Kategorija: Akademija Oxford

Konkurisali ste za posao, ali niste primljeni? Primljen je kandidat koji je naveo da poseduje neki od poznatih sertifikata. Gotovo je sigurno da ste imali prilike da se nađete u ovakvoj situaciji…

Sve to bi trebalo da vam pomogne da donesete odluku, koja će vam pomoći da u budućnosti pronađete odlično plaćen posao u željenoj oblasti.

Naravno da vam posedovanje Microsoft ili Cisco sertifikata, odnosno bilo kog drugog, koji je poznat i priznat u celom svetu, ne može osigurati zaposlenje. Ali je sasvim sigurno da će vam činjenica da posedujete jedan takav sertifikat i te kako pomoći da se bolje plasirate na konkursu. Tačnije, prilično je sigurno da će potencijalni poslodavac baš vama dati prednost u tom slučaju. Nemojte da vas zbunjuje sve to… mnogi poslodavci naročito cene činjenicu da njihovi zaposleni ulažu u svoje dodatno obrazovanje, a što pokazuju na najbolji način sticanjem sertifikata, koji su priznati u celom svetu i odlično kotirani u brojnim kompanijama.

 

Microsoft sertifikati

 

Ako postoje sertifikati koji otvaraju mnoga vrata u poslovnom svetu, onda su to sigurno Microsoft sertifikati. A to se naročito odnosi na kompanije, koje posluju u IT industriji. Gotovo da nema kompanije, koja u tom sektoru posluje, a da od mnogih svojih zaposlenih ne zahteva posedovanje i nekog od sertifkata komapnije Microsoft.

Najčešće se zahteva posedovanje Microsoft Technology Associate sertifikata, to jest MTA. Radi se o, da tako kažemo osnovnom Microsoft sertifikatu.

Pored toga, postoji i takozvani MCSA, odnosno Microsoft Certified Solutions Associate, što je sertifikat namenjen osobama, koje su zainteresovane za rad sa operativnim sistemima Windows 8 i 10, kao i sa serverom Windows 2008, 2012 i 2016. Sem toga, pomenuti Microsoft sertifikat se dodeljuje i za oblast rada sa operativnim sistemom Linux na Azure platformi i sa SQL serverima 2008, 2012/2014 i 2016.

Sledeći Microsoft sertifikat je MCSE (Microsoft Certified Solutions Expert). Čak se 8 oblasti proverava, kako bi kandidat koji je prethodno stekao MCSA sertifikat, mogao da polaže ispite i postane vlasnik MCSE sertifikata.

Još preostaje da pomenemo i MCSD sertifikat (Microsoft Certified Solutions Developer), koji uključuje 6 oblasti provere.

Bilo koji od svih ovih sertifikata su dostupni i u Srbiji, budući da je Akademija Oxford ovlašćeni Microsoft test centar za našu zemlju.

A sem toga, ova obrazovna institucija nudi još jednu mogućnost. Naime, pripremni kursevi i obuke za polaganje ispita za sticanje Microsoft sertifikata se nalaze u njenoj ponudi. Ukoliko se zainteresovano lice dobro pripremi, te posluša sve savete stručnjaka, koji su zaduženi za vođenje pripremne nastave, nema apsolutno nikakve bojazni za njega.

Podrazumeva se da se polaganje svakog ispita organizuje uz maksimalno poštovanje smernica i standarda, koje propisuje kompanija Microsoft. Svi zainteresovani će na vreme da budu upoznati sa postupkom polaganja, ali i sa svim ostalim detaljima koji su naročito važni za kandidate.

 

Zbog čega su Microsoft sertifikati bitni?

 

Vrlo je jednostavan odgovor na ovo pitanje… posedovanjem Microsoft sertifikata će svaki pojedinac  budućem ili trenutno poslodavcu jasno staviti do znanja da vodi računa o svom dodatnom obrazovanju.

