Kategorija: Zanimljivo

Kako je vrlo nezahvalno napraviti listu gradova, koji se smatraju najlepšim na području Evrope, to na samom početku moramo naglasiti da smo se prilikom kreiranja ove liste isključivo rukovodili ličnim stavom autora teksta. Naravno da ima još dosta i većih i manjih evropskih gradova, koji svakako zaslužuju da se nađu na ovakvoj listi, ali ona ovog puta izgleda ovako:

 

1. Atina, Grčka

 

Prestonica Republike Grčke, kolevka civilizacije, grad boginje Atine definitivno zaslužuje da se nađe na listi najlepših gradova Evrope.

Izuzev čuvenog Akropolja i hrama Partenona, te Erehtejona, Atinu krasi i boemska četvrt Plaka, zatim njen stari deo Anafjotika i nadaleko čuveni vidikovac, koji je smešten na brdu Likavitos.

 

2. Pariz, Francuska

 

Osim po Monmantru i Ajfelovom tornju, prestonica Francuske, grad Pariz je poznat i po Trijumfalnoj kapiji, ali i muzeju Luvr.

Za njega važi krilatica da je grad ljubavi, a nadomak Luksemburškog zamka se na pariskoj reci Seni nalazi i most ljubavi, koji je jedna od turističkih atrakcija.

 

3. Venecija, Italija

 

Da li zbog njenog položaja i autentičnosti, te zanimljivih mesta, tek italijanski grad Venecija važi za jedan od najromantičnijih evropskih gradova.

Takođe je poznata i kao kraljica Jadrana, ali i Grad kanala, te Serenissima. Posebno je zanimljivo posetiti je u vreme velikog venecijanskog karnevala, koji okuplja veliki broj učesnika i gostiju iz celog sveta.

 

4. Beč, Austrija

 

Kažu da je prestonica Austrije najzanimljivija za posetu u vreme Božićnih i novogodišnjih praznika, ali je sasvim sigurno da je Beč interesantan u svako doba godine.

Ne samo da možete uživati u poseti čuvenom dvorcu Šenbrun, već možete uživati i u ukusima čuvenog specijaliteta ovog grada, Saher torte, ali i u atrakcijama jednog od najvećih zabavnih parkova u ovom delu Evrope, kao i u mnogim drugim zanimljivostima koje ovaj grad može da ponudi posetiocima.

 

5. Prag, Češka

 

Poznat kao grad boema i čuvenog češkog piva, Prag je zbog svoje arhitekture zaslužio da bude na listi najlepših evropskih gradova.

Karlov most, reka Vltava i staro jezgro grada su obavezni za obilazak, a iz godine u godinu ovaj grad beleži sve veću posetu turista iz celog sveta.

 

6. Budimpešta, Mađarska

 

Nama najbliža evropska prestonica, smeštena na lepom plavom Dunavu jeste Budimpešta, glavni grad susedne  Mađarske.

U svako doba godine je možete posetiti, a osim čuvene Vaci ulice, ne zaboravite da posetite i svim Srbima posebno dragu, Beogradsku ulicu, koja se nalazi u njenoj neposrednoj blizini.

 

7. Solun, Grčka

 

Nešto posebno vezuje Srbe i prestonicu grčke Makedonije. U Solunu se mnogi građani naše zemlje osećaju kao kod svoje kuće…da li zbog naklonosti grčkog naroda, koji su posebno pažljivi prema srpskim turistima, da li zbog činjenice da nas veže duogodišnja istorija, tek Solun posećuje veliki broj Srba u različito doba godine, a naročito kada krenu ili se vraćaju sa letovanja.

Osim Bele kule, te čuvene Egnatija ulice, u ovom grčkom gradu se nalazi i veliki broj tržnih centara, koji su poznati po prilično pristupačnim cenama, pa ne čudi što brojni srpski turisti vole da ih obiđu.

