Jezik predstavlja najvažnije komunikacijsko sredstvo između ljudi. Jezik je takođe i najčešće sredstvo za izražavanje svojih potreba i osećanja, a kako bi se sporazumeli sa našim sagovornikom, neophodno je da razumemo jezik koji on govori. Kroz istoriju jezik je dobio i važno političko znanje, a i pojedini jezici naroda postali su njohova glavna obeležja. U književnosti je motiv jezika također jako važan – on je karakteristika svakog pojedinog lika te mnogo govori o njemu. Pojavom SF i fantasy literature, gde se pojavljuju narodi i kulture koje ne postoje, javila se i potreba za izmišljenim, fiktivnim jezicima kako bi se likovi što bolje okarakterisali.

Jezici koje ćemo spominjati u nastavku teksta, većinom potiču baš iz takve vrste književnosti, tačnije, odabrali smo izmišljene jezike koji imaju dovoljno razvijenu gramatiku i rečnik da ih je moguće naučiti. Vremenom su ovi fiktivni jezici dobili svoje predstavnike i govornike i u stvarnom svetu.

J.R.R. Tolkien – Vilovnjački jezik

Predstavaljamo vam verovatno najpoznatiji i najomiljeniji od svih fiktivnih jezika. Jezik vilovnjaka iz Međuzemlja. Govorili su ga hiljade glumaca u filmskoj verziji Gospodara prstenova, a govore ga i širom sveta. Tolkin je otišao korak dalje i za svoje vilovnjake stvorio različite dijalekte u zavisnosti od područija u kojem je narod živeo. Najviše je razvio jezike sindarin i quenya, za koje je izmislio i dijalekte. Sindarin ima četiri dijalekta: doriathren, exilic, numenorski i jezik

šumskih vilovnjaka. Dijalekti quenya jezika su: vanyarin, numenorski i exilic. Prvi vilovnjački jezik Tolkinovih vilovnjaka bio je primitivni quendian kojim su pričali vilovnjaci na području

Cuivienena, otoka na istoku Međuzemlja. Iz njega su se razvili avarin i eldarin. Takođe su iz zajedničkog jezika telerina nastali jezici telerin, nandorin i sindarin. Nandorin je bio jezik vilovnjaka iz Mirkwooda i Lothloriena, a razne dijalekte sindarina upotrebljavali su vilovnjaci u Doriathu, Norgothrondu i Dorthonionu te je on do trećeg doba Međuzemlja postao svojeverna lingua Franca Međuzemlja. Gramatika vilovnjačkog jezika je dosta razvijena, a najveći uticaj na ovaj jezik ima latinski, ali i nemački.

George Orwell – Novogor

Jezik novogor je osmišljen za potrebe istoimenog romana Novogor (Newspeak, 1984.) Novogor je u stvari malo izmenjeni engleski jezik sa znatno promenjenim vokabularom i pojednostavljenom gramatikom. Službeni je to jezik države Oceanije u kojoj vojni vrh kontroliše totalitarno društvo u kojem je pojedinac kontrolisan 24 sata, a individualnost je potpuno uništena. Cilj je novogovora da izbaci iz jezika sav smisao, ostavljajući samo osnovnu ideju kako bi se potvrdila potpuna dominacija Države i ograničila slobodna misao. Kako bi se suzbio broj reči i time onemogućilo izražavanje individualnosti, za glagol i imenicu se koristi ista reč pa tako „misliti“ ima značenje i imenice i glagola te reč misao nema svrhu i može biti izbačena.

Izbačene su i reči negativnog značenja (“loše” se ne kaže “loše, već “nedobro”), a komparativ i superlativ se uopšte ne koriste.

Anthony Burges – Nadsat

Većini je poznatiji kontoverzni film Stanley Kubrick- a Paklena Pomorandža, nego istoimena knjiga. Radnja romana je smeštena u ne tako dalekoj budućnosti u kojoj su mladi ekstremno buntovni i nasilni,a gde je pisac romana želeo da kroz satirični duh predstavi zapadnjačku omladinu 60-ih godina, kada je roman i napisan (1962). Tokom pisanja romana, Burges je kreirao i nadsat – tajni jezik kojim se tinejdžeri služe. Nadsat ujedno predstavlja i subkulturu kojoj glavni lik pripada. Na nadsat je najviše uticao ruski – tako je ruska reč lyudi u romanu korišćena kao lewdies te znači ljudi. Tu je još i babushka – baboochka koja označava baku, staru ženu u Paklenoj pomorandži te brojne druge reči. Pored kombinacije ruskog i engleskog jezika, Burges je takođe vršio izmene na izvornim amaričkim sleng izracima i rečima kako bih stvorio nove reči. Tako je state jail postao staja, a poznati engleski sleng za cigarete – cancer stick – Burgess je skratio u jednostavno cancer.

