8 najneobičnijih nemačkih kovanica za koje nećete verovati da postoje

Nemački jezik prepun je reči koje se koriste za pojmove i pojave koje u drugim jezicima nemaju svoj konkretan naziv, odnosno jednočlanu reč već se koristi opisni naziv. Jedna od divnijih stvari tokom učenja jezika jeste i saznavanje novih reči koje nemaju svoj ekvivalent u našem jeziku ili u bilo kom drugom. U daljem tekstu pronaći ćete neke od najzanimljivijih primera sa bukvalnim prevodom i objašnjenjem značenja.

  1. Ohrwurm (Ear worm) ušni crv
    Da li ste ikada slušali neku pesmu na radiju dok se ujutru vozite ka poslu kako biste zatekli sebe kako tu istu pesmu pevušite i tokom pauze za ručak? Čestitamo, imate ušnog crva. Prelepa nemačka reč ohrwurm opisuje pojavu pamćenja i pevušenja pesme koju ste čuli dok ste radili nešto drugo.
  2. Kummerspeck (Grief bacon) kilogrami tuge
    Kada dođe do raskida veze ili drugih perioda tuge, ljutnje, zabrinutosti, uobičajeno je da se “nabaci” neki kilogram kummerspeck. Konkretno se misli na one “kilograme” koji su se povećali usled emotivnog preopterećenja. Zato, kada uhvatite sebe da gledate “Dnevnik Bridžit Džons” dok jedete sladoled, vi zapravo osećate kilograme tuge.
  3. Innerer Schweinehund (Inner pig dog) lenjo prase
    Ne možete da ustanete ujutru na vreme za posao? Previše ste lenji za odlazak u teretanu? Ostavljate domaći za poslednji minut? Ne brinite, niste vi krivi! Krivica leži u vašem lenjom prasetu, u onom majušnom glasu u vašoj glavi, koji pokušava da vas nagovori da živite po inerciji i kojeg ćete morati da pravaziđete da biste se oslobodili vašeg kummerspeck.
  4. Fremdschämen (Exterior shame) spoljašnja sramota / transfer blama
    Ovo je reć za sve vas koji osećate transfer blama kada neko pravi budalu od sebe. Opisuje se kao osećaj sramote kada vidite nekoga drugog u neugodnoj ili sramotnoj sutuaciji. Najčešća je osobina empatičnih osoba.
  5. Treppenwitz (Staircase joke) stepenišna šala
    Da li ste primetili da vam najbolje šale, replike i odgovor na neku situaciju padne na pamet tek kada se ta situacija završila? Nemci ovu pojavu nazivaju treppenwitz. To je ona pojava da se najbolje šale setite tek kada silazite niz stepenice.
  6. Weltschmerz (World pain) svetski bol
    Svet nije savršeno mesto i često nam se ne ostvaruju svi životni planovi. Weltschmerz opisuje osećaj bola koji doživljavamo kada nam se planovi ne ostvare. Takođe, može biti jedan od razloga kummerspeck.
  7. Purzelbaum (Tumble tree) kotrljajuće drvo
    Ovo drvo je toliko često u Nemačkoj da za njega zna svako dete. Međutim, ovo drvo nećete naći među botaničkim vrstama jer zapravo i nije drvo već naziv za kolut preko glave, omiljen dečiji način da se isprljaju.
  8. Zungenbrecher (Tongue breaker) zapetljan jezik
    Iako zvuči kao srednjovekovna sprava za mučenje, zungenbrecher je zapravo nešto mnogo manje strašno i predstavlja nemačku reč za zapetljan jezik. Svaki jezik ima fraze koje su teško izgovorljive čak i izvornim govornicima jezika.

Poznajete li i vi neku neobičnu kovanicu?

Zašto​ ​je​ ​dobro​ ​učiti​ ​nemački​ ​jezik

Nemački jezik se ubraja u grupu zapadnih germanskih jezika. ​Nemačka sa svojih 83 miliona stanovnika čini najbrojniju naciju u Evropi. Ali, ne govore nemački samo stanovnici ove države, već je to zvanični jezik i u Austriji, Švajcarskoj, Luksemburgu i Lihtenštajnu. Nemački je maternji jezik i za deo stanovništva severne Italije, istočne Belgije, Holandije, Danske, istočne Francuske, delova Poljske, Češke, Rusije, Rumunije i​ ​još​ ​nekih​ ​delova​ ​Evrope.

