Obično je mnogo teže svršenim osnovcima da odluče koju srednju školu žele da upišu, nego svršenim srednjoškolcima da odluče li žele da nastave školovanje ili ne. Međutim, i tu se mnogi nađu u nedoumici da li da izaberu određeni fakultet ili da se ipak odluče za neku višu školu.

Podrazumeva se da od slučaja do slučaja odgovor na ovo pitanje zavisi, ali svakako uvek treba uzeti u obzir relevantne činjenice.

 

Zašto upisati višu školu?

 

Ukoliko pojedinci završe gimnaziju, nekako se logično nameće da nastave školovanje na fakultetu. Naravno da to ne važi za svakoga, ali napominjemo da je ipak u većini slučajeva tako.

Međutim, obično ako neko završi srednju stručnu školu, odlučuje se da nastavi edukaciju na nekoj višoj školi.

Prednosti pohađanja više škole u odnosu na fakultete su brojne, ali postoje i određene mane.

Svakako se u prednost može svrstati činjenica da viša škola traje kraće, te da po završetku kandidat ima mogućnost takođe da se dodatno edukuje. Praktično govoreći, to je tek jedna stepenica u obrazovanju, jer ako želi, može položiti diferencijalne ispite i nastaviti sa pohađanjem izabranog programa u okviru konkretnog fakulteta.

Nasuprot tome, ako neko odluči da studira, ima više mogućnosti, ali je i školovanje zahtevnije.

Podrazumeva se da će od slučaja do slučaja zavisiti da li je bolje odabrati konkretnu višu školu ili se ipak odlučiti za nastavak školovanja na određenom fakultetu. Na primer, ukoliko neko stekne zvanje ekonomski tehničar, ne mora ići na Ekonomski fakultet, već može upisati neku višu školu, nakon koje će steći još jednu diplomu. A ako završi, na primer gimnaziju, sasvim je očekivati da školovanje nastavi u okviru izabranog fakulteta. Ipak, još jednom naglašavamo da su ovo samo opšte tvrdnje, te da pojedinci koji završe gimnaziju odlučuju školovanje da nastave u okviru određene više škole, kao što osobe nakon završene srednje stručne škole odlučuju da studiraju.

Ističemo da je sve ovo još uvek moguće, ali da je u pripremi nacrt novog zakona u vezi sa obrazovanjem, te postoje indicije da će, ukoliko on bude bio usvojen, imati pravo da školovanje nastave na izabranom fakultetu isključivo osobe koje su pre toga stekle diplomu gimnazije. Ali sve dok do toga ne dođe zvanično, srednjoškolci imaju pravo na izbor da li će upisati fakultet ili višu školu nakon toga.

 

Zašto je dobro upisati fakultet?

 

Koliko god se princip obrazovanja promenio u našoj zemlji i u celom svetu, fakultetska diploma je definitivno nemerljiva. Naravno da to ne znači da je diploma neke više škole lošija opcija, ali u većini slučajeva se drugačije prilikom konkurisanja za posao posmatraju kandidati koji su stekli fakultetsko obrazovanje.

Nakon završene gimnazije se mnogi odlučuju za studiranje, a ne za višu školu, jer žele da steknu fakultetsku diplomu. Zapravo baš iz tog razloga većina njih i odlučuje da upiše gimnaziju, jer nakon završene osnovne škole i ne znaju čime žele u budućnosti da se bave. A tokom četvorogodišnjeg školovanja se učenici lakše odluče čime žele zaista da se bave u svom životu, pa zato i lakše odluče koji fakultet nakon toga žele da upišu.

Ipak, iako je u principu bolja opcija upisati određeni fakultet, baš zbog važnosti fakultetske diplome, činjenica je da se ne može uopšteno reći da li je bolja viša škola ili fakultet.

Ipak, ono što je mnogo važnije istaći jeste da Obrazovni centar Akademije Oxford nudi svakome zainteresovan da stekne adekvatne kvalifikacije kako kroz redovno i vanredno školovanje za izabrani obrazovni profil, tako isto i kroz druge programe. Najpre se misli na stručno osposobljavanje, a zatim i na program prekvalifikacije, kao i dokvalifikacije. Tako recimo svako ko je završio srednju školu i kvalifikovao se za zanimanje trećeg stepena, a želi da pohađa višu školu ili upiše fakultet, ima mogućnost da prođe program dokvalifikacije i postane vlasnik diplome za izabrano zanimanje četvrtog stepena. Na taj način će biti u mogućnosti da upiše željenu višu školu ili da stekne fakultetsku diplomu.

