Kako se određuje IQ jedne osobe?

Akademija Oxford 1 komentar

Njegov ili njen IQ je veći od proseka! Koliko puta ste do sada čuli tu tvrdnju, a da se zaista niste zapitali šta je tačno to i i kako se određuje koliko IQ neko ima?

Pa da počnemo… IQ je skraćenica od Intelligence Quotient, a u slobodnom prevodu je to zapravo količnik inteligencije, odnosno koeficijent inteligencije.

Postoji opšteprihvaćena formula na osnovu koje se numerički prikazuje koliki je koeficijent inteligencije jedne osobe. Princip podrazumeva mentalni uzrast, podeljeno na kalendarski uzrast i sve to puta 100.

 

Kako se određuje IQ jedne osobe?

 

Procenu inteligencije isključivo mogu da izvrše stručnjaci, a na osnovu dve vrste faktora i to generalnog i specifičnih faktora, na osnovu kojih se procenjuje inteligencija testirane osobe.

A tu su i brojni testovi inteligencije, na osnovu čijih rezultata se može saznati koliki je IQ jedne osobe.

Ako neko ima posebno izraženu nadarenost prema nečemu, ali i neku od onih sposobnosti koje se smatraju opštim, odnosno uobičajenim, onda ne postoji mogućnost da bude određen i stepen, odnosno koeficijent inteligencije. U većini slučajeva tada psiholozi, odnosno stručnjaci koji vrše testiranje navode da je u pitanju osoba koja ima prosečan koeficijent inteligencije, ali je naročito nadarena za određenu aktivnost. Ukoliko od nekoga postoji indicija takve vrste, onda je mahom u pitanju osoba nižeg IQ – a od proseka, odnosno nižeg od očekivanog.

Međutim, postoje različiti pristupi u proveri koeficijenta inteligencije, a neki od njih su opšteprihvaćeni, dok su neki i dalje predmet polemike.

Obično su testovi inteligencije maksimalno usaglašeni sa osnovnim karakteristikama osoba koje se testiraju, a u smislu njihovog uzrasta na prvom mestu.

Na osnovu rezultata testa, a koji gotovo uvek kreiraju psiholozi, određuje se mentalni uzrast ispitanika, što se sve podeli sa kalendarskim uzrastom i na kraju pomnoži sa 100, da bi se dobio koeficijent inteligencije, odnosno IQ.

Naravno da postoji i skala sa vrednostima, pa osobe koje imaju IQ ispod 20 spadaju u kategoriju onih, koje su duboko duševno zaostale. Naredna kategorija su ispitanici sa koeficijentom inteligencije od 20 do 34, koji imaju tešku duševnu zaostalost, dok umerenu duševna zaostalost imaju ispitanici čiji je koeficijent inteligencije od 35 do 49.

Svako čiji je IQ od 50 do 69 ima laku duševnu zaostalost, a ispitanici čiji je koeficijent inteligencije između 70 i 89 se prema toj skali tretiraju kao fiziološki tupi.

Da bi se za nekog moglo reći da ima prosečnu inteligenciju, potrebno je da njegov IQ bude vrednosti od 90 do 110, dok svako čiji je koeficijent inteligencije od 111, pa do 139 važi za osobu visoke inteligencije.

Ako prilikom procene psihologa, određeni ispitanik ima koeficijent inteligencije koji je viši od 140, on se svakako smatra osobom koja ima veoma visoku inteligenciju, odnosno natprosečnu, pa se u većini slučajeva navodi da je to potencijalni genije.

Podrazumeva se da se testiranje u najvećoj mogućoj meri prilagođava prvenstveno uzrastu polaznika, a o tome brinu nadležni stručnjaci.

Koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika?

Akademija Oxford Ostavite komentar

Ako ste konačno doneli odluku da naučite bilo koji strani jezik, a bez obzira na dnevne obaveze, kojima smo uglavnom svi opterećeni u manjoj ili većoj meri, onda je to zaista za svaku pohvalu. Potpuno je svejedno, u principu da li je u pitanju obuka i kurs stranog jezika koji ste odlučili da pohađate u okviru neke specijalizovane obrazovne institucije ili želite da pokušate samostalno da naučite taj jezik, sasvim sigurno je najvažnije da ste tu odluku doneli i počeli sa učenjem jezika.

