Kategorija: Akademija Oxford

Njegov ili njen IQ je veći od proseka! Koliko puta ste do sada čuli tu tvrdnju, a da se zaista niste zapitali šta je tačno to i i kako se određuje koliko IQ neko ima?

Pa da počnemo… IQ je skraćenica od Intelligence Quotient, a u slobodnom prevodu je to zapravo količnik inteligencije, odnosno koeficijent inteligencije.

Postoji opšteprihvaćena formula na osnovu koje se numerički prikazuje koliki je koeficijent inteligencije jedne osobe. Princip podrazumeva mentalni uzrast, podeljeno na kalendarski uzrast i sve to puta 100.

 

Kako se određuje IQ jedne osobe?

 

Procenu inteligencije isključivo mogu da izvrše stručnjaci, a na osnovu dve vrste faktora i to generalnog i specifičnih faktora, na osnovu kojih se procenjuje inteligencija testirane osobe.

A tu su i brojni testovi inteligencije, na osnovu čijih rezultata se može saznati koliki je IQ jedne osobe.

Ako neko ima posebno izraženu nadarenost prema nečemu, ali i neku od onih sposobnosti koje se smatraju opštim, odnosno uobičajenim, onda ne postoji mogućnost da bude određen i stepen, odnosno koeficijent inteligencije. U većini slučajeva tada psiholozi, odnosno stručnjaci koji vrše testiranje navode da je u pitanju osoba koja ima prosečan koeficijent inteligencije, ali je naročito nadarena za određenu aktivnost. Ukoliko od nekoga postoji indicija takve vrste, onda je mahom u pitanju osoba nižeg IQ – a od proseka, odnosno nižeg od očekivanog.

Međutim, postoje različiti pristupi u proveri koeficijenta inteligencije, a neki od njih su opšteprihvaćeni, dok su neki i dalje predmet polemike.

Obično su testovi inteligencije maksimalno usaglašeni sa osnovnim karakteristikama osoba koje se testiraju, a u smislu njihovog uzrasta na prvom mestu.

Na osnovu rezultata testa, a koji gotovo uvek kreiraju psiholozi, određuje se mentalni uzrast ispitanika, što se sve podeli sa kalendarskim uzrastom i na kraju pomnoži sa 100, da bi se dobio koeficijent inteligencije, odnosno IQ.

Naravno da postoji i skala sa vrednostima, pa osobe koje imaju IQ ispod 20 spadaju u kategoriju onih, koje su duboko duševno zaostale. Naredna kategorija su ispitanici sa koeficijentom inteligencije od 20 do 34, koji imaju tešku duševnu zaostalost, dok umerenu duševna zaostalost imaju ispitanici čiji je koeficijent inteligencije od 35 do 49.

Svako čiji je IQ od 50 do 69 ima laku duševnu zaostalost, a ispitanici čiji je koeficijent inteligencije između 70 i 89 se prema toj skali tretiraju kao fiziološki tupi.

Da bi se za nekog moglo reći da ima prosečnu inteligenciju, potrebno je da njegov IQ bude vrednosti od 90 do 110, dok svako čiji je koeficijent inteligencije od 111, pa do 139 važi za osobu visoke inteligencije.

Ako prilikom procene psihologa, određeni ispitanik ima koeficijent inteligencije koji je viši od 140, on se svakako smatra osobom koja ima veoma visoku inteligenciju, odnosno natprosečnu, pa se u većini slučajeva navodi da je to potencijalni genije.

Podrazumeva se da se testiranje u najvećoj mogućoj meri prilagođava prvenstveno uzrastu polaznika, a o tome brinu nadležni stručnjaci.

Ako ste konačno doneli odluku da naučite bilo koji strani jezik, a bez obzira na dnevne obaveze, kojima smo uglavnom svi opterećeni u manjoj ili većoj meri, onda je to zaista za svaku pohvalu. Potpuno je svejedno, u principu da li je u pitanju obuka i kurs stranog jezika koji ste odlučili da pohađate u okviru neke specijalizovane obrazovne institucije ili želite da pokušate samostalno da naučite taj jezik, sasvim sigurno je najvažnije da ste tu odluku doneli i počeli sa učenjem jezika.

 

Koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika?

 

Da bismo mogli da damo kakav – takav odgovor na ovo pitanje, moramo najpre pomenuti da apsolutno niti jedan strani jezik, bez obzira koliko godina ga učili i govorili, ne možete poznavati tako dobro kao svoj maternji, a u smislu da ne možete biti upućeni baš u sve finese. Iz tog razloga je gotovo smešno slušati ljude koji se hvale time da su taj i taj jezik savršeno naučili za mesec dana, godinu dana ili 10 godina.

