Kategorija: Zanimljivo

Kako tokom osnovne škole đaci uče mahom dva jezika i to prvenstveno engleski, a zatim francuski, ruski ili nemački, te u pojedinim školama čak i španski, to nakon što deca završe osnovnu školu, oni praktično imaju tek osnovno znanje. Naravno od slučaja do slučaja sve zavisi, jer ima i nastavnika u osnovnim školama koji nastoje da znanje određenog jezika podignu na viši nivo, te na taj način pomognu mališanima da razviju ljubav prema učenju i tog i mnogih drugih jezika.

Bilo kako bilo, tek ne bi trebalo izgubiti iz vida činjenicu da jedino kontinuirano učenje ma kog jezika može imati efekat na dugoročnom nivou, te da jedino aktivno znanje može imati rezultate u budućnosti.

 

Koliko stranih jezika prosečan čovek može naučiti?

 

Ukoliko neko ima afiniteta prema učenju stranih jezika, onda vremenom razvije i posebne tehnike za njegovo učenje, te na prilično jednostavan način može savladati veći broj jezika, a posebno onih koji su donekle srodni.

Tako na primer osoba koja nauči odlično da komunicira na francuskom jeziku, može prilično lako da nauči i španski i italijanski, uzevši u obzir da je kod svih njih prisutna gramatika, koja je posebno vezana za latinski jezik.

Ali zato neko ko nauči, na primer grčki jezik, neće imati priliku da ta znanja iskoristi kako bi naučio i neki drugi srodni jezik, zato što je u pitanju jezik koji nema srodnika. Mada postoji veliki broj reči preuzetih iz grčkog jezika u, recimo engleskom i drugim jezicima koji se govore širom sveta. A sve to bi trebalo da pomogne pojedincima da neki drugi jezik nauče bez preteranog truda.

Međutim, ne treba zaboraviti ni to da učenje bilo kog jezika zahteva kontinuitet, jer jedino na taj način može znanje biti unapređeno. Dakle, najvažnije je da pojedinac bude u dodiru sa određenim jezikom kad god i koliko god može, jer će jedino tako moći zaista da kaže da određeni jezik zna, pošto je u pitanju aktivno znanje i korišćenje tog jezika.

 

Za koga se može reći da je poliglota?

 

Termin poliglota je sačinjen od dva pojma preuzeta iz grčkog jezika, koja znače mnogo i jezik, pa se slobodno može prevesti kao osoba koja govori više jezika.

Zapravo kada se kaže da je neko poliglota, to znači da na tri ili više jezika zna da komunicira, s tim što se ovaj pojam vezuje uz ljude čiji je nivo znanja konkretnog jezika viši.

S obzirom na to da od 2003. godine zvanično postoji u upotrebi još jedan pojam, a koji je poznat kao hiperpoliglotizam, te da se on vezuje samo za one osobe, koje mogu da na višem nivou komuniciraju i pisano i usmeno na 6 ili više jezika, to je sasvim sigurno da u svetu postoje i takvi ljudi.

Ipak, ako govorimo o prosečnom čoveku i o tome koliko stranih jezika on može naučiti, mi bismo se ipak zadržali na dva ili tri. U tom slučaju je vrlo važno i o kojim jezicima se radi, jer kao što smo već pomenuli, ako neko nauči recimo francuski, prilično lako i brzo bi trebalo da savlada i španski i italijanski. Zato je nezahvalno davati bilo kakvu procenu, jer sve zavisi na prvom mestu od sklonosti svakog pojedinca, ali i od toga za učenje kojih jezika se opredeli.

Gotovo da nema osobe koja ne zna engleski jezik, a upravo zahvaljujući činjenici da se širom Srbije u osnovnim školama uče već pomenuti jezici, to se vrlo često događa da deca idu i na privatne časove tog jezika, pa kada ti đaci završe osnovnu ili srednju školu, oni praktično rečeno, mogu da komuniciraju na dva jezika. Međutim, tu ne govorimo o nekom naročito visokom nivou znanja, jer je neophodno da ono bude nadograđeno, da bismo mogli da pričamo o znanju jezika.