Tačnije, ako neko naknadno stekne neki od pomenutih sertifikata, to je jasan signal nadležima da on želi da unapredi svoje obrazovanje, na prvom mestu, što svakako utiče pozitivno i na kvalitet njegovog radnog učinka. Naravno da se to, takođe maksimalno pozitivno odražava i na kvalitet odeljenja u kome je zaposlen, a posredno i na funkcionisanje celokupne firme.

Upravo to i jeste osnovni razlog zbog čega je poželjno steći Microsoft sertifikat, a posebno ukoliko ste zainteresovani za rad u kompaniji, koja posluje u IT industriji.

Ne bismo mogli da kažemo da savremeni način studiranja nudi isključivo prednosti, iako tako tvrde mnogi stručnjaci. Svakako da živu reč i međusobnu komunikaciju uživo ne može zameniti apsolutno nijedna internet platforma, odnosno nijedan program koji se danas mahom koristi za sprovođenje nastave. Ipak, to ne znači da se treba fokusirati uprao na mane, jer postoji mnogo više benefita od takvog načina pohađanja više škole ili fakulteta.

 

Koje su prednosti savremenog načina studiranja?

 

Svakako da se na prvom mestu u prednosti savremenog načina studiranja može uvrstiti ušteda vremena. Naime, činjenica da studenti ne moraju da razmišljaju kako će stići do fakulteta ili više škole, već predavanja pohađaju iz sopstvenog doma, svakako utiče i na smanjenje stresa. A sve to takođe ima pozitivan uticaj i na finansije. Zapravo niko od njih ne razmišlja da li će imati novca da kupi kartu za autobus, kako bi stigao do fakulteta, što sasvim sigurno jeste korisno i za studente i za njihove roditelje.

Međutim, nisu finansije ono što je najbitnije prilikom studiranja, mada se ne može osporiti da igraju bitnu ulogu.

S obzirom na to da je sada, gotovo na svakom fakultetu ili višoj školi uvedena i mogućnost online studiranja, uopšte ne čudi što mnogi mladi ljudi odlučuju upravo tu opciju da izaberu. Ipak, ima studenata koji su više usmereni na klasičan princip organizacije nastave, pa ne uspevaju tako dobro da se uklope u savremeni način studiranja. Upravo njima i jeste trenutno mnogo teže, a posebno u slučaju ako ne spadaju u kategoriju osoba koje su okrenute korišćenju prednosti savremenih tehnologija.

 

Da li postoje mane savremenog načina studiranja?

 

Ako budete upitali nekog starijeg studenta ili svoje roditelje, na primer, možete biti potpuno sigurni da će vam reći da je savremeni način pohađanja više škole ili fakulteta vrlo loš. Ipak, situacija uopšte nije tako crna, već se prvenstveno radi o tome da su to ljudi koji nisu koristili brojne prednosti, koje savremene tehnologije sasvim sigurno nude. Zato se sa njima ne treba ni ubeđivati, već im eventualno omogućiti na različite načine da sagledaju prednosti koje takav vid edukacije može da ponudi.

Kao što smo već ranije pomenuli, osnovna prednost se ogleda u činjenici da studenti tako štede vreme, ali i novčana sredstva, tako da su na neki način i rasterećeni.

Mane savremenog načina studiranja se ogledaju samo u pojedinim oblastima, kao što je na primer učenje jezika.

Mora se priznati da nije isto slušati profesora kako određeni jezik izgovara i to isto slušati putem online platforme. Ipak to se ne može baš okarakterisati kao pravo mana, ali je definitivno bolja opcija ukoliko u tom slučaju studenti imaju mogućnost da na neki drugi način budu u vezi sa izvornim govornicima određenog jezika, jer će im to sasvim sigurno pomoći da ga vremenom i bolje savladaju.

Bez obzira što savremeni način studiranja ima i svojih mana, činjenica je da je na taj način omogućeno mnogima da steknu validnu diplomu za željano zanimanje.