Kada smo to razjasnili, moramo uzeti u obzir i dnevne obaveze svakoga od nas, a bez obzira da li su u pitanju kursevi i obuke stranog jezika kroz koje stičete znanja ili to radite samostalno. Čak i ako je reč o prvoj opciji, to podrazumeva nekoliko časova nedeljno, što sasvim sigurno nije dovoljno da biste određeni jezik što bolje naučili.

Zato i ne bi trebalo da vas brine koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika, jer to najpre zavisi od čoveka do čoveka, ali i od toga koji jezik ste odlučili da učite. Na primer, ako se odlučite za kurs engleskog jezika, pretpostavljamo da vam neće biti mnogo vremena dnevno potrebno da biste stekli znanje koje predviđa program, a primarno zato što je engleski jezik manje – više svuda prisutan. Sa druge strane, ukoliko odlučite da učite, na primer norveški ili mađarski, te grčki ili turski jezik, odnosno bilo koji sa kojim nemate baš svakodnevno dodira i koji se donekle smatra složenijim, vrlo je verovatno da će vam biti mnogo više vremena potrebno u toku dana da pređete gradivo, pa samim tim će vam biti neophodno i više vremena da taj jezik naučite.

Srećom, postoji nešto što svako može učiniti ukoliko zaista želi da određeni strani jezik nauči, a bez obzira da li odluči da pohađa edukaciju u okviru škole stranih jezika Akademije Oxford ili to čini kroz privatne časove, odnosno samostalno.

Naime, stručnjaci su došli do saznanja da bez obzira koliko vremena imate na raspolaganju za učenje određenog stranog jezika, sve to nije dovoljno ukoliko to ne činite svakoga dana. Dakle, ako zaista želite u budućnosti da se služite određenim jezikom neće biti dovoljno da odete na čas i vratite se kuci, te zaboravite do narednog puta šta ste učili. Bitno je da svakoga dana makar po koji sat budete u dodiru sa konkretnom materijom, a na način koji je vama najprihvatljiviji u datom momentu.

Prema opšteprihvaćenom mišljenju, pojam administracija se koristi u različitim životnim segmentima, a obično označava vođenje ili upravljanje.

Smatra se da ovaj termin vodi poreklo iz latinskog jezika, a slobodno se prevodi kao davanje, odnosno pružanje usluga i saveta. Obično se u našem jeziku pojam administracija koristi za poslovanje, a sve češće ovaj termin ima primenu i u oblasti informacionih tehnologija.

 

Šta su administrativni kursevi?

 

U principu, sve što ima veze sa papirologijom se može svrstati u administraciju, tako da su administrativni kursevi i obuke prvenstveno oni koji su za taj segment vezani.

Da bismo pojasnili sve ovo, navešćemo da su obuka i kurs za poslovnog sekretara ili poslovnog asistenta, te seminar za poslovnog sekretara u spoljnoj trgovini edukacije, koje se smatraju administrativnim. U tu grupu spada i knjigovodstvena obuka i kurs, potom edukacije za daktilografa ili računovođu, a svako ko želi da se upozna sa umećem slepog kucanja će, isto tako pohađati administrativnu obuku.

Ukoliko pojedinci žele da se upoznaju sa načinom vođenja poslovnih knjiga ili da postanu zvanično sertifikovani službenici javne nabavke, njima su takođe na raspolaganju administrativni kursevi i obuke, koje širom Srbije u više od 20 poslovnica organizuje Obrazovni centar Akademije Oxford, a u skladu sa propisanim nastavnim programom.

A ono što je posebno zanimljivo napomenuti jeste da administrativna obuka i kurs sve više ima veze sa informacionim tehnologijama, odnosno sa internetom i zanimanjima koja imaju veze sa tom oblašću. Iz tog razloga, pored već pomenutih edukacija, u administrativne se može svrstati i obuka i kurs pisanja za web, odnosno seminar pisanja za blog, jer to sve ima veze sa oblašću koja je poznata kao administracija.

U domenu informacionih tehnologija su sve više zastupljeni obrazovni profili, koji u svom nazivu sadrže i pojam administrator ili administracija. Tako, na primer postoji zanimanje mrežni ili IT administrator, kao i IT sistem administrator, a u čiji opis posla spada održavanje, odnosno upravljanje konkretnom mrežom ili IT sistemom.

Skraćenica admin je sve više prisutna na društvenim mrežama, a u pitanju je administrator grupe ili stranice, u većini slučajeva ili, pak administrator internet foruma. Ovlašćenja te osobe su, u principu najšira, jer je administrator konkretne stranice na društvenoj mreži, recimo zadužen da njome upravlja, te ima dozvolu da dodaje sadržaj, ali i da vodi računa o komunikaciji sa pratiocima, odnosno članovima neke grupe ili foruma.

Uopšteno rečeno, za poslove administratora na društvenim mrežama se ne zahteva nikakvo posebno predznanje, dok ako neko želi da postane sistem administrator, na primer, od slučaja do slučaja se mogu zahtevati posebni sertifikati od strane nadležnih.