U svakom slučaju, najbitnije je dobro proceniti i mogućnosti i potrebe svakog pojedinca, pa na osnovu toga odlučiti da li je bolja viša škola ili je ipak u pitanju kandidat, koji bi trebalo da studira. No, bez obzira koju diplomu stekne, važno je da radi ono što voli i da relativno brzo pronađe posao u okviru konkretne struke, jer će jedino tako školovanje imati smisla.

Starije generacije se vrlo teško navikavaju na činjenicu da poznavanje rada na računaru danas predstavlja, slobodno možemo reći, obavezu.

Tačnije, ukoliko niste računarski pismeni, teško da možete računati na to da ćete pronaći neki, bolje plaćen posao. Naravno da je jednostavan razlog za to što starijima teško ide privikavanje na to, budući da naši roditelji, odnosno bake i deke, nisu imali pristup kompjuterima kao što mi imamo danas.

 

Kratka istorija računara

 

Iako se smatra da je još tokom 19 – og veka izmišljen uređaj, koji se tretira kao preteča računara, on je u novijoj upotrebi tek u poslednje vreme. Zapravo, u našoj zemlji tek pre otprilike 20 godina se predmet računarstvo i informatika našao u zvaničnom nastavnom programu gimnazija. A u to doba su đaci još radili na čuvenim računarima Tim 011. Uz to, u većini tadašnjih gimnazija je bio samo jedan PC, a samo posebno vredni učenici su imali priliku da rade na njemu, pa ne čudi što su se utrkivali među sobom da završe zadatke što pre, jer je „nagrada“ podrazumevala korišćenje „pravog“ računara.

Ko bi rekao da će tek 20 i koju godinu nakon toga računari imati tako značajnu ulogu u svakodnevnom i privatnom i poslovnom životu.

 

Zašto je poznavanje rada na računarima danas imperativ?

 

Ukoliko konkurišete na oglas za radno mesto sekretarice, na primer, poznavanje rada na računaru je jedan od obavetznih zahteva, koji morate da ispunite ukoliko želite da se bavite tim poslom. Naravno da ni mnogi drugi poslovi ne mogu biti obavljeni bez znanja rada u programima Microsoft, a prvenstveno Word i Excel, te neretko i PowerPoint. Svakako da nije teško navesti razlog za to, jer se na prvom mestu celokupna komunikacija u poslovnom svetu u današnje vreme obavlja elektronski. Sem toga, program za obradu tekstualnih sadržaja, Microsoft Word, u velikoj meri olakšava rad mnogima. Takođe treba pomenuti i program Microsoft Excel, koji se prvenstveno koristi za tabelarne kalkulacije i za lakše sređivanje određenih informacija.

A što se elektronske komunikacije tiče, podrazumeva se da svaki zaposleni mora znati da koristi mejl i sve njegove prednosti.

U zavisnosti od toga za koji posao konkurišete će zavisiti i šta se od vas zahteva vezano za poznavanje rada na računaru. U principu je osnovni zahtev naveden u vidu računarske pismenosti, a u smislu da kandidat zna da koristi internet i mail, odnosno pomenute programe za obradu teksta i tabelarne kalkulacije.

 

Kako poboljšati šanse za pronalaženje zaposlenja?

 

S obzirom na to da postoje ljudi, koji nisu imali prilike da steknu osnovna znanja korišćenja interneta i konkretnih programa, te da se ne mogu smatrati računarski pismenim, oni i imaju primarno problem prilikom pronalaska zaposlenja u današnje vreme. Zato je potrebno da preduzmu sve što je u njihovoj moći kako bi zaista povećali šanse da pronađu posao kojim žele da se bave.

Zapravo, oni taj problem mogu prilično lako da reše, ukoliko to žele, zahvaljujući činjenici da su kursevi i obuke računara dostupni u okviru svih poslovnica Akademije Oxford na teritoriji naše zemlje.

Pored toga što zainteresovani imaju mogućnost da pohađaju samo jednu edukaciju, dostupan je i specijalni paket kurseva. Tako svako od njih, na primer ima mogućnost da se odluči za pohađanje paketa kurseva Microsoft Office, a u okviru koga će zaista steći dovoljno znanja da može da se smatra pismenim u računarskom smislu.

A u slučaju da bilo ko želi da nadogradi znanja, koja je pre toga imao prilike da stekne, na raspolaganju su mu brojne napredne obuke i kursevi računara.