Čak i ako je u pitanju viša škola ili fakultet koji ne postoji u našoj zemlji, to neće predstavljati prepreku za studiranje. Pomenućemo primer Visoke škole „Union“ u Mostaru, sa kojom Akademija Oxford ima uspešnu saradnju. U tom smislu se omogućuje i studentima iz Srbije da pristupe jednom od ponuđenih programa ove visokoškolske ustanove i naravno da postanu vlasnici validne diplome za odabrani smer, iako žive u Srbiji. Naime, predavanja se organizuju preko namenske platforme, koja je u tu svrhu i kreirana, a polaganje ispita na mesečnom nivou je uračunato u cenu, tako da studenti iz Srbije nemaju razloga ni za taj segment da brinu.

Bez obzira da li fakultet ili viša škola koju želite da upišete nastoji da uvede savremene tehnologije u nastavu ili ne, svakako je najbitnije da izaberete smer koji vas na prvom mestu interesuje, a na drugom koji će vam omogućiti da pristojno živite od bavljenja poslom za koji budete odlučili da se kvalifikujete.

Smatra se da nije dobro navoditi koji su jezici okarakterisani kao „teški“, a koji ne toliko komplikovani za učenje. Zapravo od osobe do osobe zavisi da li će u učenju nekog jezika uživati i smatrati ga jednostavnim ili će to za nju biti posebno zahtevan posao.

Iako ne bi trebalo to navoditi, činjenica je da gramatika određenih jezika dovodi do toga da se oni zaista i karakterišu kao teški ili laki za učenje. Jedan od jezika, koji se smatra posebno kompleksnim jeste i švedski, a kojim se u celom svetu koristi oko 9 miliona ljudi.

Švedski jezik

Zvanično se ovaj jezik koristi naravno u Švedskoj, ali i u Finskoj, te je jedan od zvaničnih jezika Evropske Unije. Spada u grupu germanskih jezika, a podgrupa kojoj pripada su takozvani severnogermanski jezici.

Interesantan je podatak da je ovaj jezik izuzetno blizak sa norveškim i danskim, pa iz tog razloga izvorni govornici ova tri jezika nemaju nikakvih poteškoća u sporazumevanju.

Osnovne karakteristike ovog jezika na prvi pogled ne zvuče tako kompleksno, jer postoje samo 2 padeža u švedskom i to nominativ i genitiv, a od rodova su prisutni zajednički i neutralni. Međutim, ono što se smatra posebno otežavajućom okolnošću prilikom učenja švedskog jezika jesu deklinacije, odnosno promene imenica i imeničkih reči, a kojih ima ukupno pet.

Sem toga, razlog zbog koga se švedski jezik od strane mnogih smatra kompleksnim za učenje jeste i ortografija. Naime, pravopis ovog jezika je vezan za izgovor reči koji je bio prisutan ranije, tako da postoje određene razlike u pisanju i izgovoru.

Kada se govori o standardnom švedskom jeziku, onda se misli na jezik koji se može čuti u glavnom gradu ove zemlje, Stokholmu. Formalna standardizacija švedskog jezika je izvršena tokom 20 – og veka, a reforma pravopisa je izvršena 1906. godine.

Kako naučiti švedski jezik?

Potpuno isto kao i za sve ostale jezike, tako isto i za ovaj postoje samo dva načina za učenje, koja su opšteprihvaćena i koja se najčešće u praksi i primenjuju.

Kao što se pretpostavlja, prvi način jeste da samostalno pokušate da savladate ovaj jezik. Druga opcija podrazumeva da upišete kurs švedskog jezika u nekoj specijalizovanoj obrazovnoj instituciji.

I jedna i druga opcija imaju i određene prednosti, ali i određene mane.