 

8. Barselona, Španija

 

Osim po arhitekturi, ovaj španski grad je poznat po nestvarno lepim zalascima sunca, ali i brojnim sakralnim objektima i muzejima.

Osim toga, Barselona je jedan od onih gradova, koji dugo ostaje u sećanju po specijalitetima, koji se mogu probati u nekom od brojnih restorana.

 

9. Rim, Italija

 

Grad država Vatikan je ono po čemu je, između ostalog glavni grad Italije poznat. A osim posete Vatikanu, nemojte zaboraviti da obiđete i ostatke Koloseuma, ako se već nađete u Rimu.

Podrazumeva se da bez probe espresa u prestonici Italije, poseta nema smisla, a naravno da ćete imati prilike i da uživate i u specijalitetima italijanske kuhinje u nekom od brojnih restorana.

 

10. Istanbul, Turska

 

Nekadašnji Konstantinopolj, a kasnije Carigrad, jedan od nainteresantnijih gradova u Turskoj je sasvim sigurno upravo današnji Istanbul.

Smešten na Bosforskom moreuzu, on se smatra spojem Zapada i Istoka, a u njemu se nalaze brojne turističke atrakcije. Naravno da ćete imati priliku da uživate i u slanim, ali i  brojnim slatkim specijalitetima, po kojima je turska kuhinja dobro poznata.

 

Gotovo svaki poslodavac u savremeno doba zahteva treba da kandidati pošalju svoju radnu biografiju, a kako bi se na najbolji mogući način predstavili. Tek nakon toga oni odlučuju koga će pozvati na razgovor, pa je upravo zato i naročito važno da znate kako treba napisati CV, da biste upravo vi bili izabrani kao potencijalni kandidat za konkretno radno mesto.

Napišite CV koji će da obori s nogu vašeg poslodavca. A ovo su saveti!

Najvažnije je da CV bude pregledan, te da sadrži sve informacije koje su neophodne. Takođe se preporučuje da on ni u kom slučaju ne bude duži od 2 strane, ali je uvek bolje ograničiti se na ejdnu stranu, ukoliko je moguće.

Potrebno je u prvom delu da budu precizno navedeni lični podaci, odnosno ime i prezime, kao i datum rođenja kandidata. Takođe je važno da u njemu postoji i broj telefona za kontakt, ali mejl adresa, ali napominjemo da većina poslodavaca praktikuje da zahteva i da u radnoj biografiji kandidata postoji fotografija. Vrlo je važno pažljivo odabrati fotografiju i to onu, na kojoj bi trebalo da izgledate krajnje pristojno i naravno profesionalno.

Sledeći segment jeste vezan za obrazovanje, a u okviru koga bi trebalo da budu navedeni kako precizni podaci o periodu pohađanja određene škole ili fakulteta, tako isto i pun naziv konkretne obrazovne institucije. U tom delu bi trebalo navesti i određene stipendije ili nagrade, koje ste stekli u toku školovanja.

Nakon toga sledi segment koji je vezan za dodatno obrazovanje, a u okviru koga bi trebalo da postoje informacije o kursevima i obukama, koje ste pohađali, zatim o seminarima i naravno, taksativno navedeni sertifikati, odnosno stečene diplome i nivoi znanja.

Da bi potencijalni poslodavac uzeo u obzir upravo vašu radno biografiju, potrebno je da u delu dodatne napomene jasno navedete koji strani jezik govorite i na kom nivou prema pravilima CEFR – a (od A1 do C2), te da precizno naglasite u kojoj meri poznajete konkretni jezik u pisanom obliku. Obično se ovde navodi prvo koji je kandidatu maternji jezik, a zatim sledi nivo poznavanja engleskog jezika, te ostalih. U tom delu bi trebalo navesti i informacije o poznavanju rada na računaru, kako uopšteno, tako isto i kojoj meri kandidat zna da koristi određene programe.