 

Koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika?

 

Da bismo mogli da damo kakav – takav odgovor na ovo pitanje, moramo najpre pomenuti da apsolutno niti jedan strani jezik, bez obzira koliko godina ga učili i govorili, ne možete poznavati tako dobro kao svoj maternji, a u smislu da ne možete biti upućeni baš u sve finese. Iz tog razloga je gotovo smešno slušati ljude koji se hvale time da su taj i taj jezik savršeno naučili za mesec dana, godinu dana ili 10 godina.

Kada smo to razjasnili, moramo uzeti u obzir i dnevne obaveze svakoga od nas, a bez obzira da li su u pitanju kursevi i obuke stranog jezika kroz koje stičete znanja ili to radite samostalno. Čak i ako je reč o prvoj opciji, to podrazumeva nekoliko časova nedeljno, što sasvim sigurno nije dovoljno da biste određeni jezik što bolje naučili.

Zato i ne bi trebalo da vas brine koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika, jer to najpre zavisi od čoveka do čoveka, ali i od toga koji jezik ste odlučili da učite. Na primer, ako se odlučite za kurs engleskog jezika, pretpostavljamo da vam neće biti mnogo vremena dnevno potrebno da biste stekli znanje koje predviđa program, a primarno zato što je engleski jezik manje – više svuda prisutan. Sa druge strane, ukoliko odlučite da učite, na primer norveški ili mađarski, te grčki ili turski jezik, odnosno bilo koji sa kojim nemate baš svakodnevno dodira i koji se donekle smatra složenijim, vrlo je verovatno da će vam biti mnogo više vremena potrebno u toku dana da pređete gradivo, pa samim tim će vam biti neophodno i više vremena da taj jezik naučite.

Srećom, postoji nešto što svako može učiniti ukoliko zaista želi da određeni strani jezik nauči, a bez obzira da li odluči da pohađa edukaciju u okviru škole stranih jezika Akademije Oxford ili to čini kroz privatne časove, odnosno samostalno.

Naime, stručnjaci su došli do saznanja da bez obzira koliko vremena imate na raspolaganju za učenje određenog stranog jezika, sve to nije dovoljno ukoliko to ne činite svakoga dana. Dakle, ako zaista želite u budućnosti da se služite određenim jezikom neće biti dovoljno da odete na čas i vratite se kuci, te zaboravite do narednog puta šta ste učili. Bitno je da svakoga dana makar po koji sat budete u dodiru sa konkretnom materijom, a na način koji je vama najprihvatljiviji u datom momentu.

Šta su administrativni kursevi?

Akademija Oxford Ostavite komentar

Prema opšteprihvaćenom mišljenju, pojam administracija se koristi u različitim životnim segmentima, a obično označava vođenje ili upravljanje.

Smatra se da ovaj termin vodi poreklo iz latinskog jezika, a slobodno se prevodi kao davanje, odnosno pružanje usluga i saveta. Obično se u našem jeziku pojam administracija koristi za poslovanje, a sve češće ovaj termin ima primenu i u oblasti informacionih tehnologija.

 

Šta su administrativni kursevi?

 

U principu, sve što ima veze sa papirologijom se može svrstati u administraciju, tako da su administrativni kursevi i obuke prvenstveno oni koji su za taj segment vezani.

Da bismo pojasnili sve ovo, navešćemo da su obuka i kurs za poslovnog sekretara ili poslovnog asistenta, te seminar za poslovnog sekretara u spoljnoj trgovini edukacije, koje se smatraju administrativnim. U tu grupu spada i knjigovodstvena obuka i kurs, potom edukacije za daktilografa ili računovođu, a svako ko želi da se upozna sa umećem slepog kucanja će, isto tako pohađati administrativnu obuku.