Obično ukoliko se zadovoljavate opštim znanjem nekog jezika, može da bude dovoljno da ga učite samostalno. Ali tu se uvek dovodi u pitanje kvalitet naučenog, zato što vi praktično prethodno niste imali dodira sa tim jezikom, pa samim tim nećete moći ni da prepoznate kada grešite u izgovoru primarno. Naravno da nije nemoguće da bilo koji jezik naučite i samostalno, ali tu uvek postoji zadrška koja je vezana za upornost pojedinca, jer se vrlo često desi da mnogi prilikom prvih poteškoća odustanu od učenja. Isto tako je važno naglasiti i da ni u jednom slučaju ne može biti kvalitet naučenog isti kao kada vam znanje određenog jezika prenose stručnjaci, koji su zaposleni u školama stranih jezika i koji su zaduženi da drže edukaciju. Ali, to ne znači da ne bi trebalo da pokušate, ukoliko vam ne odgovara ili možda nemate mogućnosti da pohađate obuku.

U većini slučajeva je preporučljivija obuka i kurs švedskog jezika i to u okviru proverenih obrazovnih institucija. Kada kažemo proverene, mislimo na specijalizovane škole jezika, u kojima su zaposleni stručnjaci koji imaju dovoljno iskustva u radu i, naravno znanja. A ako su još u pitanju i izvorni govornici, kao što je to slučaj sa većinom profesora koje zapošljava škola stranih jezika Akademije Oxford, onda je to pun pogodak.

S obzirom na to da pomenuta škola, kao i većina drugih funkcioniše po pravilima, koja su u skladu sa Zajedničkim evropskim referentnim okvirom za jezike, poznatim kao CEFR (The Common European Framework for languages), polaznici nastavu pohađaju na željenom nivou. Reč je o tome da ovaj jezički okvir predviđa postojanje ukupno šest nivoa znanja švedskog ili bilo kog drugog stranog jezika. A nivoi se kreću od A 1, koji je osnovni, preko nivoa B grupe, koji su niži i viši srednji, pa do nivoa C grupe, to jest C 1 i C 2, a koji su niži i viši napredni nivo znanja bilo kog jezika.

Samim tim što kurs i obuka švedskog jezika podrazumeva postojanje ovih nivoa, potrebno je da kandidati koji već imaju određeno znanje pomenutog jezika pristupe i zvaničnom testiranju u ovoj školi. Napomenućemo i to da na više od 30 lokacija postoji škola švedskog jezika u našoj zemlji, tako da bi trebalo zainteresovani da kontaktiraju najbližu i informišu se o svim potrebnim detaljima.

Ipak, nemojte misliti da je dovoljno da samo upišete kurs švedskog jezika, jer to nije istina. Neprekidna vežba i dodir sa stranim jezikom će učiniti da vrlo brzo savladate sve prepreke i da počnete njime da se u praksi i koristite.

A pošto sve to učinite, možete aplicirati za sticanje jednog od najpoznatijhih sertifikata o poznavanju švedskog jezika, koji je poznat kao Swedex. Na svu sreću, nećete morati da se mučite, kako biste pronašli ovlašćeni test centar, ako izaberete opciju pohađanja kursa u pomenutoj školi stranih jezika.

Postoje li zanimanja koja nikada ne izlaze iz mode? Neki će reći da su to u pitanju zanimanja ekonomskog ili pravnog smera, neki da su u pitanju administrativna zanimanja, zatim zanati, a neki će ipak biti saglasni u tome da zanimanja iz oblasti nege i lepote nikada ne mogu izaći iz mode. Kao i uvek, istina je negde između…

Jedno je sigurno – svaka dama, ali i gospodin želi da ima lepu frizuru, a bez obzira u kakvom se finansijskom stanju u tom trenutku nalazili. Zatim je poznat podatak da mnoge pripadnice nežnijeg pola izdvajaju sasvim dovoljno finansijskih sredstava da bi ulepšale svoje lice, nokte i kožu. U tom smislu su kursevi nege i lepote, odnosno zanimanja iz te oblasti posebno tražena i slobodno možemo reći da svako ko stekne diplomu i želi tim poslom da se bavi, prilično lako može naći klijente.

