Učenje jednog ili više stranih jezika povećava vaše komunikacione sposobnosti, jača samopouzdanje kao i mogućnosti pronalaženja posla bez jezičkih prepreka. Osim što se uz učenje stranog jezika neminovno upoznaje kultura jednog naroda, to je i specifično učenje gramatičkih pravila na kojima je svaki jezik zasnovan. Dok učimo stani jezik, mi u stvari savladavamo​ ​i​ ​odredjeni​ ​specifični​ ​način​ ​mišljenja.

O svim prednostima poznavanja jednog ili više stranih jezika, ne postoji sumnja. Medjutim, sumnja se javlja kada se postavi pitanje učenja stranog jezika od ranog detinjstva. Mišljenja roditelja su podeljena. Do skoro je većina smatrala da dete treba najpre da nauči maternji jezik, pa​ ​tek​ ​onda​ ​strani.​ ​Medjutim,​ ​najnovija​ ​istraživanja​ ​opovrgavaju​ ​takvo​ ​stanovište.

Dvojezične osobe, tj. one osobe koje su od ranog detinjstva učile dva jezika pokazuju viši nivo koncentracije i veću sposobnost za multitasking, odnosno obavljanje više zadataka istovremeno. Naučnici su otkrili i to da se u mozgu ovih osoba veći procenat sive mase nalazi u regijama​ ​centara​ ​za​ ​izvršavanje​ ​zadataka.

Usledili su brojni zaključci koji sugerišu to da su osobe koje od malena govore dva ili više jezika, efikasnije,​ ​skoncetrisanije​ ​i​ ​imaju​ ​bolju​ ​pažnju​ ​i​ ​sposobnost​ ​brzog​ ​fokusiranja​ ​na​ ​stvari.

Jedan od odgovora zašto je to tako krije se u činjenici da je učenje jezika sasvim poseban način savladavanja jezičkih pravila i novih reči i njihovog značenja, ali ne samo to. To je specifičan sistem razmišljanja, povezivanja stvari i njihovih imena, izražavanja misli na više načina, a sve to​ ​zajedno​ ​ukoliko​ ​se​ ​praktikuje​ ​od​ ​malena​ ​utiče​ ​i​ ​na​ ​intelektualne​ ​razvojne​ ​mogućnosti​ ​čoveka.

Praksa takodje otklanja i bojazan roditelja da će deca ukoliko rano krenu sa učenjem stranog jezika, pomešati taj jezik sa maternjim pa neće nijedan znati kako treba. To se u praksi ne dešava, več suprotno. Kod dece se kockice veoma brzo sloše i strani jezik uspevaju da govore skoro isto tako dobro kao i maternji. Upravo zbog toga sve je više roditelja koji se odlučuju da njihova deca u što ranijem dobu počnu da uče bar jedan strani jezik i na taj način od ranog detinjstva​ ​počinju​ ​da​ ​ruše​ ​jezičke​ ​barijere​ ​i​ ​grade​ ​stazu​ ​uspeha.

1. ROBOTIKA

Čovek još od davnina pokušava da oponaša prirodu posmatrajući kretanja čoveka i životinja. Industrijska revolucija i pronalazak struje omogućili su korišćenje složenijih mehaničkih delova, što je ubrzalo razvoj robotike. Roboti su vremenom postali nezamenljivi u industriji i kritičnim situacijama. Naučnici predviđaju da će se ljudi u budućnosti u potpunosti​ ​oslanjati​ ​na​ ​mašine.

2. MEDICINA

Naučnici smatraju da će u budućnosti biti potrebno više doktora koji će da se bore s bolestima stare dobi poput demencije. Smatra se da će oblast genetike biti razvijenija i da će u​ ​budućnosti​ ​doktori​ ​sami​ ​praviti​ ​organe.

3. SVEMIRSKI​ ​TURIZAM

Nekad su ljudi mislili da je nemoguće leteti u svemir, a onda je Gagarin uspeo u tome.

Prošlo je 50 godina od prvog leta u svemir. A uskoro će možda biti moguće ići u svemir iz zabave – turistički! Prvi komercijalni let na Mesec priprema se za 2018. godinu, a dvojica turista već su platila kartu. Put kapsulom „dragon 2“ trajaće sedam dana, a u kompaniji „Spejsiks“​ ​očekuju​ ​u​ ​budućnosti​ ​još​ ​ovakvih​ ​“turističkih​ ​aranžmana“.