G.R.R. Marin – Dothraki jezik

Dothraki – jezik divljeg naroda Dothrakija iz serijala Pesma leda i vatre Georgea Martina je nastao uporedo sa serijom Igra prestola 2011. S obzirom da je ovaj serijal prikupio milionske fanove, nije za čuđenje da se veliki broj tih fanova posvetio učenju ovog fiktivnog jezika.

Dothraki jezik sastavio je David J.Peterson, član tima Game of Thrones koji je pozvan iz udruženja za kreiranje jezika, pazeći da se novi deo jezika slaže s frazama i rečima iz Martinovih knjiga. Uz izvorni Dothraki iz knjiga Peterson je inspiraciju za novi jezik nalazio i u jezicima poput ruskog, turskog, estonskog i swahilija. Dothrakijska gramatika temelji se na sintaksi u kojoj prvo dolazi subjekt: tako će “jak dečak” na dothrakijskom glasiti “rakh (dečak) haj (jak)”. Jezik je s vremenom toliko razvijen da se glagoli mogu prilagoditi prezentu, futuru, perfektu i arhaičnom načinu, a imenice se mogu menjati u pet padeža: nominativu, genitivu, akuzativu, alativu i ablativu.

Mi smo naveli nekolicinu izmišljenih jezika koji su ostavili najuticajniji trag. Pored navedenih, postoje i kriptonski (Supermen), Na’vi (Avatar), Huttese (Return of the Jedi), Barsoomian (John Carter), Goa’uld (Stargate), Dovahzul (Skyrim), Vulcan (Star Trek), Cityspeak (Blade Runner), Mangani (Tarzan), Minionese (Despicable me), Simlish (Sims game), …

Izmišljene jezike izmišljenih svetova mogli bismo dugo da nabrajamo i tumačimo, a u međuvremenu nije na odmet pozabaviti se jezicima iz realnosti.

Škola stranih jezika Akademije Oxford: https://www.akademijaoxford.com/skola_stranih_jezika.php

Nemački jezik prepun je reči koje se koriste za pojmove i pojave koje u drugim jezicima nemaju svoj konkretan naziv, odnosno jednočlanu reč već se koristi opisni naziv. Jedna od divnijih stvari tokom učenja jezika jeste i saznavanje novih reči koje nemaju svoj ekvivalent u našem jeziku ili u bilo kom drugom. U daljem tekstu pronaći ćete neke od najzanimljivijih primera sa bukvalnim prevodom i objašnjenjem značenja.

1. Ohrwurm (Ear worm) ušni crv
   Da li ste ikada slušali neku pesmu na radiju dok se ujutru vozite ka poslu kako biste zatekli sebe kako tu istu pesmu pevušite i tokom pauze za ručak? Čestitamo, imate ušnog crva. Prelepa nemačka reč ohrwurm opisuje pojavu pamćenja i pevušenja pesme koju ste čuli dok ste radili nešto drugo.
2. Kummerspeck (Grief bacon) kilogrami tuge
   Kada dođe do raskida veze ili drugih perioda tuge, ljutnje, zabrinutosti, uobičajeno je da se “nabaci” neki kilogram kummerspeck. Konkretno se misli na one “kilograme” koji su se povećali usled emotivnog preopterećenja. Zato, kada uhvatite sebe da gledate “Dnevnik Bridžit Džons” dok jedete sladoled, vi zapravo osećate kilograme tuge.
3. Innerer Schweinehund (Inner pig dog) lenjo prase
   Ne možete da ustanete ujutru na vreme za posao? Previše ste lenji za odlazak u teretanu? Ostavljate domaći za poslednji minut? Ne brinite, niste vi krivi! Krivica leži u vašem lenjom prasetu, u onom majušnom glasu u vašoj glavi, koji pokušava da vas nagovori da živite po inerciji i kojeg ćete morati da pravaziđete da biste se oslobodili vašeg kummerspeck.
4. Fremdschämen (Exterior shame) spoljašnja sramota / transfer blama
   Ovo je reć za sve vas koji osećate transfer blama kada neko pravi budalu od sebe. Opisuje se kao osećaj sramote kada vidite nekoga drugog u neugodnoj ili sramotnoj sutuaciji. Najčešća je osobina empatičnih osoba.
5. Treppenwitz (Staircase joke) stepenišna šala
   Da li ste primetili da vam najbolje šale, replike i odgovor na neku situaciju padne na pamet tek kada se ta situacija završila? Nemci ovu pojavu nazivaju treppenwitz. To je ona pojava da se najbolje šale setite tek kada silazite niz stepenice.
6. Weltschmerz (World pain) svetski bol
   Svet nije savršeno mesto i često nam se ne ostvaruju svi životni planovi. Weltschmerz opisuje osećaj bola koji doživljavamo kada nam se planovi ne ostvare. Takođe, može biti jedan od razloga kummerspeck.
7. Purzelbaum (Tumble tree) kotrljajuće drvo
   Ovo drvo je toliko često u Nemačkoj da za njega zna svako dete. Međutim, ovo drvo nećete naći među botaničkim vrstama jer zapravo i nije drvo već naziv za kolut preko glave, omiljen dečiji način da se isprljaju.
8. Zungenbrecher (Tongue breaker) zapetljan jezik
   Iako zvuči kao srednjovekovna sprava za mučenje, zungenbrecher je zapravo nešto mnogo manje strašno i predstavlja nemačku reč za zapetljan jezik. Svaki jezik ima fraze koje su teško izgovorljive čak i izvornim govornicima jezika.