Zapravo, bez obzira u kom gradu da živite, ukoliko pohađate kurs za kozmetičara ili kurs za frizera, odnosno kurs za manikira, pedikira i nadogradnju noktiju, te mnoge druge specijalističke edukacije u toj oblasti, vrlo je verovatno da ćete u najkraćem mogućem roku pronaći odgovarajuće klijente i moći lepo da zarađujete.

 

Zašto su kursevi i obuke nege i lepote tako zanimljivi i traženi?

 

S obzirom na to da se zahteva određena doza kreativnosti i od frizera i od manikira, ali i od mnogih drugih stručnjaka koji su specijalizovani za zanimanja u oblasti nege i lepote, to i nije uopšte začuđujuće šta ljudi koji imaju afiniteta prema tome žele da se dodatno edukuju. I dok ima onih koji smatraju da je potrebno samo da imaju talenat da bi mogli da obavljaju posao muško – ženskog frizera, na primer ili bilo koje drugo zanimanje iz ove oblasti, stručnjaci smatraju da je sasvim dovoljno da žele time da se bave i da odaberu odgovarajuću edukaciju.

Ukoliko pojedinci izaberu najbolju obrazovnu instituciju, koja zapošljava isključivo vrhunske stručnjake u toj oblasti, gotovo je sigurno da će oni dobiti sva neophodna znanja i moći tim poslom da se bave na najbolji mogući način.

Naravno da nije dovoljno samo kontaktirati Obrazovni centar Akademije Oxford i upisati kurs nege i lepote, već je potrebno i steći praksu. U tom smislu ova obrazovna institucija, koja ima poslovnice na više od čak 30 lokacija u celoj zemlji, naročito vodi računa i o kvalitetu praktične nastave. Baš zato svaka obuka i kurs neki lepote uključuje i praktični deo.

Isključivo u zavisnosti od toga gde želi nastavu da pohađa, kandidat će dobiti i informaciju o tome na kojoj lokaciji će biti održana praksa. Iako se u određenim poslovnicama pomenute obrazovne institucije takođe organizuje praktični deo ove edukacije, nastoji se da praksa bude organizovana u specijalističkim salonima. Razlog za to je vrlo jednostavan, jer će tako biti ponuđeno kvalitetnije obrazovanje svakom pojedincu. Zapravo će direktno na modelima u izabranom frizerskom ili kozmetičkom, odnosno bilo kom drugom specijalizovanom salonu, svako koga interesuju obuke i kursevi nege i lepote imati mogućnost da teorijska znanja usavrši i kroz praksu. Time će on svakako biti na dobitku, jer će biti sigurniji u sebe, a na licu mesta će predavač i da mu ukaže na određene propuste koje je načinio. A sve to definitivno pomaže pojedincima da mnogo bolje upoznaju određeno zanimanje za koje se kvalifikuju i da podignu kvalitet rada na viši nivo.

U većini slučajeva se pojedinci odlučuju da upišu kurs za frizera, a u tom smislu konkretna obrazovna institucija nudi mogućnost da pohađaju edukaciju kako za ženskog i muškog frizera, tako isto i za muško – ženskog frizera. U zavisnosti od toga koji program budu izabrali, kandidati će se u okviru konkretne oblasti specijalizovati i teorijski i praktično.

Sem toga, dostupna je i obuka i kurs za kozmetičara, zatim za kozmetiku lica, a ukoliko je neko zainteresovan, može se odlučiti i za seminar za masera. Naravno da među ovim edukacijama treba izdvojiti i kurs za manikira, pedikira i nadogradnju noktiju, čime će polaznik steći dovoljno znanja o sve tri oblasti, tako da će moći i da proširi svoje poslovanje.

