to priznati.

Vanredno srednje obrazovanje

Akademija Oxford 2 komentara

Vremena se menjaju, navike i dece i odraslih se takođe menjaju, a to sve zajedno ima uticaja i na način obrazovanja, ali i na mnoge druge segmente života.

Možda baš zato i nije uopšte za čuđenje što se sve veći broj svršenih osnovaca odlučuje za vanredno srednje školovanje, jer u tome vide mogućnost da mnogo brže i lakše steknu diplomu za željeno zanimanje.

 

Vanredno srednje obrazovanje

 

Možda na prvi pogled ne zvuči tako, ali je neosporno činjenica da vanredno srednje obrazovanje itekako može da ima prednosti. Naravno da je to posebno dobro za one đake, koji iz bilo kog razloga ne mogu u potpunosti da se posvete školovanju, a poznato je i da srednja škola nije obavezna po slovu zakona naše zemlje.

Princip po kome funkcioniše ovaj vid obrazovanja je vrlo jednostavan, te omogućuje svakome ko je zainteresovan i ko ima minimum završenu osnovnu školu pre toga, da stekne kvalifikacije u okviru željenog obrazovnog profila.

Iako je zakonski uslov za vanredno srednje obrazovanje da kandidat ima diplomu završene osnovne škole, postoji još jedan koji je naročito bitan, a vezan je za godine starosti kandidata. Naime, svako ko se odluči na taj način da nastavi školovanje mora biti star minimum 17 godina, posle čega ima pravo da pristupi odabranom programu.

Na području Srbije postoje brojne srednje škole koje nude taj vid edukacije, a posebno treba napomenuti da Obrazovni centar Akademije Oxford, uz vanredno srednje obrazovanje, svima koji imaju želju za tim nudi i mogućnost da izvrše kako stručno osposobljavanje, tako isto i da izvrše dokvalifikaciju, odnosno prekvalifikaciju za brojne obrazovne profile.

Uopšteno govoreći, bitno je da svako ko želi vanredno da se školuje, a ko ima minimum 17 godina i ko je pre toga najmanje završio srednju školu, kontaktira izabranu obrazovnu instituciju, te da priloži dokumenta koja su obavezna, a koja izuzev overene fotokopije svedočanstva o završenoj srednjoj školi, uključuje i izvod iz matične knjige rođenih, s tim što će u okviru odabrane obrazovne institucije dobiti precizne informacije o svemu tome.

Naravno da mora biti izvršena procena za svakoga, ko izrazi žellu da se školuje vanredno, a pre toga je završio prvi ili drugi razred neke srednje škole, odnosno gimnazije, kako bi članovi specijalno oformljene komisije precizirali koji su to diferencijalni ispiti, koje bi kandidat morao da položi, ako želi da nastavi školovanje na taj način.

Podrazumeva se da svaka obrazovna institucija koja nudi i vanredno srednje obrazovanje ima veliki izbor obrazovnih profila, tako da bi trebalo svaki prijavljeni da izabere onaj koji je njemu u datom trenutku najinteresantniji i koji mu najviše odgovara. A posle toga će dobiti informacije o postupku prijavljivanja na taj program, odnosno upisa, kao i podatke o visini školarine, odnosno o ceni prijavljivanja ispita i o svemu ostalom što je vezano za sprovođenje vanrednog školovanja.

S obzirom na to da brojne obrazovne institucije koje nude i takav vid školovanja, kao što je na primer već pomenuti, Obrazovni centar Akademije Oxford, poseduju sve što je potrebno da bi izdavale relevantne diplome po završetku odabranog obrazovnog programa, to svaki kandidat nema nikakvog razloga za brigu. Naime, on će steći diplomu za smer koji bude izabrao da pohađa, a koja je sa pravnog i zakonskog aspekta validna u potpunosti, što dalje znači da ima apsolutno pravo da kontaktira konkretnu poslovnicu Nacionalne službe za zapošljavanje i dobije sve informacije o postupku upisa stečene diplome za izabrani obrazovni profil.