Ukoliko pojedinci žele da se upoznaju sa načinom vođenja poslovnih knjiga ili da postanu zvanično sertifikovani službenici javne nabavke, njima su takođe na raspolaganju administrativni kursevi i obuke, koje širom Srbije u više od 20 poslovnica organizuje Obrazovni centar Akademije Oxford, a u skladu sa propisanim nastavnim programom.

A ono što je posebno zanimljivo napomenuti jeste da administrativna obuka i kurs sve više ima veze sa informacionim tehnologijama, odnosno sa internetom i zanimanjima koja imaju veze sa tom oblašću. Iz tog razloga, pored već pomenutih edukacija, u administrativne se može svrstati i obuka i kurs pisanja za web, odnosno seminar pisanja za blog, jer to sve ima veze sa oblašću koja je poznata kao administracija.

U domenu informacionih tehnologija su sve više zastupljeni obrazovni profili, koji u svom nazivu sadrže i pojam administrator ili administracija. Tako, na primer postoji zanimanje mrežni ili IT administrator, kao i IT sistem administrator, a u čiji opis posla spada održavanje, odnosno upravljanje konkretnom mrežom ili IT sistemom.

Skraćenica admin je sve više prisutna na društvenim mrežama, a u pitanju je administrator grupe ili stranice, u većini slučajeva ili, pak administrator internet foruma. Ovlašćenja te osobe su, u principu najšira, jer je administrator konkretne stranice na društvenoj mreži, recimo zadužen da njome upravlja, te ima dozvolu da dodaje sadržaj, ali i da vodi računa o komunikaciji sa pratiocima, odnosno članovima neke grupe ili foruma.

Uopšteno rečeno, za poslove administratora na društvenim mrežama se ne zahteva nikakvo posebno predznanje, dok ako neko želi da postane sistem administrator, na primer, od slučaja do slučaja se mogu zahtevati posebni sertifikati od strane nadležnih.

A što se tiče pomenutih administrativnih zanimanja, za njihovo obavljanje je potrebno posedovati određene kvalifikacije, a svi administrativni kursevi i obuke koje pomenuta institucija organizuje, omogućuju polaznicima da steknu dodatna znanja u konkretnoj oblasti. Samim tim što će dobiti diplomu za određeno zanimanje, a nakon što završi sa pohađanjem edukacije, kandidati će imati mogućnost i da apliciraju za posao u struci, te će tako sasvim sigurno biti u prednosti nad ostalima, koji nisu imali prilike da konkretnu administrativnu obuku pohađaju, pa samim tim nisu ni stekli dovoljno znanja.

Šta sve možete raditi da biste naučili samo još jedan strani jezik

Akademija Oxford Ostavite komentar

Poznavanje najpre engleskog jezika se u današnje vreme smatra gotovo imperativom, jer kojim god poslom da se bavite, gotovo sigurno ćete imati potrebu da komunicirate sa nekim i na tom jeziku. Sve to isto važi i za svakodnevne aktivnosti, uzevši u obzir da u koju god zemlju odete, imate mogućnost da se mnogo lakše snađete ukoliko poznajete makar engleski jezik.

Naravno da nismo svi u mogućnosti da pohađamo specijalizovane edukacije u nekoj od obrazovnih institucija, pa se postavlja pitanje šta sve možete raditi da biste naučili samo još jedan strani jezik?

Pod pretpostavkom da sasvim solidno poznajete gramatiku svog maternjeg jezika, smatramo da postoje stvari koje možete da učinite, kako biste savladali makar taj engleski jezik, a posle možete znanja da proširujete.

Podrazumeva se da je stručna obuka i kurs engleskog jezika, koju organizuje specijalizovana obrazovna institucija uvek najbolja varijanta u tom slučaju, ali ako niste u mogućnosti da pohađate časove, imate i druge mogućnost.

Prvo i osnovno što jeste važno je vaša želja da zaista naučite određeni strani jezik, a svakako je očekivano i da imate dovoljno znanja gramatike srpskog jezika.