Pored svih pomenutih edukacija, Obrazovni centar Akademije Oxford na više od 30 lokacija nudi mogućnost zainteresovanima i da se upoznaju sa tehnicom limfne drenaže, a postoji mogućnost i da se specijalizuju za relaks masažu. Ko ima afiniteta prema tome, treba da zna da je u ponudi i obuka i kurs za depilaciju, ali i za tetoviranje. Naravno da ova obrazovna institucija ide u korak sa vremenom, pa u tom smislu nudi i edukacije za nadogradnju 4D trepavica, ali i za japansko iscrtavanje obrva i za trajnu šminku usana, te za trajnu šminku celog lica. Ponudam je obuhvaćen i kurs i obuka za trajni ajlajner, kao i seminar za svilene trepavice.

S obzirom na to da je u pitanju specijalizovana obrazovna institucija, koja ima višegodišnje iskustvo, dostupne su i mnoge druge edukacije u oblasti nege i lepote. Između ostalog, zainteresovani se mogu upoznati sa osnovama filmske šminke, ali i sa specijalnim filmskim efektima u šminkanju, a profesori će ih uputiti i u to koji su najnoviji trendovi ojačavanja, izlivanja i nadogradnje noktiju.

Ukoliko neko želi da nauči medicinski pedikir, ima mogućnost da pohađa specijalizovani seminar koji se tom temom bavi, a dostupna je i opcija koja omogućuje zainteresovanima da se specijalizuju za pirsing, te da se upoznaju sa osnovama tehnike nadogradnje kose i tretmana mikroiglicama.

Moramo napomenuti da su kursevi i obuke nege i lepote na raspolaganju svim zainteresovanima, te se od njih ne zahteva nikakvo posebno predznanje u okviru konkretne oblasti, već je dovoljno da imaju želju da se sa različitim tehnikama upoznaju. Posebno moramo napomenuti činjenicu da ova obrazovna institucija pored teorijskog dela, koji se odvija u poslovnicama, a na brojnim lokacijama širom naše zemlje, vodi računa o tome da praksa u većini slučajeva bude vršena u okviru specijalizovanih salona. Od vrhunskih stručnjaka za konkretnu oblast će u tom slučaju kandidati imati priliku da dobiju sve neophodne informacije, te da na pažljivo odabranim modelima primene znanja, koja su im prethodno prezentovana tokom teorijskog segmenta konkretne obuke.

Uzevši u obzir da je u pitanju obrazovna institucija koja ima sve neophodne dozvole za sprovođenje ovih edukacija, osobe koje budu završile odabrani kurs nege i lepote će steći pravno validan sertifikat. Upravo zahvaljujući tom dokumentu će biti u mogućnosti i da se konkretnim poslom bave, a isto tako imaju pravo i da podatak o sticanju sertifikata za izabranu oblast unesu u svoj radni dosije, koji bi trebalo prethodno da imaju otvoren u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.

Obično je mnogo teže svršenim osnovcima da odluče koju srednju školu žele da upišu, nego svršenim srednjoškolcima da odluče li žele da nastave školovanje ili ne. Međutim, i tu se mnogi nađu u nedoumici da li da izaberu određeni fakultet ili da se ipak odluče za neku višu školu.

Podrazumeva se da od slučaja do slučaja odgovor na ovo pitanje zavisi, ali svakako uvek treba uzeti u obzir relevantne činjenice.

 

Zašto upisati višu školu?

 

Ukoliko pojedinci završe gimnaziju, nekako se logično nameće da nastave školovanje na fakultetu. Naravno da to ne važi za svakoga, ali napominjemo da je ipak u većini slučajeva tako.

Međutim, obično ako neko završi srednju stručnu školu, odlučuje se da nastavi edukaciju na nekoj višoj školi.

Prednosti pohađanja više škole u odnosu na fakultete su brojne, ali postoje i određene mane.