A što se tiče pomenutih administrativnih zanimanja, za njihovo obavljanje je potrebno posedovati određene kvalifikacije, a svi administrativni kursevi i obuke koje pomenuta institucija organizuje, omogućuju polaznicima da steknu dodatna znanja u konkretnoj oblasti. Samim tim što će dobiti diplomu za određeno zanimanje, a nakon što završi sa pohađanjem edukacije, kandidati će imati mogućnost i da apliciraju za posao u struci, te će tako sasvim sigurno biti u prednosti nad ostalima, koji nisu imali prilike da konkretnu administrativnu obuku pohađaju, pa samim tim nisu ni stekli dovoljno znanja.

Ukoliko konkurišete za zaposlenje, vrlo je verovatno da će kao jedan od najbitnijih zahteva biti navedeno da posedujete osnovnu računarska pismenost.

A to zapravo znači da potencijalni poslodavac od svakoga ko konkuriše za posao zahteva da, najpre zna da koristi internet, zatim da je upućen u to kako funkcioniše elektronska prepiska, tako da se očekuje i da zna da koristi mejl, te da na taj način može da komunicira sa potencijalnim klijentima i poslovnim partnerima. Pored toga, pod pojmom osnovna računarska pismenost se podrazumeva da osoba zna i da samostalno koristi i može da uređuje tekstualni dokument, dok se u pojedinim slučajevima očekuje i da zna da koristi program Microsoft Excel, to jest da je upućen u rad sa tabelama i tabelarnim kalkulacijama.

 

Osoba koja ne zna koristiti računar danas se smatra nepismenom

 

Baš zato što se većina poslova, a posebno vezano za administraciju obavlja u brojnim računarskim programima, te zato što je komunikacija u poslovnom svetu fokusirana na mejlove, osnovna računarska pismenost je neophodna za svakoga ko želi da kvalitetno i profesionalno obavlja svoj posao.

A sve to je dovelo do toga da osoba koja u današnje vreme ne zna da koristi računar, može da se karakteriše kao nepismena.

Naravno da se mi ovom prilikom uopšte nećemo baviti time da li je to u redu ili nije, odnosno da li je bolje da se komunikacija vrši na drugačiji način, već ćemo se potruditi da svima koji možda nisu imali prilike da steknu osnovna znanja vezano za rad u pomenutim programima, pružimo mogućnost da pronađu najbolje i najlakše rešenje da to učine. Zato i naglašavamo da su kursevi i obuke računara, koji se na 20 i više lokacija u našoj zemlji organizuju i to u okviru svake poslovnice Obrazovnog centra Akademije Oxford, nude svim zainteresovanima i mogućnost najpre da nauče od samog početka kako se određeni program koristi, ali i da znanja koja imaju na najbolji mogući način nadograde. Naravno da su vrhunski stručnjaci zaduženi da prenesu znanja svim polaznicima edukacija, a akcenat je svakako stavljen na praktičan rad. Sve to ustvari znači da će zainteresovani imati priliku da prezentovana znanja za vreme trajanja edukacije primene u praksi, čime će steći sigurnost, koja im je neophodna za budući rad.

Nakon što budu završili specijalizovani seminar računara, koji odaberu, oni će steći validan sertifikat, koji će imati pravo da upišu zvanično u svoj radni dosije, a ukoliko ga imaju otvorenog u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako to, pak nije slučaj, onda svakako mogu podatak o posedovanju sertifikata o pohađanju konkretne edukacije da unesu u svoju radnu biografiju, tako da će prilikom konkurisanja za posao pokazati ne samo da ispunjavaju sve uslove, nego će i potencijalnom poslodavcu jasno da stave do znanja da ulažu u svoje obrazovanje, te da se trude da poboljšaju kvalitet svog budućeg poslovanja.

Samim tim što je osnovna računarska pismenost jedan od najzastupljenijih zahteva, to pomenuta obrazovna institucija u ponudi ima i specijalan kurs, takozvani poslovni paket, u okviru koga se polaznicima nudi mogućnost da se upoznaju sa korišćenjem programa Microsoft Excel i Word, odnosno sa radom na internetu i korišćenjem elektronske pošte. Naravno da oni imaju mogućnost i da upišu bilo koju drugu edukaciju koja je u ponudi, a svakako će teorijska znanja biti dopunjena praktičnim, što će u velikoj meri da poboljša kvalitet same edukacije, te omogući polaznicima da u budućem radu primenjuju sva stečena znanja na najbolji mogući način.

Sasvim je svejedno da li ćete se odlučiti za ovu obrazovnu instituciju ili za neku drugu, ali je najvažnije da shvatite da je ulaganje u obrazovanje isto što i ulaganje u budućnost, te da će vam se kroz pronalaženje adekvatnog zaposlenja sve to vrlo brzo i na najbolji mogući način vratiti.