Javnost je veoma zainteresovana za putovanje u svemir. A to postaje realnos, jer ljudi to žele, ostvarivo je, jedino tako istraživanje svemira postaje profitabilno, to je najbrži način da počnu da se koriste neograničeni resursi svemira kako bi se rešili problemi na Zemlji i podrazumeva svaki segment biznisa – od izgradnje do marketinga, mode, unutrašnjeg dizajna i zakona. I poslednji, ali ne i najmanje bitan razlog – zabavno je! Low – cost kompanije cvetaju u turističkom segmentu. U poslovnom svetu, kompanije koje stvaraju veliki novac su one koje pružaju usluge velikom tržištu. Jednom kada letovi u svemir postanu pristupačni zahvaljujući turističkim letovima, sve će postati jeftinije a tada ćemo moći da koristimo resurse​ ​iz​ ​svemira.​ ​Ovo​ ​je​ ​jedan​ ​od​ ​najvažnijih​ ​projekata​ ​u​ ​svetu​ ​danas.

4. ŽIVOTNA​ ​SREDINA​ ​I​ ​ENERGIJA

Kako će energetske potrebe čovečanstva rasti u budućnosti, neophodne su mere kojima bi se uticaj eksploatacije i korišćenja energije na okolinu i zdravlje ljudi smanjio na najmanju moguću meru. ​Kako vreme prolazi, potreba i potražnja energije je sve veća. S obzirom na činjenicu da je proizvodnja energije relativno skup proces i da zavisi od uslova u kojima se država nalazi, ona mora da preduzme mere uštede energije kako bi iste bilo dovoljno na tržištu. Zbog sveprisutnog globalnog zagrevanja, sve će više biti potrebni ljudi koji se bave zaštitom životne sredine, kao i inženjeri i naučnici koji će istraživati nove izvore korišćenja​ ​energije.

5. ONLAJN​ ​ŠKOLSTVO

budućnosti će onlajn učenje možda predstavljati jedini vid školovanja. Tako će postojati​ ​i​ ​virtuelni​ ​nastavnici​ ​koji​ ​će​ ​svoje​ ​znanje​ ​prenositi​ ​onlajn​ ​programima.

6. IT​ ​i​ ​VIRTUELNI​ ​SVET

IT zanimanje predstavlja prozor u virtuelni svet. ​Iako prvi talas VR/AR razvoja, pre svega, zahvata industriju zabave i video igara, ova tehnologija ima potencijal da transformiše učenje, novinarsko izveštavanje, medicinu i e-commerce. Ključni igrači poput Facebooka, Google-a, Samsunga i HTC-a, svojim ulaganjima, ukazuju da je ovo sledeća velika stvar, a mi je vidimo kao priliku za naše developere/ke i ilustratore/ke da daju svoj doprinos razvoju industrije.

7. NUTRICIONIZAM

Smatra se da će za desetak godina doći do velikog buma laboratorijskih genetskih testova. Svako će pri poseti laboratoriji moći da obavi genetičko testiranje, te će tako identifikovati gene koji dovode do specifične bolesti. S tim će saznanjem, uz pomoć nutricioniste, moći odrediti listu poželjne i nepoželjne hrane, kao i suplemente koji će preventivno delovati na nastanak bolesti ili pomoći u izlečenju bolesti. Nutrigenomičari će imati​ ​pune​ ​ruke​ ​posla​ ​jer​ ​će​ ​obavljati​ ​mnoštvo​ ​studija.

8. RECIKLAŽA

Biznis budućnosti. Ova delatnost je pri samom vrhu liste profitabilnosti. ​Reciklaža nema samo ekološki, već i ekonomski značaj. Iako se početom veka činilo da pet ambalaža predstavlja najveći ekološki problem i najvećeg zagađivača, to je sada slučaj sa elektronskim otpadom​ ​koji​ ​preuzima​ ​primat.

Sve to u sebi obuhvata više usluga, odlaganje, sakuplanje, prevoz, skladištenje i preradu,​ ​a​ ​svaka​ ​od​ ​tih​ ​usluga​ ​se​ ​naplaćuje,​ ​i​ ​to​ ​u​ ​celini​ ​čini​ ​dobar​ ​profit.

U Srbiji sve više ima operatera koji se bave reciklažom otpada, a nadležene institucije, kako lokalne tako i republičke, najavljuju mere kojima bi ohrabrile ljude da se bave​ ​ovakvim​ ​biznisom,​ ​a​ ​sve​ ​u​ ​cilju​ ​postizanja​ ​standarda​ ​evropskih​ ​zemalja.