Svakako se u prednost može svrstati činjenica da viša škola traje kraće, te da po završetku kandidat ima mogućnost takođe da se dodatno edukuje. Praktično govoreći, to je tek jedna stepenica u obrazovanju, jer ako želi, može položiti diferencijalne ispite i nastaviti sa pohađanjem izabranog programa u okviru konkretnog fakulteta.

Nasuprot tome, ako neko odluči da studira, ima više mogućnosti, ali je i školovanje zahtevnije.

Podrazumeva se da će od slučaja do slučaja zavisiti da li je bolje odabrati konkretnu višu školu ili se ipak odlučiti za nastavak školovanja na određenom fakultetu. Na primer, ukoliko neko stekne zvanje ekonomski tehničar, ne mora ići na Ekonomski fakultet, već može upisati neku višu školu, nakon koje će steći još jednu diplomu. A ako završi, na primer gimnaziju, sasvim je očekivati da školovanje nastavi u okviru izabranog fakulteta. Ipak, još jednom naglašavamo da su ovo samo opšte tvrdnje, te da pojedinci koji završe gimnaziju odlučuju školovanje da nastave u okviru određene više škole, kao što osobe nakon završene srednje stručne škole odlučuju da studiraju.

Ističemo da je sve ovo još uvek moguće, ali da je u pripremi nacrt novog zakona u vezi sa obrazovanjem, te postoje indicije da će, ukoliko on bude bio usvojen, imati pravo da školovanje nastave na izabranom fakultetu isključivo osobe koje su pre toga stekle diplomu gimnazije. Ali sve dok do toga ne dođe zvanično, srednjoškolci imaju pravo na izbor da li će upisati fakultet ili višu školu nakon toga.

 

Zašto je dobro upisati fakultet?

 

Koliko god se princip obrazovanja promenio u našoj zemlji i u celom svetu, fakultetska diploma je definitivno nemerljiva. Naravno da to ne znači da je diploma neke više škole lošija opcija, ali u većini slučajeva se drugačije prilikom konkurisanja za posao posmatraju kandidati koji su stekli fakultetsko obrazovanje.

Nakon završene gimnazije se mnogi odlučuju za studiranje, a ne za višu školu, jer žele da steknu fakultetsku diplomu. Zapravo baš iz tog razloga većina njih i odlučuje da upiše gimnaziju, jer nakon završene osnovne škole i ne znaju čime žele u budućnosti da se bave. A tokom četvorogodišnjeg školovanja se učenici lakše odluče čime žele zaista da se bave u svom životu, pa zato i lakše odluče koji fakultet nakon toga žele da upišu.

Ipak, iako je u principu bolja opcija upisati određeni fakultet, baš zbog važnosti fakultetske diplome, činjenica je da se ne može uopšteno reći da li je bolja viša škola ili fakultet.

Ipak, ono što je mnogo važnije istaći jeste da Obrazovni centar Akademije Oxford nudi svakome zainteresovan da stekne adekvatne kvalifikacije kako kroz redovno i vanredno školovanje za izabrani obrazovni profil, tako isto i kroz druge programe. Najpre se misli na stručno osposobljavanje, a zatim i na program prekvalifikacije, kao i dokvalifikacije. Tako recimo svako ko je završio srednju školu i kvalifikovao se za zanimanje trećeg stepena, a želi da pohađa višu školu ili upiše fakultet, ima mogućnost da prođe program dokvalifikacije i postane vlasnik diplome za izabrano zanimanje četvrtog stepena. Na taj način će biti u mogućnosti da upiše željenu višu školu ili da stekne fakultetsku diplomu.

U svakom slučaju, najbitnije je dobro proceniti i mogućnosti i potrebe svakog pojedinca, pa na osnovu toga odlučiti da li je bolja viša škola ili je ipak u pitanju kandidat, koji bi trebalo da studira. No, bez obzira koju diplomu stekne, važno je da radi ono što voli i da relativno brzo pronađe posao u okviru konkretne struke, jer će jedino tako školovanje imati smisla.