Učenje španskog jezika ne podrazumeva samo usvajanje gramatike, glagolskih vremena i pravilnog izgovora. Da biste zaista razumeli kako se španski govori u svakodnevnim situacijama, važno je upoznati i izraze koji se često koriste u razgovoru, a koje nećete uvek pronaći u klasičnim udžbenicima. Upravo takve fraze mogu pomoći da španski jezik zvuči prirodnije i da lakše razumete izvorne govornike. Škola stranih jezika Beograd posebnu pažnju može posvećuje upravo praktičnoj upotrebi jezika i savladavanju izraza koji se koriste u svakodnevnoj komunikaciji.
Mnogi svakodnevni španski izrazi imaju značenje koje se ne može doslovno prevesti na srpski. Zato njihovo učenje kroz kontekst može biti veoma korisno, posebno ako planirate putovanje, boravak u nekoj od zemalja španskog govornog područja ili želite da unapredite konverzaciju na španskom jeziku.
15 svakodnevnih izraza na španskom jeziku
- ¿Qué tal?
Jedan od najčešćih neformalnih načina da nekoga pitate kako je ili kako stvari idu. Može se prevesti kao „Kako si?“ ili „Kako ide?“.
Primer: ¡Hola! ¿Qué tal? – Ćao! Kako si? - ¡Qué guay!
Ovaj izraz znači otprilike „Kako dobro!“, „Super!“ ili „Baš kul!“. Posebno je karakterističan za neformalni govor u Španiji.
Primer: ¡Qué guay tu nuevo coche! – Baš ti je dobar novi auto! - Vale.
Ako učite španski koji se govori u Španiji, vrlo brzo ćete čuti vale. Koristi se u značenju „važi“, „u redu“, „dobro“ ili „dogovoreno“.
Primer: Nos vemos a las ocho. – Vidimo se u osam.
Vale. – Važi. - ¡Venga!
Reč venga može imati više značenja u zavisnosti od konteksta. Može značiti „hajde“, „ajde“, „važi“, ali se koristi i za ohrabrivanje ili završavanje razgovora.
Primer: ¡Venga, vamos! – Hajde, idemo! - No pasa nada.
Doslovno bi značilo „ništa se ne dešava“, ali se najčešće koristi kao „nema veze“, „nije problem“ ili „bez brige“.
Primer: Perdón, llego tarde. – Izvini, kasnim.
No pasa nada. – Nema veze. - Estoy de acuerdo.
Ovaj izraz znači „slažem se“ i veoma je koristan u svakodnevnim razgovorima.
Primer: Creo que deberíamos ir mañana. – Mislim da bi trebalo da idemo sutra.
Estoy de acuerdo. – Slažem se. - Tener ganas de…
Izraz tener ganas de koristi se kada želite da kažete da vam se nešto radi ili da imate želju za nečim. Doslovni prevod često ne zvuči prirodno na srpskom.
Primer: Tengo ganas de viajar. – Putuje mi se. - Me apetece…
Sličan izraz je me apetece, koji se često koristi kada govorimo o tome da nam se nešto radi, jede ili pije.
Primer: Me apetece un helado. – Jede mi se sladoled. - ¡Qué pena!
Ovaj izraz znači „kakva šteta“ ili „baš šteta“, a koristi se kada želimo da izrazimo razočaranje ili žaljenje zbog neke situacije.
Primer: No puedo venir mañana. – Ne mogu da dođem sutra.
¡Qué pena! – Baš šteta! - ¡Qué suerte!
Kada neko ima sreće, možete reći ¡Qué suerte!, odnosno „Kakva sreća!“ ili „Baš imaš sreće!“.
Primer: He encontrado entradas para el concierto. – Našao/la sam karte za koncert.
¡Qué suerte! – Baš imaš sreće! - Me da igual.
Ovaj izraz znači „svejedno mi je“ ili „nije mi važno“.
Primer: ¿Pizza o pasta? – Pica ili pasta?
Me da igual. – Svejedno mi je. - ¡Qué rollo!
U neformalnom govoru ¡Qué rollo! može značiti „kakva smaračina“, „baš dosadno“ ili „kakva gnjavaža“, u zavisnosti od konteksta.
Primer: Tenemos que esperar dos horas. – Moramo da čekamo dva sata.
¡Qué rollo! – Kakva smaračina! - Estar hecho polvo.
Ovaj izraz se koristi kada je neko veoma umoran ili iscrpljen. Doslovno znači „biti napravljen od praha“, ali se naravno ne prevodi tako.
Primer: Después del viaje estoy hecho polvo. – Posle puta sam potpuno iscrpljen/a. - ¡Qué va!
¡Qué va! je neformalan način da nešto odlučno negirate. U zavisnosti od konteksta može značiti „ma kakvi“, „ni slučajno“ ili jednostavno „ne“.
Primer: ¿Te ha gustado la película? – Da li ti se dopao film?
¡Qué va! – Ma kakvi! - Estar de bajón.
Izraz estar de bajón koristi se kada se neko oseća neraspoloženo, potišteno ili jednostavno „nije svoj“. To je tipičan primer izraza koji ćete mnogo lakše razumeti kada ga čujete u kontekstu nego kada ga pokušate doslovno prevesti.
Primer: Hoy estoy un poco de bajón. – Danas sam malo neraspoložen/a.
Zašto je važno učiti izraze, a ne samo pojedinačne reči?
Poznavanje gramatike predstavlja osnovu za učenje španskog jezika, ali svakodnevna komunikacija zahteva mnogo više od pravilnog sastavljanja rečenica. Izrazi kao što su no pasa nada, me da igual ili tener ganas de omogućavaju da se misli izraze prirodnije i da se lakše razume govor izvornih govornika.
Važno je, međutim, imati na umu da se španski razlikuje od zemlje do zemlje. Izraz koji je veoma čest u Španiji možda se ređe koristi u Meksiku, Argentini, Kolumbiji ili nekoj drugoj zemlji španskog govornog područja. Zato je korisno učiti izraze uz informacije o tome gde se najčešće koriste.
Kako najlakše zapamtiti svakodnevne izraze na španskom?
Najbolji način je da se izrazi uče u celim rečenicama, a ne izolovano. Umesto da zapamtite samo vale, pokušajte da zapamtite čitav primer: Vale, nos vemos mañana.
Pomaže i slušanje španskog jezika kroz filmove, serije, podkaste i razgovore sa izvornim govornicima. Kada isti izraz čujete više puta u različitim situacijama, njegovo značenje i način upotrebe postaju mnogo prirodniji.
Ako želite da naučite španski jezik i da ga koristite sigurnije u razgovoru, svakodnevni izrazi predstavljaju važan deo učenja. Oni vam neće zameniti gramatiku, ali će vam pomoći da ono što ste naučili počnete da koristite na prirodniji i spontaniji način.