9. DRUŠTVENE​ ​MREŽE

Srbija sve više ulaže u digitalno oglašavanje. Prema sprovedenim istraživanjima, primetno je da Srbija ulaže sve više u digitalno oglašavanje i da pokušava da prati svetske trendove.​ ​Posebno​ ​se​ ​vidi​ ​rast​ ​u​ ​ulaganjima​ ​u​ ​oblasti​ ​Social​ ​Media​ ​Marketinga.

Da li ste nekada razmišljali o zamkama doslovnog prevođenja sa jednog jezika na drugi. U jeziku postoji termin koje se zove “lažni prijatelji” ili “lažni parovi”. Ovim terminom se označavaju reči iz različitih jezika koji zvuče isto ili se veoma slično pišu, a imaju potpuno različito značenje. Lažni prijatelji predstavljaju veliki problem ljudima koji tek savladavaju strani jezik i usvajaju njegove reči, a predstavljaju problem i u sporazumevanju i komunikaciji.

Eventually nije eventualno, at the end of the day nije na kraju dana, censure nije cenzura, evidence nije evidencija, fabric nije fabrika. Baby shower na znači tuš za bebe , već kućna svečanost na koju se donose pokloni za bebu. China ne znači samo Kina već i porculan , porculansko posuđe. Extend one’s sympathy to someone ne znači pokazati prema kome simpatije, nego izraziti saučešće, saosećanje . Genial po pravilu ne znači genijalan , već ugodan, vedar, srdačan . I can’t help myself ne znači ne mogu sebi da pomognem , već ne mogu prosto odoleti . Milk and water ne znači mleko pomešano s vodom, već luk i voda, slab i bezbojan . Nobody’s home ne znači da nema nikog kod kuće već (a) (u slengu) odsutan duhom ili (b) (takođe u slengu) nije sasvim čitav, fali mu daska u glavi. On the button ne znači na dugme , već tačno na vreme . Wet blanket nije samo mokro ćebe , već i mrzovoljac . Put someone in the club ne znači učlaniti koga u klub , već napraviti kome dete…

I u ruskom i u srpskom jeziku postoji reč iskustvo/искуство, ali na ruskom jeziku ta reč znači umetnost. Слово na ruskom znači reč , dok je буква na ruskom slovo , a kod nas vrsta listopadnog drveta. Живот ne znači život , već stomak . Столица nije stolica , već glavni grad , dok ponos znači dijareja.

Francuska reč demande znači zahtev , dok oblikom sličan španski glagol demandar znači tužiti . Engleska reč embarrassed ( zbunjen, postiđen ) i španska reč embarazada ( trudna ); reč sensible koja na engleskom jeziku znači razuman , dok ista reč, u potpuno istom obliku, na španskom i francuskom jeziku znači osetljiv . Reč fag na britanskom engleskom znači cigareta , dok na
američkom engleskom predstavlja uvredljivi izraz za homoseksualca. Kada su u pitanju engleski i srpski jezik, jedan od poznatijih primera jeste broj koji na engleskom glasi billion i koji se na srpski prevodi kao milijarda , dok broj bilion na srpskom označava 1.000 milijardi.

Naš savet: Čuvajte se lažnih prijatelja i u jeziku, ali i u životu. Što se tiče ovih jezičkih “neprijatelja”, tu vam može pomoći Akademija Oxford sa preko 35 kurseva stranih jezika na teritoriji cele Srbije, i to po veoma pristupačnim cenama.

Više o kursevima na sledećem linku:
http://www.akademijaoxford.com/skola_stranih_jezika.php

U novoj knjizi “More Than Just A Word – Untranslatable Words Of Love From Around The World”, autorka Ema Blok istražuje neke od reči koje se ne mogu prevesti ni na jedan jezik, a većina njih koje ovde iznosimo povezane su sa ljubavlju. Možda se neke reči ljubavi ne mogu iskazati, ali se ljubav definitivno ne može sakriti.

Prevođenje je majstorstvo reči ili, jednom rečju, sama umetnost. Prevodi spajaju narode, različite kulture i najudaljenije svetove. Prevodioci u šali znaju da kažu da je prevod kao žena: ako je lep nije veran, a ako je veran nije lep. A šta je sa onim rečima koje se opiru prevodu, a ipak žive svoju realnost? Iznosimo neke od njih:

Cafuné ( portugalski )

Prolaženje prstima kroz ljubavnikovu kosu.

Litost ( češki )

Poznati češki pisac Milan Kundera u knjizi “Nepodnošljiva lakoća postojanja” definisao je ovo kao “očaj koji se javlja kada čovek odjednom uvidi u koliko je bednom stanju”.