Često se postavlja pitanje da li vanredno srednje obrazovanje ima prednosti ili ne, što uopšte nije za čuđenje. I dok oni koji idu u redovnu školu smatraju da je vanredno obrazovanje za lošije đake, oni koji se odluče da na takav način steknu diplomu za izabrano zanimanje su svesni da su učinili pravu stvar, jer postoje mnoge prednossti koje takav vid školovanja nudi.

Po čemu ćete prepoznati dobrog prevodioca?

Akademija Oxford Ostavite komentar

Kada dođe trenutak da vam je potreban prevod nekog dokumenta ili drugog sadržaja, sasvim je logično i očekivano da pokušate da nađete odgovarajućeg stručnjaka, koji će vam ponuditi najkvalitetniju moguću uslugu, a po ceni koja će biti primerena. Naravno da to nije ni u kom slučaju lako, jer postoje brojni prevodioci i sudski tumači na području naše zemlje, koji su specijalizovani i za obradu dokumenata i mnogih drugih sadržaja u različitim jezičkim kombinacijama, te je i sasvim očekivano da se kvalitet njihovih usluga razlikuje, ali i cena.

 

Po čemu ćete prepoznati dobrog prevodioca?

 

Prvo i osnovno o čemu svakako treba posebno voditi računa jeste da je uvek bolja varijanta angažovati stručnjake, koji su zaposleni u okviru neke proverene institucije, te koji iza sebe imaju sasvim dovoljno urađenih prevoda u toj jezičkoj kombinaciji. Naravno, da to ne znači da samostalni prevodilac, odnosno onaj stručnjak koji nije zaposlen u nekoj prevodilačkoj agenciji, ne može da odgovori na te zahteve, već jednostavno konkretna prevodilačka agencija stoji iza rada svojih zaposlenih.

Ipak, ono po čemu ćete prepoznati dobrog prevodioca jeste, na prvom mestu njegova ponuda vezano za konkretnu uslugu, a u smislu da može obrađivati sadržaje različite tematike. Podrazumeva se da ne može svako podjednako dobro da prevodi tekstove iz oblasti farmacije i medicine, na primer, kao i tekstove iz oblasti gramatike i pravopisa nekog jezika, odnosno drugih oblasti. Jednostavno, vrlo je važno pronaći onog prevodioca, koji je isključivo specijalizovan za prevod u datoj varijanti jezika, a za tematiku koja je vama potrebna.

Naravno da u eri savremenih tehnologija, makar osnovna računarska pismenost mora biti zahtevana čak i od prevodilaca. Iako je to donekle podrazumevano, činjenica je da svakako pre angažovanja treba proveriti da li ćete prevod sadržaja moći da očekujete da dobijete na mejl, odnosno da li ćete dobiti prevod i u elektronskom formatu, pošto to u velikoj meri olakšava i ubrzava celokupan postupak.

Ipak, sve navedeno nije jedino po čemu ćete prepoznati dobrog prevodioca, već i po tome koliko stručno i brzo može izvršiti vaš zahtev. A opet se vraćamo na početak, te napominjemo da je svakako uvek sigurnija varijanta angažovati stručnjaka pri nekoj specijalizovanoj agenciji, odnosno onoga u čije preporuke ste se uverili. Naravno, te preporuke mogu biti usmene, od strane ljudi koji su koristili usluge konkretnog stručnjaka, ali i one koje možete pročitati na sajtu konkretne agencije ili samostalnog stručnjaka.

Svakako treba na umu imati činjenicu da nije tako lako pronaći dobrog prevodioca, a posebno ako su u pitanju nešto kompleksniji sadržaji, te upravo iz tog razloga i treba pristupiti vrlo pažljivo pronalaženju stručnjaka, koji će u potpunosti da ispuni očekivanja klijenata.