Zatim, ako nemate dovoljno vremena da pohađate klasičnu nastavu jezika, imajte na umu da svaka poslovnica Obrazovnog centra Akademije Oxford može da vam ponudi opciju da pohađate onlajn seminar nemačkog jezika, ali i engleskog i francuskog, te ruskog i italijanskog, s tim da su u ponudi ove obrazovne institucije i edukacije za još mnogo svetskih jezika, što znači da ćete vrlo lako pronaći upravo kurs onog jezika, za čije učenje ste zainteresovani.

Takođe bi trebalo da istaknemo i podatak da je otvorena mogućnost i za učenje stranih jezika na način, koji je kandidatima mnogo jednostavniji. Naime, privatni časovi stranih jezika mogu biti organizovani za pojedinačne polaznike, a postoji mogućnost i da bude primenjena opcija koja podrazumeva nastavu u paru, odnosno takozvanu poluindividualnu. Tom prilikom bi trebalo da se svaki zainteresovani direktno sa zaposlenima u odabranoj poslovnici pomenute institucije dogovori oko svih detalja, pa čak i oko toga da li će privatni časovi engleskog jezika ili bilo kog drugog, koji izabere da uči, biti održani u poslovnici organizatora ili u domu samog polaznika.

A ako i pored svih ovih opcija, ne uspevate da pronađete način da pohađate stručno vođenu obuku ma kog jezika, svakako da postoji i nešto što možete učiniti sami. Naime, na internetu se mogu pronaći sajtovi, koji su specijalizovani upravo za učenje stranih jezika. Međutim, ono što je nedostatak takvih platformi, jeste što pružaju samo mogućnost sticanja osnovnog znanja, ali je svakako i to dobro, pošto ćete posle toga moći da ih samostalno nadograđujete.

Preporuka je da budete u kontaktu sa stranim jezikom, koji ste odlučili da savladate, a što svakako možete učiniti kroz slušanje muzičkih numera, gledanje filmova, pa i čitanje štiva koje je napisano na tom jeziku. Naravno, sve to možete da učinite tek nakon što steknete osnovna znanja.

Isto tako je dobro da pribavite neku stručnu literaturu, ali se ni u kom slučaju ne preporučuje da to budu klasični priručnici, koji su na prvom mestu namenjeni turistima, odnosno osobama koje imaju želju samo da nauče da se u uobičajenim situacijama snalaze u komunikaciji na tom jeziku. Uz to bi trebalo da znate i da je većina takvih priručnika puna pravopisnih, pa čak i gramatičkih grešaka, a što ni u kom slučaju nije dobar način za učenje ma kog jezika.

Sasvim je jasno da postoji veliki broj opcija, koje će vam sigurno pomoći da ma koji strani jezik samostalno savladate, ali je definitivno uvek najbolja moguća varijanta da učite od stručnjaka, koji će vam na za to primeren način preneti predviđena znanja. Ipak, ako i pored toga nemate mogućnost da upišete seminar stranog jezika, onda se potrudite da pronađete neki drugi način, koji će za vas biti i najbolji u tom trenutku.

Do koje granice čovek može samostalno savladati strani jezik?

Akademija Oxford Ostavite komentar

Iako možda nije u potpunosti logično, ne može se osporiti činjenica da mnogi pojedinci smatraju da bilo koji strani jezik mogu potpuno samostalno savladati. Naravno da ako upitate profesore stranih jezika, odnosno osobe koje su u tom segmentu stručne, oni ne mogu biti sa tim saglasni.

Naime, radi se o tome da postoje određene granice do kojih svaki pojedinac može savladati neki strani jezik potpuno samostalno, ali se postavlja i pitanje koliko je to znanje kvalitetna i primenljivo.

 

Do koje granice čovek može samostalno savladati strani jezik?

 

Nemojte ni u kom slučaju pomisliti da je naša želja ovom prilikom da vas ubeđujemo da je neophodno da pohađate specijalizovanu edukaciju stranog jezika, već jednostavno želimo da sagledamo sve aspekte, posle čega će se zaključak nametnuti sasvim logično.