Kada se posmatra teritorija Evrope, nemački je maternji jezik za oko 95 miliona stanovnika Evrope i time je on drugi, najviše korišćen, maternji jezik u Evropi, posle ruskog, a ispred francuskog i engleskog. Smatra se da najveći broj stanovnika Evropske Unije koristi nemački kao maternji jezik. Nemački je, takođe, jedan od oficijalnih jezika Evropske​ ​Unije​ ​i​ ​jedan​ ​od​ ​tri​ ​radna​ ​jezika​ ​Evropske​ ​komisije.
Nemačka ekonomija je treća na svetu, a najveća je ekonomska sila u Evropskoj uniji. Nemci prednjače u izvozu automobila, mašinerije, industrijske opreme, lekova i opreme za​ ​domaćinstvo.

Ne zaboravite i da je Švajcarska, gde se takođe govori nemački, jedna od zemalja sa najvećim standardom življenja na svetu. Ulaskom stranih firmi i otvaranjem sve većeg broja predstavništava evropskih kompanija (posebno onih sa nemačkog govornog područja) u našoj zemlji nemački postaje sve traženiji jezik. Rasprostranjena i bogata mreža različitih medija na nemačkom jeziku može umnogome pomoći u njegovom​ ​uvežbavanju​ ​i​ ​usavršavanju.

Nemačka nudi veliki broj stipendija i različite programe podrške za studiranje u ovoj zemlji. Takođe postoje mnogobrojne mogućnosti međunarodnih razmena studenata i naučnika. Nemački je, posle engleskog, drugi najzastupljeniji jezik u naučnim radovima. Poznavanje nemačkog jezika može biti od izuzetne važnosti za studente i stručnjake iz različitih oblasti, budući da u području naučnih publikacija one na​ ​nemačkom​ ​zauzimaju​ ​drugo​ ​mesto​ ​po​ ​zastupljenosti.

Hobijem do srećnijeg života

U eri užurbanog života mnogi ljudi govore kako nemaju vreme za hobi, ali šta radite kada ništa ne radite? Možda bi bolje pitanje bilo šta radite kada ništa ne morate da radite? Upravo u tim trenucima kada vam je potrebna razonoda ili odmor od svakodnevnih poslova posežete za hobijem koji vas čini srećnim.

Ljudi su kreativna i aktivna bića, čiji je mozak uvek spreman za smišljanje novih stvari, pa tako i onih koje nas usrećuju. Naviknuti na život u zajednici, okruženi drugim ljudima, u trenucima samoće čovek ima potrebu da se zabavi onim stvarima koje ga usrećuju. S obzirom na to da je jedan radni dan izuzetno strestan, ljudi sve više imaju potrebu da se izolovani od drugih bave raznim hobijima.

Naravno, svoje hobije možete podeliti i sa vašim poznanicma ili potpuno nepoznatim ljudima koji imaju ista interesovanja kao vi. Hobi treba da bude nešto u čemu uzivate, nešto što vas usrećuje, opušta i donosi duhovni mir.

Istraživanja su pokazala da je hobi vrlo važan za koncentraciju i produktivnost na poslu, jer bavljenje aktivnostima čine ljude odmornijim, zadovoljnijim, srećnijim i motivisanijim da obavljaju svakodnevne poslovne zadatke.

Izbor hobija je nešto što mora biti samo vaš liči izbor, nešto za šta mislite da će vas usrećiti, raspoložiti i odmoriti. Ukoliko pogrešite sa izborom nemojte očajavati jer nije svaki hobi za svakoga. Osluškujte vaše unutrašnje potrebe i na osnovu njih birajte ono što vam odgovara. Sve čime se ljudi bave može biti predmetom hobija: umetnost i muzika, ples, slikarstvo, modelarstvo, programiranje, kao i astronomija, matematika, sport. Zanatski poslovi kao što su stolarstvo i šivenje. Poljoprivredne grane kao što je vinogradarstvo, vrtlarstvo, pčelarstvo ili aktivnosti poput uzgoja i dresure pasa, sakupljanja maraka, posmatranje ptica.

Ponekad hobi preraste u posao. Pioniri svojim novim hobijima ponekad započnu novu industriju (npr. Steve Jobs i Steve Wozniak industriju PC računara svojim Apple-om). U Akademiji Oxford možete pronaći zanimljive hobi kurseve slikarstva, muzike i glume kako za starije, tako i za mlađe polaznike. Takodje, ova akademija vam nudi i razne druge kurseve pomoću kojih možete naučiti nova znanja, ali i usavršiti vaše hobije.

Strani jezik treba učiti od ranog detinjstva

Učenje jednog ili više stranih jezika povećava vaše komunikacione sposobnosti, jača samopouzdanje kao i mogućnosti pronalaženja posla bez jezičkih prepreka. Osim što se uz učenje stranog jezika neminovno upoznaje kultura jednog naroda, to je i specifično učenje gramatičkih pravila na kojima je svaki jezik zasnovan. Dok učimo stani jezik, mi u stvari savladavamo​ ​i​ ​odredjeni​ ​specifični​ ​način​ ​mišljenja.