Poznajete li i vi neku neobičnu kovanicu?

Nemački jezik se ubraja u grupu zapadnih germanskih jezika. ​Nemačka sa svojih 83 miliona stanovnika čini najbrojniju naciju u Evropi. Ali, ne govore nemački samo stanovnici ove države, već je to zvanični jezik i u Austriji, Švajcarskoj, Luksemburgu i Lihtenštajnu. Nemački je maternji jezik i za deo stanovništva severne Italije, istočne Belgije, Holandije, Danske, istočne Francuske, delova Poljske, Češke, Rusije, Rumunije i​ ​još​ ​nekih​ ​delova​ ​Evrope.

Kada se posmatra teritorija Evrope, nemački je maternji jezik za oko 95 miliona stanovnika Evrope i time je on drugi, najviše korišćen, maternji jezik u Evropi, posle ruskog, a ispred francuskog i engleskog. Smatra se da najveći broj stanovnika Evropske Unije koristi nemački kao maternji jezik. Nemački je, takođe, jedan od oficijalnih jezika Evropske​ ​Unije​ ​i​ ​jedan​ ​od​ ​tri​ ​radna​ ​jezika​ ​Evropske​ ​komisije.
Nemačka ekonomija je treća na svetu, a najveća je ekonomska sila u Evropskoj uniji. Nemci prednjače u izvozu automobila, mašinerije, industrijske opreme, lekova i opreme za​ ​domaćinstvo.

Ne zaboravite i da je Švajcarska, gde se takođe govori nemački, jedna od zemalja sa najvećim standardom življenja na svetu. Ulaskom stranih firmi i otvaranjem sve većeg broja predstavništava evropskih kompanija (posebno onih sa nemačkog govornog područja) u našoj zemlji nemački postaje sve traženiji jezik. Rasprostranjena i bogata mreža različitih medija na nemačkom jeziku može umnogome pomoći u njegovom​ ​uvežbavanju​ ​i​ ​usavršavanju.

Nemačka nudi veliki broj stipendija i različite programe podrške za studiranje u ovoj zemlji. Takođe postoje mnogobrojne mogućnosti međunarodnih razmena studenata i naučnika. Nemački je, posle engleskog, drugi najzastupljeniji jezik u naučnim radovima. Poznavanje nemačkog jezika može biti od izuzetne važnosti za studente i stručnjake iz različitih oblasti, budući da u području naučnih publikacija one na​ ​nemačkom​ ​zauzimaju​ ​drugo​ ​mesto​ ​po​ ​zastupljenosti.

U eri užurbanog života mnogi ljudi govore kako nemaju vreme za hobi, ali šta radite kada ništa ne radite? Možda bi bolje pitanje bilo šta radite kada ništa ne morate da radite? Upravo u tim trenucima kada vam je potrebna razonoda ili odmor od svakodnevnih poslova posežete za hobijem koji vas čini srećnim.

Ljudi su kreativna i aktivna bića, čiji je mozak uvek spreman za smišljanje novih stvari, pa tako i onih koje nas usrećuju. Naviknuti na život u zajednici, okruženi drugim ljudima, u trenucima samoće čovek ima potrebu da se zabavi onim stvarima koje ga usrećuju. S obzirom na to da je jedan radni dan izuzetno strestan, ljudi sve više imaju potrebu da se izolovani od drugih bave raznim hobijima.

Naravno, svoje hobije možete podeliti i sa vašim poznanicma ili potpuno nepoznatim ljudima koji imaju ista interesovanja kao vi. Hobi treba da bude nešto u čemu uzivate, nešto što vas usrećuje, opušta i donosi duhovni mir.