Schnapsidee ( nemački )

Plan koji je nastao u pijanom stanju ili je toliko smešan da ste morali da budete pijani dok ste ga smišljali.

Viraha ( hindu )

Shvatanje koliko volite nekoga tek nakon što se razdvojite.

Tsundoku ( japanski )

Kad kupite knjigu koju više nikad ne otvorite.

Toska ( ruski )

Vladimir Nabokov je opisao ovu reč kao “osećaj velike duhovne teskobe, do koje često dolazi bez nekog posebnog povoda”.

Abbiocco ( italijanski )

Pospanost koju osećate nakon što ste se “pošteno” najeli.

Odnoliub ( ruski )

Osoba koja je ceo život imala samo jednu ljubav.

Ako želite da budete zdravi, putujte! Putovanje je jedan od najboljih načina da iskusite strahopoštovanje. Putovati znači razvijati se. Kažu da je putovanje mnogo više od razgledanja spomenika, to je duboka i trajna promena ideje življenja. Francuski književnik Gustav Flober kaže da nas putovanja čine skromnijima zato što postajemo svesni toga koliko malo mesto zauzimamo u svetu. Za engleskog pesnika Eliota, samo oni koji rizikuju da odu predaleko, mogu otkriti koliko daleko može da se ode. Otkrivamo 11 najinspirativnijih destinacija na svetu:

1. Aurora Borealis – Island

Polarna svetlost može da se vidi i iz mnogih severnih oblasti na Zemlji, ali sever Norveške, Švedske, kao i Islanda važe za najbolja mesta kada je u pitanju ovaj jedinstveni doživljaj. Island nudi možda najspektakularniji pogled na Auroru Borealis, čak i u blizini Rejkjavika. Što je severniji deo Skandinavije, to će sezona Aurore duže trajati. U Tromsu (Norveška) koji je omljena destinacija za turiste i u Nordkapu možete je videti svake vedre noći, a ovo važi i za sve lokacije koje se nalaze severnije.

2. Australija, roze jezero Hiller

Ovo neobično slano jezero se razlikuje od svih ostalih jezera sveta jer je roze boje. Plitko slano roze jezero Hiller okruženo je tamnim zelenim šumama eukaliptusa. Grupa istraživača je 1950. godine istraživala uzroke roze boje, ali u vodi nisu pronađeni tragovi algi koji najčešće daju boju vodi. Još uvek nije poznato čemu jezero Hillier duguje svoju jedinstvenu ružičastu boju.

3. Zambija, Viktorijini vodopadi

Čudo Afrike. Viktorijini vodopadi spadaju među najlepše vodopade na svetu. Nalaze se na Zambeziju, graničnoj reci između Zambije i Zimbabvea. Vodopadi su široki preko 1,5 km sa padom od 128 metara. Dejvid Livingston, škotski istraživač, otkrio je vodopade 1855. godine i nazvao ih po kraljici Viktoriji, iako je lokalno ime vodopada “Dim koji grmi”. U svom dnevniku je zapisao: “Naježio sam se iz strahopoštovanja, bila je to najlepša scena koju sam video u Africi”. Prizor koji oduzima dah, mesto koje oduševljava, lepota pejzaža koja impresionira, mesto koje se nalazi na Uneskovoj listi Svetske baštine. Možete se zabaviti i bandžijem, raftingom, letenjem avionom iznad vodopada…

4. Maldivi

Ako raj postoji, onda su to Maldivi. Nestvarno lep arhipelag u Indijskom okeanu sa besprekornim belim peščanim plažama, kristalno čistom azurnom vodom i mnoštvom raznolikog morskog života za ronioce. Unikatna priroda, nepregledne plaže belog peska i jedinstven podvodni svet čine Maldive idealnim mestom. Tirkizne lagune, koralni grebeni, azurno plavo more, luksuzni hoteli… Stanovnici Maldiva su srdačni, predusretljivi i dobrodušni. Nakon svakog jela par minuta žvaću list čudesne biljke sa prahom i uglavnom svi imaju lepe i zdrave zube. Piju kokosovo mleko i sveže sokove iz mačetom prerezanih voćki koje uberu sa drveta. Sa više od 1.200 ostrva, bićete hipnotisani u bilo kom pravcu da se okrenete, da li ste iznad vode ili ispod nje.