O svim prednostima poznavanja jednog ili više stranih jezika, ne postoji sumnja. Medjutim, sumnja se javlja kada se postavi pitanje učenja stranog jezika od ranog detinjstva. Mišljenja roditelja su podeljena. Do skoro je većina smatrala da dete treba najpre da nauči maternji jezik, pa​ ​tek​ ​onda​ ​strani.​ ​Medjutim,​ ​najnovija​ ​istraživanja​ ​opovrgavaju​ ​takvo​ ​stanovište.

Dvojezične osobe, tj. one osobe koje su od ranog detinjstva učile dva jezika pokazuju viši nivo koncentracije i veću sposobnost za multitasking, odnosno obavljanje više zadataka istovremeno. Naučnici su otkrili i to da se u mozgu ovih osoba veći procenat sive mase nalazi u regijama​ ​centara​ ​za​ ​izvršavanje​ ​zadataka.

Usledili su brojni zaključci koji sugerišu to da su osobe koje od malena govore dva ili više jezika, efikasnije,​ ​skoncetrisanije​ ​i​ ​imaju​ ​bolju​ ​pažnju​ ​i​ ​sposobnost​ ​brzog​ ​fokusiranja​ ​na​ ​stvari.

Jedan od odgovora zašto je to tako krije se u činjenici da je učenje jezika sasvim poseban način savladavanja jezičkih pravila i novih reči i njihovog značenja, ali ne samo to. To je specifičan sistem razmišljanja, povezivanja stvari i njihovih imena, izražavanja misli na više načina, a sve to​ ​zajedno​ ​ukoliko​ ​se​ ​praktikuje​ ​od​ ​malena​ ​utiče​ ​i​ ​na​ ​intelektualne​ ​razvojne​ ​mogućnosti​ ​čoveka.

Praksa takodje otklanja i bojazan roditelja da će deca ukoliko rano krenu sa učenjem stranog jezika, pomešati taj jezik sa maternjim pa neće nijedan znati kako treba. To se u praksi ne dešava, več suprotno. Kod dece se kockice veoma brzo sloše i strani jezik uspevaju da govore skoro isto tako dobro kao i maternji. Upravo zbog toga sve je više roditelja koji se odlučuju da njihova deca u što ranijem dobu počnu da uče bar jedan strani jezik i na taj način od ranog detinjstva​ ​počinju​ ​da​ ​ruše​ ​jezičke​ ​barijere​ ​i​ ​grade​ ​stazu​ ​uspeha.

Ovo​ ​su​ ​poslovi​ ​budućnosti

1. ROBOTIKA

Čovek još od davnina pokušava da oponaša prirodu posmatrajući kretanja čoveka i životinja. Industrijska revolucija i pronalazak struje omogućili su korišćenje složenijih mehaničkih delova, što je ubrzalo razvoj robotike. Roboti su vremenom postali nezamenljivi u industriji i kritičnim situacijama. Naučnici predviđaju da će se ljudi u budućnosti u potpunosti​ ​oslanjati​ ​na​ ​mašine.

2. MEDICINA

Naučnici smatraju da će u budućnosti biti potrebno više doktora koji će da se bore s bolestima stare dobi poput demencije. Smatra se da će oblast genetike biti razvijenija i da će u​ ​budućnosti​ ​doktori​ ​sami​ ​praviti​ ​organe.

3. SVEMIRSKI​ ​TURIZAM

Nekad su ljudi mislili da je nemoguće leteti u svemir, a onda je Gagarin uspeo u tome.

Prošlo je 50 godina od prvog leta u svemir. A uskoro će možda biti moguće ići u svemir iz zabave – turistički! Prvi komercijalni let na Mesec priprema se za 2018. godinu, a dvojica turista već su platila kartu. Put kapsulom „dragon 2“ trajaće sedam dana, a u kompaniji „Spejsiks“​ ​očekuju​ ​u​ ​budućnosti​ ​još​ ​ovakvih​ ​“turističkih​ ​aranžmana“.