Istraživanja su pokazala da je hobi vrlo važan za koncentraciju i produktivnost na poslu, jer bavljenje aktivnostima čine ljude odmornijim, zadovoljnijim, srećnijim i motivisanijim da obavljaju svakodnevne poslovne zadatke.

Izbor hobija je nešto što mora biti samo vaš liči izbor, nešto za šta mislite da će vas usrećiti, raspoložiti i odmoriti. Ukoliko pogrešite sa izborom nemojte očajavati jer nije svaki hobi za svakoga. Osluškujte vaše unutrašnje potrebe i na osnovu njih birajte ono što vam odgovara. Sve čime se ljudi bave može biti predmetom hobija: umetnost i muzika, ples, slikarstvo, modelarstvo, programiranje, kao i astronomija, matematika, sport. Zanatski poslovi kao što su stolarstvo i šivenje. Poljoprivredne grane kao što je vinogradarstvo, vrtlarstvo, pčelarstvo ili aktivnosti poput uzgoja i dresure pasa, sakupljanja maraka, posmatranje ptica.

Ponekad hobi preraste u posao. Pioniri svojim novim hobijima ponekad započnu novu industriju (npr. Steve Jobs i Steve Wozniak industriju PC računara svojim Apple-om). U Akademiji Oxford možete pronaći zanimljive hobi kurseve slikarstva, muzike i glume kako za starije, tako i za mlađe polaznike. Takodje, ova akademija vam nudi i razne druge kurseve pomoću kojih možete naučiti nova znanja, ali i usavršiti vaše hobije.

Učenje jednog ili više stranih jezika povećava vaše komunikacione sposobnosti, jača samopouzdanje kao i mogućnosti pronalaženja posla bez jezičkih prepreka. Osim što se uz učenje stranog jezika neminovno upoznaje kultura jednog naroda, to je i specifično učenje gramatičkih pravila na kojima je svaki jezik zasnovan. Dok učimo stani jezik, mi u stvari savladavamo​ ​i​ ​odredjeni​ ​specifični​ ​način​ ​mišljenja.

O svim prednostima poznavanja jednog ili više stranih jezika, ne postoji sumnja. Medjutim, sumnja se javlja kada se postavi pitanje učenja stranog jezika od ranog detinjstva. Mišljenja roditelja su podeljena. Do skoro je većina smatrala da dete treba najpre da nauči maternji jezik, pa​ ​tek​ ​onda​ ​strani.​ ​Medjutim,​ ​najnovija​ ​istraživanja​ ​opovrgavaju​ ​takvo​ ​stanovište.

Dvojezične osobe, tj. one osobe koje su od ranog detinjstva učile dva jezika pokazuju viši nivo koncentracije i veću sposobnost za multitasking, odnosno obavljanje više zadataka istovremeno. Naučnici su otkrili i to da se u mozgu ovih osoba veći procenat sive mase nalazi u regijama​ ​centara​ ​za​ ​izvršavanje​ ​zadataka.

Usledili su brojni zaključci koji sugerišu to da su osobe koje od malena govore dva ili više jezika, efikasnije,​ ​skoncetrisanije​ ​i​ ​imaju​ ​bolju​ ​pažnju​ ​i​ ​sposobnost​ ​brzog​ ​fokusiranja​ ​na​ ​stvari.

Jedan od odgovora zašto je to tako krije se u činjenici da je učenje jezika sasvim poseban način savladavanja jezičkih pravila i novih reči i njihovog značenja, ali ne samo to. To je specifičan sistem razmišljanja, povezivanja stvari i njihovih imena, izražavanja misli na više načina, a sve to​ ​zajedno​ ​ukoliko​ ​se​ ​praktikuje​ ​od​ ​malena​ ​utiče​ ​i​ ​na​ ​intelektualne​ ​razvojne​ ​mogućnosti​ ​čoveka.

Praksa takodje otklanja i bojazan roditelja da će deca ukoliko rano krenu sa učenjem stranog jezika, pomešati taj jezik sa maternjim pa neće nijedan znati kako treba. To se u praksi ne dešava, več suprotno. Kod dece se kockice veoma brzo sloše i strani jezik uspevaju da govore skoro isto tako dobro kao i maternji. Upravo zbog toga sve je više roditelja koji se odlučuju da njihova deca u što ranijem dobu počnu da uče bar jedan strani jezik i na taj način od ranog detinjstva​ ​počinju​ ​da​ ​ruše​ ​jezičke​ ​barijere​ ​i​ ​grade​ ​stazu​ ​uspeha.