Lične osobine, odnosno poslovni ciljevi bi trebalo da budu navedeni u narednom segmentu, a posle čega sledi oblast koja je vezana za radno iskustvo. Inače, tu postoji nepisano pravilo da se ide od najnovijeg zaposlenja prema najstarijem u navođenju, uz obavezno napominjanje perioda zaposlenja.

Trebalo bi da poslednji segment bude vezan za ostale napomene, u kome će biti navedene sve one informacije koje nisu mogle da se uklope u jednu od prethodnih oblasti.

Ukoliko želite da napišete CV koji će definitivno oboriti sa nogu potencijalnog poslodavca, vrlo je važno da on bude personalizovan. Zapravo se savetuje da u potpunosti bude prilagođen sadržaju oglasa na koji se javljate svakako, a kako biste na taj način poboljšali šanse da upravo vi budete odabrani za tu radnu poziciju.

Pripadnici mlađe generacije u današnje vreme zaboravljaju koliko je važno čuvati svoj jezik, te vrlo često u svakodnevnom govoru, ali i u pisanom izražavanju koriste reči i izraze iz stranih jezika.

Jezikoznalci i poznavaoci, odnosno ljubitelji srpskog jezika su svesni da se u velikoj meri naš jezik promenio i to u negativnom smeru.

Koliko se zapravo naš jezik izmenio u odnosu na pre?

Pretpostavljamo da ljudi srednjih godina i stariji još uvek pamte koliko je važno ranije bilo pravilno se izražavati, te koristiti reči koje su uobičajene za naše govorno područje. Međutim, današnja deca nastoje da sve češće koriste reči i izraze iz stranih jezika, a posebno engleskog, jer tako smatraju da su zanimljiviji svojim vršnjacima.

Ipak, budući da se radi o živom jeziku, sasvim je jasno da se srpski jezik neprekidno menja, ali ono što se mnogima ne dopada jeste što su sve više zastupljene u njemu reči preuzete iz drugih jezika.

Jedan od najvažnijih negativnih aspekata tog trenda jeste činjenica da mladi ljudi zaboravljaju da koriste standardne srpske reči, želeći da usvajaju nove iz drugih jezika, te da se tako vremenom utiče i na gubitak nacionalnog identiteta. Zapravo su u njihovom govoru i u komunikaciji i pisanim putem sve zastupljenije skraćenice, koje su opet preuzete iz stranih jezika. A upravo zato i ne treba da čudi što njihovi roditelji, ali i bake i deke ponekad ne uspevaju da razumeju svoje potomke, jer se radi o govoru na koji oni nisu navikli.

Sasvim je za očekivati da se naš jezik jeste u određenoj meri izmenio u odnosu na pre, a tome doprinosi i činjenica da su uvedena nova pravila u pravopisu, koja često zbunjuju starije naraštaje. Naime, budući da ne postoji vrlo precizno utvrđen jezički okvir, to se neretko događa da stanovnici Srbije, koji su odrasli i školovali se prema pravopisu iz 1960. godine, danas bivaju izuzetno zbunjeni novim pravopisnim pravilima. Naime, gotovo sve ono što su oni naučili kao ispravno, danas je promenjeno, tako da ponekad imaju osećaj da prema novim pravopisnim pravilima oni ne mogu da se smatraju naročito pismenim. A svemu tome doprinosi i činjenica da novi pravopis nije urađen kao prethodni, te da stručnjaci koji su za njegovu izradu bili zaduženi, ipak nisu naročito nastojali da jasno utvrde pravila o pisanju određenih reči i izraza, pa se često nailazi na komentar da mogu biti pravilne obe varijante. Zahvaljujući tako fleksibilnim pravopisnim pravilima, srpski jezik gubi svoj identitet, a samim tim i ljudi koji uče takva pravopisna pravila bivaju neretko zbunjeni.