Javnost je veoma zainteresovana za putovanje u svemir. A to postaje realnos, jer ljudi to žele, ostvarivo je, jedino tako istraživanje svemira postaje profitabilno, to je najbrži način da počnu da se koriste neograničeni resursi svemira kako bi se rešili problemi na Zemlji i podrazumeva svaki segment biznisa – od izgradnje do marketinga, mode, unutrašnjeg dizajna i zakona. I poslednji, ali ne i najmanje bitan razlog – zabavno je! Low – cost kompanije cvetaju u turističkom segmentu. U poslovnom svetu, kompanije koje stvaraju veliki novac su one koje pružaju usluge velikom tržištu. Jednom kada letovi u svemir postanu pristupačni zahvaljujući turističkim letovima, sve će postati jeftinije a tada ćemo moći da koristimo resurse​ ​iz​ ​svemira.​ ​Ovo​ ​je​ ​jedan​ ​od​ ​najvažnijih​ ​projekata​ ​u​ ​svetu​ ​danas.

4. ŽIVOTNA​ ​SREDINA​ ​I​ ​ENERGIJA

Kako će energetske potrebe čovečanstva rasti u budućnosti, neophodne su mere kojima bi se uticaj eksploatacije i korišćenja energije na okolinu i zdravlje ljudi smanjio na najmanju moguću meru. ​Kako vreme prolazi, potreba i potražnja energije je sve veća. S obzirom na činjenicu da je proizvodnja energije relativno skup proces i da zavisi od uslova u kojima se država nalazi, ona mora da preduzme mere uštede energije kako bi iste bilo dovoljno na tržištu. Zbog sveprisutnog globalnog zagrevanja, sve će više biti potrebni ljudi koji se bave zaštitom životne sredine, kao i inženjeri i naučnici koji će istraživati nove izvore korišćenja​ ​energije.

5. ONLAJN​ ​ŠKOLSTVO

budućnosti će onlajn učenje možda predstavljati jedini vid školovanja. Tako će postojati​ ​i​ ​virtuelni​ ​nastavnici​ ​koji​ ​će​ ​svoje​ ​znanje​ ​prenositi​ ​onlajn​ ​programima.

6. IT​ ​i​ ​VIRTUELNI​ ​SVET

IT zanimanje predstavlja prozor u virtuelni svet. ​Iako prvi talas VR/AR razvoja, pre svega, zahvata industriju zabave i video igara, ova tehnologija ima potencijal da transformiše učenje, novinarsko izveštavanje, medicinu i e-commerce. Ključni igrači poput Facebooka, Google-a, Samsunga i HTC-a, svojim ulaganjima, ukazuju da je ovo sledeća velika stvar, a mi je vidimo kao priliku za naše developere/ke i ilustratore/ke da daju svoj doprinos razvoju industrije.

7. NUTRICIONIZAM

Smatra se da će za desetak godina doći do velikog buma laboratorijskih genetskih testova. Svako će pri poseti laboratoriji moći da obavi genetičko testiranje, te će tako identifikovati gene koji dovode do specifične bolesti. S tim će saznanjem, uz pomoć nutricioniste, moći odrediti listu poželjne i nepoželjne hrane, kao i suplemente koji će preventivno delovati na nastanak bolesti ili pomoći u izlečenju bolesti. Nutrigenomičari će imati​ ​pune​ ​ruke​ ​posla​ ​jer​ ​će​ ​obavljati​ ​mnoštvo​ ​studija.

8. RECIKLAŽA

Biznis budućnosti. Ova delatnost je pri samom vrhu liste profitabilnosti. ​Reciklaža nema samo ekološki, već i ekonomski značaj. Iako se početom veka činilo da pet ambalaža predstavlja najveći ekološki problem i najvećeg zagađivača, to je sada slučaj sa elektronskim otpadom​ ​koji​ ​preuzima​ ​primat.

Sve to u sebi obuhvata više usluga, odlaganje, sakuplanje, prevoz, skladištenje i preradu,​ ​a​ ​svaka​ ​od​ ​tih​ ​usluga​ ​se​ ​naplaćuje,​ ​i​ ​to​ ​u​ ​celini​ ​čini​ ​dobar​ ​profit.

U Srbiji sve više ima operatera koji se bave reciklažom otpada, a nadležene institucije, kako lokalne tako i republičke, najavljuju mere kojima bi ohrabrile ljude da se bave​ ​ovakvim​ ​biznisom,​ ​a​ ​sve​ ​u​ ​cilju​ ​postizanja​ ​standarda​ ​evropskih​ ​zemalja.

9. DRUŠTVENE​ ​MREŽE

Srbija sve više ulaže u digitalno oglašavanje. Prema sprovedenim istraživanjima, primetno je da Srbija ulaže sve više u digitalno oglašavanje i da pokušava da prati svetske trendove.​ ​Posebno​ ​se​ ​vidi​ ​rast​ ​u​ ​ulaganjima​ ​u​ ​oblasti​ ​Social​ ​Media​ ​Marketinga.