Vremena se menjaju, navike i dece i odraslih se takođe menjaju, a to sve zajedno ima uticaja i na način obrazovanja, ali i na mnoge druge segmente života.
Možda baš zato i nije uopšte za čuđenje što se sve veći broj svršenih osnovaca odlučuje za vanredno srednje školovanje, jer u tome vide mogućnost da mnogo brže i lakše steknu diplomu za željeno zanimanje.
Vanredno srednje obrazovanje
Možda na prvi pogled ne zvuči tako, ali je neosporno činjenica da vanredno srednje obrazovanje itekako može da ima prednosti. Naravno da je to posebno dobro za one đake, koji iz bilo kog razloga ne mogu u potpunosti da se posvete školovanju, a poznato je i da srednja škola nije obavezna po slovu zakona naše zemlje.
Princip po kome funkcioniše ovaj vid obrazovanja je vrlo jednostavan, te omogućuje svakome ko je zainteresovan i ko ima minimum završenu osnovnu školu pre toga, da stekne kvalifikacije u okviru željenog obrazovnog profila.
Iako je zakonski uslov za vanredno srednje obrazovanje da kandidat ima diplomu završene osnovne škole, postoji još jedan koji je naročito bitan, a vezan je za godine starosti kandidata. Naime, svako ko se odluči na taj način da nastavi školovanje mora biti star minimum 17 godina, posle čega ima pravo da pristupi odabranom programu.
Na području Srbije postoje brojne srednje škole koje nude taj vid edukacije, a posebno treba napomenuti da Obrazovni centar Akademije Oxford, uz vanredno srednje obrazovanje, svima koji imaju želju za tim nudi i mogućnost da izvrše kako stručno osposobljavanje, tako isto i da izvrše dokvalifikaciju, odnosno prekvalifikaciju za brojne obrazovne profile.
Uopšteno govoreći, bitno je da svako ko želi vanredno da se školuje, a ko ima minimum 17 godina i ko je pre toga najmanje završio srednju školu, kontaktira izabranu obrazovnu instituciju, te da priloži dokumenta koja su obavezna, a koja izuzev overene fotokopije svedočanstva o završenoj srednjoj školi, uključuje i izvod iz matične knjige rođenih, s tim što će u okviru odabrane obrazovne institucije dobiti precizne informacije o svemu tome.
Naravno da mora biti izvršena procena za svakoga, ko izrazi žellu da se školuje vanredno, a pre toga je završio prvi ili drugi razred neke srednje škole, odnosno gimnazije, kako bi članovi specijalno oformljene komisije precizirali koji su to diferencijalni ispiti, koje bi kandidat morao da položi, ako želi da nastavi školovanje na taj način.
Podrazumeva se da svaka obrazovna institucija koja nudi i vanredno srednje obrazovanje ima veliki izbor obrazovnih profila, tako da bi trebalo svaki prijavljeni da izabere onaj koji je njemu u datom trenutku najinteresantniji i koji mu najviše odgovara. A posle toga će dobiti informacije o postupku prijavljivanja na taj program, odnosno upisa, kao i podatke o visini školarine, odnosno o ceni prijavljivanja ispita i o svemu ostalom što je vezano za sprovođenje vanrednog školovanja.
S obzirom na to da brojne obrazovne institucije koje nude i takav vid školovanja, kao što je na primer već pomenuti, Obrazovni centar Akademije Oxford, poseduju sve što je potrebno da bi izdavale relevantne diplome po završetku odabranog obrazovnog programa, to svaki kandidat nema nikakvog razloga za brigu. Naime, on će steći diplomu za smer koji bude izabrao da pohađa, a koja je sa pravnog i zakonskog aspekta validna u potpunosti, što dalje znači da ima apsolutno pravo da kontaktira konkretnu poslovnicu Nacionalne službe za zapošljavanje i dobije sve informacije o postupku upisa stečene diplome za izabrani obrazovni profil.
Često se postavlja pitanje da li vanredno srednje obrazovanje ima prednosti ili ne, što uopšte nije za čuđenje. I dok oni koji idu u redovnu školu smatraju da je vanredno obrazovanje za lošije đake, oni koji se odluče da na takav način steknu diplomu za izabrano zanimanje su svesni da su učinili pravu stvar, jer postoje mnoge prednossti koje takav vid školovanja nudi.