Radi se o tome da je svaka obuka i kurs stranog jezika osmišljena tako da omogući kandidatima vrlo jednostavno usvajanje predviđenih znanja, što će vremenom dovesti do savladavanja konkretnog jezika.

Uz to bi trebalo dodati i informaciju da škola stranih jezika Akademije Oxford prilikom organizacije nastave maksimalno poštuje pravila, koja navodi trenutno važeći jezički okvir, odnosno standard, poznat kao CEFR (The Common European Framework for languages).

Zapravo sve to znači da kandidati bilo kojoj strani jezik uče postepeno, odnosno na osnovu precizno definisanih nivoa, kojih po pomenutom u okviru ima ukupno šest, te tako polako uče osnove jezika, koje kasnije u skladu sa važećim nastavnim programom na najbolji mogući način i nadograđuju.

Zahvaljujući takvom principu rada, ova škola stranih jezika je postala jedna od najpoznatijih prvenstveno po kvalitetu, odnosno po znanju koje kandidat stiče nakon završenog kursa.

Ipak, sasvim je očekivano da mnogi smatraju da je to gubljenje vremena i novca, te se odlučuju da samostalno pokušaju da savladaju neki strani jezik. Naravno da je tom prilikom neophodno da ulože mnogo više vremena i truda, a postavlja se i pitanje u kojoj meri je znanje stečeno na taj način kvalitetno.

Iako postoje brojne internet platforme, koje nude opciju potpuno besplatnog učenja različitih stranih jezika, činjenica je da su mnogi ljudi skloni da samo započnu, a da posle teško nastave da stiču znanja tog jezika. Ipak, naravno da ima i onih koji su uporniji, pa uspeju u određenoj meri da konkretni strani jezik savladaju samostalno. Upravo tu dolazimo do poente, jer znanje koje prenose stručnjaci, odnosno profesori stranog jezika ni u kom slučaju ne može da bude po kvalitetu isto kao znanje koje će neko steći putem bilo koje onlajn platforme, a kroz samostalno učenje tog jezika.

Sve to, ni u kom slučaju ne znači da ne treba pokušati sa tom opcijom, a ukoliko smatrate da su kursevi i obuke stranih jezika potpuno nepotrebni u vašem slučaju. Gotovo da smo sasvim sigurni da ćete vrlo brzo shvatiti da strani jezik nije baš tako lako učiti samostalno, što svakako ne znači da ne treba da pokušate.

Brojni stručnjaci koji su ovu temu istraživali su saglasni u tome da postoji određeni nivo znanja, koji svako može steći ukoliko odluči da bilo koji strani jezik savlada potpuno samostalno. Međutim, to je obično osnovni nivo, budući da su u praksi primećeni vrlo retki slučajevi osoba koje su uspele da stignu čak do nivoa B grupe, prema pomenutom jezičkom okviru, a koje su odlučile da samostalno savladaju neki strani jezik.

Zato i jeste opšta preporuka svakome, ko želi zaista da nauči bilo engleski, francuski ili italijanski, bilo grčki, španski ili ruski, odnosno ma koji drugi strani jezik, da se ipak odluči za opciju pohađanja stručnih edukacija, a ako zaista ima želju da taj jezik progovori. Naime, treba imati na umu da je pasivno znanje jezika jedna stvar, a aktivno korišćenje tog znanja nešto sasvim drugo. Dakle, ako želite samo da naučite neki strani jezik, da biste mogli da se pohvalite time u društvu, onda sasvim slobodno možete samostalno odlučiti da ga učite. Međutim, ukoliko tim jezikom imate želju i da se koristite u praksi, definitivno je jedina opcija da upišete kurs stranog jezika, koji vode dokazani stručnjaci u tom poslu. Na taj način ćete moći da primenjujete stečena znanja, te da i pisano i u usmenoj varijanti komunicirate sa izvornim govornicima konkretnog jezika.