Sve to isto je mnogo izraženije u govoru, u kome se vrlo često sve više sreću brojne strane reči i izrazi, tako da se i srpski nacionalni identitet na taj način polako, ali sigurno gasi.

Da bi određena nacija mogla da traje vekovima, potrebno je neprekidno unapređivati i kvalitet jezika, ali i kulture i obrazovanja, a ponekad se čini da stručnjaci za to zaduženi u našoj zemlji nisu svom poslu naročito posvećeni. Zato nam ne preostaje ništa drugo, nego da svako od nas koliko god je to u njegovoj moći, nastoji da zaštiti srpski jezik, te da očuva brojne izrazi i reči, koje su za njega specifične, a kako bi bile otrgnute od zaborava.

Imajte na umu da je jedan od leksički najbogatijih jezika na svetu upravo srpski jezik, te nastojte da ubuduće koristite što više reči i izraza, koji su uobičajeni za govornike našeg jezika u različitim područjima.

Veliki je izazov savladati neki strani jezik, toga su svi filolozi i lingvisti itekako svesni. Ali to naravno ni u kom slučaju ne znači da je nemoguće i to u relativno kratkom vremenskom periodu naučiti osnove bilo kog stranog jezika. Naravno ukoliko odaberete odgovarajuću instituciju, u čijoj ponudi se nalaze kursevi i obuke stranih jezika za koje ste zainteresovani i koji će vam omogućiti korišćenje najboljih mogućih alata.

Svakako da postoje strani jezici koji spadaju u red „težih“ za učenje, mada je to vrlo kompleksna tema, jer ono što je možda vama teško da naučite, neko drugi će vrlo brzo i lako savladati.

Ipak, neosporna je činjenica da postoje jezici čija je gramatika naročito kompleksna i toliko drugačija od naše, da se neretko oni karakterišu kao teški za naučiti. Takođe, postoje i oni jezici, kojima se koristi vrlo mali broj ljudi u svetu, a najpre zato što se karakterišu kao teški za učenje.

Zato nema potrebe dalje polemisati da li ima ili nema jezika teških za učenje, jer se odgovor na to pitanje razlikuje od čoveka do čoveka.

Sasvim je sugurno jedno – jezici koji se teže savlađuju iz bilo kog razloga, te samim tim spadaju u teže za učenje, su mnogima interesantniji. Zato bi trebalo da pokušate sami da pronađete odgovor na pitanje zašto bi „težak“ strani jezik trebalo da bude vaš izbor?

Ono što mi ovom prilikom možemo da učinimo, kako bismo vam pomogli da što brže i jednostavnije dobijete odgovor na to pitanje, jeste da navedemo koje to prednosti nudi pojedincima učenje kompleksnijih jezika.

Naime, osnovna prednost učenja „težih“ jezika jeste u tome što ih upravo zbog takve predrasude govori i koristi posebno mali broj ljudi u svetu, pa ćete samim tim imati i mnogo veće šanse da obogatite svoju radnu biografiju informacijom da se koristite jednim takvim jezikom.

Isto tako će činjenica da ste uspeli da savladate jedan takav jezik doprineti vašem samopouzdanju, jer ćete znati da spadate u red onih koji su se odvažili da nauče jedan jezik, koji spada u red težih za učenje. Na taj način će ojačati i vaša vera u sopstvene sposobnosti i kvalitete.

Činjenica da se određeni strani jezik teže savladava će svakoga nagnati da se više trudi, pa bi trebalo vremenom da bude ojačana i upornost kod svakog polaznika.

Iako je izuzetno kompleksan odgovor na pitanje zašto bi „težak“ strani jezik trebalo da bude vaš izbor, posle svega je potpuno jasno da je najvažnije nešto istinski želeti, da bi pojedinac to mogao i da sprovede u delo. Dakle, uopšte nije bitno da li vam neko tvrdi da je u pitanju strani jezik, koji je lagan ili težak za učenje, jer to u vašem slučaju uopšte ne mora biti tako.