Uopšteno govoreći, nakon što pronađe neku svoju metodu za učenje konkretnog jezika, svaki pojedinac bi trebalo da u relativno kratkom roku prilično lako savlada i bilo koji drugi jezik, koji odabere. Ipak, ukoliko želi da to učini na pravi način, uvek se preporučuju kursevi i obuke stranih jezika, jer je to najbolji način za sticanje znanja na osnovnom nivou, a koja posle svako ko to želi, može i da nadograđuje bilo samostalno, bilo kroz brojne edukacije koje su u ponudi.

U grupu slovenskih jezika, koji zvanično pripadaju indoevropskoj jezičkoj zajednici spadaju južnoslovenski, zapadnoslovenski i istočnoslovenski, kao i češkoslovački jezici, odnosno lužičkosrpski. Zapravo je zvanična podela slovenske grupe jezika na južnu, zapadnu i istočnu slovensku jezičku grupu.

Izuzev srpskog i hrvatskog jezika, u južnoslovenskoj jezičkoj grupi se u novije vreme nalaze i crnogorski jezik, zatim bošnjački i slovenački, kao i makedonski i bugarski.

U zapadnoslovenskoj jezičkoj grupi je najbitniji poljski, dok ruski, beloruski i ukrajinski, kao i rusinski jezik spadaju u istočnoslovensku grupu jezika.

 

Koji jezik je najsličniji srpskom jeziku?

 

Bez želje da zadiremo u politiku, moramo napomenuti da su srpskom jeziku svakako najsličniji crnogorski i hrvatski, ali i bošnjački, mada novije generacije tu sličnost žele da svedu na minimum. U osnovi, ove jezici se primarno razlikuju po narečju, ali ako pitate nekog iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore o tome da li njihov jezik ima sličnosti sa srpskim, većina će vam reći da ti jezici zapravo nisu ni u kakvoj vezi. Međutim, ako posetite bilo koju od tih zemalja, te progovorite na srpskom jeziku, sasvim je sigurno da će vas oni u potpunosti razumeti. A isto to se odnosi i na stanovnike Crne Gore, Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, koji dođu u Srbiju i govore svojim jezikom, te mogu biti sigurni da će ih svaki prosečan Srbin u potpunosti razumeti.

Međutim, zbog svima dobro poznatih istorijskih okolnosti u ovom delu Balkana, mnogi narodi se trude da prenebregnu činjenicu da se koriste jezikom, koji je gotovo isti kao i srpskim.

A što se ostalih slovenskih jezika tiče i njihove sličnosti sa srpskim, zanimljivo je pomenuti da češki jezik ima dosta sličnosti, kao i jezik kojim se koriste lužički Srbi. Takođe, ruski jezik je u većini slučajeva razumljiv govornicima srpskog jezika i obrnuto, a novija istraživanja pokazuju i da ukrajinski jezik donekle ima sličnosti sa srpskim.

No, bez obzira za koji jezik navodimo da je sličan srpskom, činjenica je da su svi pomenuti jezici članovi iste jezičke grupe, pa je i sasvim za očekivati da oni imaju sličnosti. Sve to isto možemo navesti i za bugarski, odnosno makedonski jezik, ali svakako postoji poteškoća u sporazumevanju između izvornih govornika ovih jezika i onih, kojima je srpski jezik maternji, prvo zato što spadaju u različitu podgrupu slovenskih jezika, a zatim i zato što je svaki u toku istorije razvijao svoje karakteristike i osobenosti.

Ipak, možete biti sigurni da će vas i stanovnik Crne Gore i Rusije, ali Bosne i Hercegovine, zatim Češke i Severne Makedonije, odnosno Bugarske i Hrvatske, pa čak i Slovenije razumeti ukoliko se koristite srpskim jezikom. Tu naravno, moramo izuzeti one pojedince kojima je politika iznad svega, jer oni čak i ako vas budu razumeli, neće vam to priznati.