5. Ukrajina, Tunel ljubavi

Tunel koji ispunjava želje. Ovo je botanički fenomen i spomenik prirode od lokalnog značaja – zeleni tunel u šumovitom području, gde se gustiš drveća i grmlja međusobno isprepleo i nastao je gusti zeleni tunel. Omiljeno mesto za romantične parove. Prema lokalnoj legendi, veruje se da ako dvoje iskreno zaljubljenih ljudi prođu kroz tunel, držeći se za ruke, sve njihove želje će se ostvariti.

6. Grčka, Santorini

Ostrvo u južnom Egejskom moru, sa svih reklama, razglednica i postera. Zbog svoje lepote i razvijenog noćnog života, Santorini predstavlja jedno od najpoznatijih i najposećenijih turističkih odredišta u Grčkoj. Ostrvo živopisnih legendi, višebojnih plaža (crvena, crna i bela), divljih vulkanskih predela, moćnih litica…

7. Indija, Tadž Mahal

Hram ljubavi: strast ljubavi jednog vladara prema ženi Mumtaz, iskovana u živom kamenu. Tadž Mahal je građevina u Agri u Indiji, izgrađena između 1631. i 1654. godine. Gradilo ju je 22.000 ljudi. Ugrađeno je 28 vrsta dragog i poludragog kamenja iz raznih zemalja sveta. Tadž Mahal postao je Uneskov spomenik Svetske baštine opisan kao „dragulj islamske umetnosti u Indiji i jedan od univerzalno priznatih remek-dela svetskog nasleđa.“

8. Novi Zeland

„Zemlja dugog belog oblaka“. Ovo su samo neke od zanimljivosti: Kivi na Novom Zelandu nije voće, već ptica koja obitava isključivo na području Novog Zelanda, a poznata je po tome što ne leti; Kraljica Elizabeta je službeno i kraljica Novog Zelanda; Novi Zeland ima dve himne, onu britansku „God save the Queen“ i sopstvenu „Good defend New Zealand“; U Novom Zelandu na jednog čoveka živi čak devet ovaca; Mediji su ovde među najslobodnijim na svetu; Novi Zeland je izbačen iz poznatog saveza ANZUS oko 1980. godine jer nije hteo da prihvati nuklearno oružje; Prvi čovek koji je osvojio Mont Everest bio je Novozelanđanin Edmund Hilari. Njegovo lice se nalazi na novčanici od pet novozelandskih dolara…

9. Argentina

Obećana zemlja za Evropljane. Zovu je Parizom Južne Amerike. Egzotična zemlja vrućih ritmova argentinskog tanga. Čudesna i neistražena Patagonija, bučni urbani Buenos Ajres, gaučosi, najbolji restorani: samo su neki od razloga zašto posetiti ovu zanimljivu zemlju. Možete krenuti u šetnju među hiljadama pingvina, a planinari mogu uživati u predivnim glečerima. A ako ste ljubitelj vina, pridružite se ovom narodu koji živi sa vinom i zna da uživa u njemu.

10. Irska

Najzelenija država na svetu. Teško da ćete bilo gde drugde pronaći toliko nijansi zelene boje. Među njenim glavnim atrakcijama su uređena sela, ulični festivali i napušteni dvorci. Priroda Irske je magična, a umetnost među vodećim u svetu. Sve ono o čemu je nekad Džejms Džojs pisao i dalje je toliko realno. Čitajući Uliksa skoro da možemo da prošetamo ulicama Dablina. When I die Dublin will be written in my heart, reči su ovog irskog književnika. Dablin ima jedan pab na svakih 100 stanovnika! Pre nego što krenete, naučite reči njihove tradicionalne pesme Hills of Connemara.

11. Čile, Mramorna katedrala

Čudo prirode. Nalazi se u Patagoniji. Glavna je atrakcija jezera General Carrera u Čileu. Vode jezera hiljadama godina oblikovale su mramorne stene. Svakoga ko uđe u ove pećine očara igra svetlosti, različite nijanse boja, od bele do tamnoplave, zavisno od vremenskih uslova i godišnjeg doba. Mramorna litica, koju vidite na slici, nastajala je milenijumima, a rezultat je očaravajući mramorni hram.

Za koje god mesto da se odlučite, nećete pogrešiti. Dalaj Lama vam poručuje: Jednom godišnje, idite na neko mesto na kome nikada to tada niste bili. A ako razmišljate o novcu, vrlo je verovatno da ni on nije problem. Za brazilskog pisca Koelja, putovanje nikad nije stvar novca, već hrabrosti.

I zato, isplovite iz sigurne luke. Otkrivajte, sanjajte, istražujte!