Stvar koja mnoge pojedince, koji se u potrazi za zaposlenjem donekle nervira, odnosno smeta im jeste što neizostavno moraju priložiti svoj CV, ako žele da apliciraju za bilo koji posao. A tome treba svakako dodati i informaciju da mnogi poslodavci zahtevaju da potencijalni kandidati prilože obavezno i fotografiju, što dodatno otežava prijavljivanje na posao. Pa ako tome dodamo da ima i poslodavaca koji ne dozvoljavaju da sve to bude poslato u elektronskom formatu, nego na adresu, eto dodatnih komplikacija…

Ipak, ne uzima se svaki CV u obzir, jer kao prvo moraju biti poštovana određena pravila za pisanje adekvatne radne biografije, a kao drugo obično se biraju oni kandidati, koji imaju izuzetne kvalifikacije, ali i adekvatno radno iskustvo.

 

CV kome nijedan poslodavac neće odoleti

 

Da biste na najbolji mogući način mogli da odgovorite na sve zahteve bilo kog konkursa za posao, potrebno je da ih prvo sve pažljivo iščitate i proučite. Naravno da gotovo svaki poslodavac navodi u aktuelnom konkursu da nepotpune prijave neće biti uzete u obzir, pa je iz tog razloga potrebno da u potpunosti ispoštujete sve što je navedeno, čak i ako vam se ne dopada umnogome ideja da recimo šaljete svoju fotografiju i slično.

Sledeće što je naročito važno jeste da vaš CV ne bude klasičan, odnosno da u njemu navedete i sve edukacije koje ste dodatno pohađali. A sve to će itekako uticati pozitivno na potencijalne poslodavce, jer je dobro poznato da dodatne obuke i kursevi iz različitih oblasti kreiraju mnogo bolju sliku o svakom kandidatu. Naime, kada bilo koji poslodavac vidi na osnovu radne biografije kandidata da on ulaže u svoje znanje i nakon stečene srednjoškolske ili fakultetske diplome, sasvim sigurno će ga uzeti u obzir pre nego nekoga, ko je jednostavno završio samo određenu srednju ili višu školu, odnosno fakultet, te pokušava da pronađe posao.

Iz tog razloga bi trebalo usmeriti pažnju na dodatno obrazovanje, te odabrati odgovarajući specijalistički kurs. Potpuno je svejedno da li je u pitanju kurs i obuka stranog jezika na određenom nivou ili neki drugi specijalistički tip edukacije, jer je neosporna činjenica da kandidati koji u svojoj radnoj biografiji imaju i takve podatke, gotovo po pravilu bivaju prepoznati kao mnogo bolji izbor od onih, kod kojih to nije slučaj.

Moramo napomenuti sa tim u vezi da Obrazovni centar Akademije Oxford u toku cele godine organizuje ne samo edukacije stranih jezika, neko i mnoge druge koje su prvenstveno usmerene na različite oblasti, kao što su pravo, finansije ili marketing, zatim poslovanje i druge. Takođe, svi koji su zainteresovani za sticanje novih znanja moraju znati da ova institucija posluje u skladu sa pravilima, to jest da ima sve neophodne dozvole, kao i ovlašćenja da organizuje konkretne edukacije. Jednostavnije govoreći, to daje sigurnost svakom polazniku da će nakon što se odabrana obuka i kurs završi, on postati i vlasnik sertifikata, koji je u potpunosti pravno validan dokument. A upravo njega može upisati i u svoj radni dosije, koji mora prethodno imati otvoren u okviru nadležne institucije, to jest Nacionalne službe za zapošljavanje. No, bez obzira da li ima dosije tamo ili ne, neophodno je da podatak o završenoj edukaciji, odnosno o stečenom sertifikatu navede u svoj CV, jer će na taj način povećati šanse da upravo on bude izabran na konkursu za posao.

Imajte na umu da svaki CV mora imati utvrđenu formu, to jest da u njemu moraju biti navedeni svi podaci o zvanju koje je prethodno kandidat stekao, odnosno o školovanju, ali i o svim poslovima koje je on do momenta apliciranja za posao obavljao. Takođe se zahteva da budu navedene i specijalne veštine, zatim osnovni podaci o svakom kandidatu, kao i svi sertifikati koje do tog trenutka on stekao.

Sve je više situacija, koje nam jasno ukazuju na to da jedino što nam ne mogu oduzeti jeste obrazovanje. Upravo iz tog razloga su brojni kursevi i obuke sve češće posećivani od strane osoba različitog uzrasta, jer mnogi ljudi shvataju da u budućnost mogu uložiti samo na taj način.

A ono što je posebno zanimljivo jesu strani jezici, budući da je poznata činjenica da koliko čovek stranih jezika zna, upravo toliko i vredi.

Kako je danas engleski jezik postao gotovo univerzalno sredstvo komunikacije u svim državama sveta, to ne čudi što su obuke i kursevi engleskog jezika upravo najtraženiji. Ne samo za svakodnevnu komunikaciju, već je znanje tog jezika naročito, značajno i za rad na računaru, ali i za mnoge druge sfere života.

Naime, pisana komunikacija sa poslovnim partnerima iz inostranstva se u većini slučajeva upravo na tom jeziku obavlja, jer bez obzira iz koje zemlje da je poslovni partner, sasvim je sigurno engleski jezik mora znati da koristi.

Međutim, naročito je u poslovanju važno sa partnerima iz drugih zemalja komunicirati na njihovom maternjem jeziku, zato što ćete na taj način povećavati mogućnost za sklapanje posla, jer direktno dajete svojim ino partnerima dokaz da vodite računa o komunikaciji, ali i da ulažete u svoje i u znanje svojih zaposlenih.

Naravno da znanje stranih jezika nije važno samo za poslovanje, mada je ipak činjenica da tu ima najbolju upotrebu i svrhu. Ipak, ima li šta lepše nego kada odete na odmor u neku stranu zemlju, da možete da se sporazumevate jezikom domaćina, te da na taj način upoznajete bolje i kulturu i običaje tog naroda i njihove zemlje, ali i da sklapate nova prijateljstva.

Podrazumeva se da je najbitnije da znanje nekog jezika ne bude samo pasivno, već i da ga aktivno koristite, budući da jedino tako ima svrhu. Pasivno znanje ne može da bude isto kao kada određeni jezik aktivno koristite u svakodnevnoj pisanoj i usmenoj komunikaciji, te to i treba da bude glavni cilj pohađanja obuke bilo kog stranog jezika ili, pak samostalnog učenja.

Iako su mnogi skloni da neki strani jezik uče samostalno, ipak se to vremenom ne pokaže tako naročito uspešnim, kao kada znanje pojedinci usvajaju od iskusnih stručnjaka. A upravo iz tog razloga je uvek preporuka obuka i kurs stranog jezika, koja se organizuje u u ovkiru akreditovane obrazovne institucije, odnosno koju nudi škola stranih jezika sa višegodišnjim iskustvom i tradicijom.

Iako možda nije u potpunosti logično, ne može se osporiti činjenica da mnogi pojedinci smatraju da bilo koji strani jezik mogu potpuno samostalno savladati. Naravno da ako upitate profesore stranih jezika, odnosno osobe koje su u tom segmentu stručne, oni ne mogu biti sa tim saglasni.

Naime, radi se o tome da postoje određene granice do kojih svaki pojedinac može savladati neki strani jezik potpuno samostalno, ali se postavlja i pitanje koliko je to znanje kvalitetna i primenljivo.

 

Do koje granice čovek može samostalno savladati strani jezik?

 

Nemojte ni u kom slučaju pomisliti da je naša želja ovom prilikom da vas ubeđujemo da je neophodno da pohađate specijalizovanu edukaciju stranog jezika, već jednostavno želimo da sagledamo sve aspekte, posle čega će se zaključak nametnuti sasvim logično.

Radi se o tome da je svaka obuka i kurs stranog jezika osmišljena tako da omogući kandidatima vrlo jednostavno usvajanje predviđenih znanja, što će vremenom dovesti do savladavanja konkretnog jezika.

Uz to bi trebalo dodati i informaciju da škola stranih jezika Akademije Oxford prilikom organizacije nastave maksimalno poštuje pravila, koja navodi trenutno važeći jezički okvir, odnosno standard, poznat kao CEFR (The Common European Framework for languages).

Zapravo sve to znači da kandidati bilo kojoj strani jezik uče postepeno, odnosno na osnovu precizno definisanih nivoa, kojih po pomenutom u okviru ima ukupno šest, te tako polako uče osnove jezika, koje kasnije u skladu sa važećim nastavnim programom na najbolji mogući način i nadograđuju.

Zahvaljujući takvom principu rada, ova škola stranih jezika je postala jedna od najpoznatijih prvenstveno po kvalitetu, odnosno po znanju koje kandidat stiče nakon završenog kursa.

Ipak, sasvim je očekivano da mnogi smatraju da je to gubljenje vremena i novca, te se odlučuju da samostalno pokušaju da savladaju neki strani jezik. Naravno da je tom prilikom neophodno da ulože mnogo više vremena i truda, a postavlja se i pitanje u kojoj meri je znanje stečeno na taj način kvalitetno.

Iako postoje brojne internet platforme, koje nude opciju potpuno besplatnog učenja različitih stranih jezika, činjenica je da su mnogi ljudi skloni da samo započnu, a da posle teško nastave da stiču znanja tog jezika. Ipak, naravno da ima i onih koji su uporniji, pa uspeju u određenoj meri da konkretni strani jezik savladaju samostalno. Upravo tu dolazimo do poente, jer znanje koje prenose stručnjaci, odnosno profesori stranog jezika ni u kom slučaju ne može da bude po kvalitetu isto kao znanje koje će neko steći putem bilo koje onlajn platforme, a kroz samostalno učenje tog jezika.

Sve to, ni u kom slučaju ne znači da ne treba pokušati sa tom opcijom, a ukoliko smatrate da su kursevi i obuke stranih jezika potpuno nepotrebni u vašem slučaju. Gotovo da smo sasvim sigurni da ćete vrlo brzo shvatiti da strani jezik nije baš tako lako učiti samostalno, što svakako ne znači da ne treba da pokušate.

Brojni stručnjaci koji su ovu temu istraživali su saglasni u tome da postoji određeni nivo znanja, koji svako može steći ukoliko odluči da bilo koji strani jezik savlada potpuno samostalno. Međutim, to je obično osnovni nivo, budući da su u praksi primećeni vrlo retki slučajevi osoba koje su uspele da stignu čak do nivoa B grupe, prema pomenutom jezičkom okviru, a koje su odlučile da samostalno savladaju neki strani jezik.

Zato i jeste opšta preporuka svakome, ko želi zaista da nauči bilo engleski, francuski ili italijanski, bilo grčki, španski ili ruski, odnosno ma koji drugi strani jezik, da se ipak odluči za opciju pohađanja stručnih edukacija, a ako zaista ima želju da taj jezik progovori. Naime, treba imati na umu da je pasivno znanje jezika jedna stvar, a aktivno korišćenje tog znanja nešto sasvim drugo. Dakle, ako želite samo da naučite neki strani jezik, da biste mogli da se pohvalite time u društvu, onda sasvim slobodno možete samostalno odlučiti da ga učite. Međutim, ukoliko tim jezikom imate želju i da se koristite u praksi, definitivno je jedina opcija da upišete kurs stranog jezika, koji vode dokazani stručnjaci u tom poslu. Na taj način ćete moći da primenjujete stečena znanja, te da i pisano i u usmenoj varijanti komunicirate sa izvornim govornicima konkretnog jezika.