Ono što je važno i što svakako mora da bude istaknuto jeste da se svaki kurs i obuka računara organizuje uz maksimalno poštovanje pravila, te na visokom nivou kvaliteta. Oprema koju poseduje ova obrazovna institucija je najnovije generacije, tako da polaznici imaju mogućnost i da rade na najkvalitetnijim kompjuterima i da uče od vrhunskih stručnjaka za određene oblasti.

Da biste poboljšali mogućnost pronalaska kvalitetnog zaposlenja, morate uložiti u sebe. A najbolji način jeste dodatna edukacija. Stručni kursevi i obuke računara omogućuju svima da steknu ili da usavrše znanja rada u različitim računarskim programima i da tako postanu vlasnici još jednog sertifikata, što će sigurno uticati maksimalno pozitivno i na pronalaženje bolje plaćenog posla.

Bez obzira u kojoj oblasti da ste zaposleni, tek ne može se osporiti činjenica da svi poslovi imaju određene i prednosti, ali i mane. Naravno da je najbitnije obavljati posao sa voljom, a koji će nam doneti dovoljno koristi u finansijskom smislu. Međutim, to nije baš uvek tako lako izvodljivo, jer životne okolnosti vrlo često znaju da nas usmere u pravcu, koji se možda nama i ne dopada u potpunosti.

Ukoliko ste se školovali za neko od zanimanja u oblasti ugostiteljstva, te se tim poslom bavite, gotovo je sigurno da ste do sada shvatili da i taj posao ima i mane i prednosti. Ali to, naravno ne znači ni u kom slučaju na poslovi u ugostiteljstvu nisu zanimljivi. Na svu sreću onih koji se bave nekim od tih poslova, mnogo je više prednosti, nego mana.

Dodatna prednosti jeste i ta što postoje specijalističke obuke i kursevi za zanimanja u oblasti ugostiteljstva, kao i stručno osposobljavanje, što značajno olakšava sticanje željenog zvanja. Svakako moramo napomenuti da Akademija Oxford omogućuje i vanredno i redovno školovanje za konobara, kuvara ili neko drugo zanimanje iz oblasti ugostiteljstva. Sem toga, zainteresovanima je na raspolaganju i opcija, koja podrazumeva prekvalifikaciju za neko od tih zanimanje ili dokvalifikaciju. Dakle, čak i ako srednja ugostiteljska škola nije vas primarni izbor, možete u bilo kom trenutku da steknete diplomu za neko od ovih zanimanja.

 

Koje su prednosti rada u ugostiteljstvu?

 

Dinamično okruženje, te činjenica da ste neprekidno u dodiru sa različitim ljudima se smatra osnovnom prednošću rada u ugostiteljstvu.

A tome bi trebalo dodati i činjenicu da su ugostiteljski radnici izuzetno ljubazni, jer im je to u opisu posla, čime poboljšavaju i kvalitete svoje ličnosti. S obzirom na to da je u pitanju uslužna delatnost, jasno je zbog čega se uvek insistira na ljubaznosti.

Ukoliko steknete diplomu za zanimanje u oblasti ugostiteljstva, vrlo je verovatno da možete prilično lako da pronađete posao u struci i van granica naše zemlje. Stvar je vrlo jednostavna, u pitanju su zanimanja koje su uvek tražena u svim zemljama. Naravno da se i činjenica da posao u struci može naći svako, ko stekne validnu diplomu za određeno zanimanje iz oblasti ugostiteljstva, smatra dodatnim benefitom. Uz to, zaposlenje može vrlo lako naći i tokom letnje ili zimske sezone u brojnim svetskim letovalištima ili ski centrima.

A u prednosti bavljenja poslovima u oblasti ugostiteljstva se svrstava i činjenica da je poznavanje makar jednog stranog jezika obavezno za svakog ugostiteljskog radnika, tako da on posredno ulaže i u svoje dodatno obrazovanje. Naravno, ukoliko želi da više zarađuje, da je poželjno da izuzev engleskog, savlada još neki strani jezik.

 

Mane rada u ugostiteljstvu

 

Kao i svi poslovi, tako i oni u oblasti ugostiteljstva imaju određene mane. Na svu sreću, mana je ipak manje nego prednosti.

A u većini slučajeva se ugostiteljski radnici žale na činjenicu da su neprekidno na nogama, što im je posebno naporno u fizičkom smislu.

Sem toga, u mane obavljanje poslova u oblasti ugostiteljstva se može svrstati i radno vreme, koje je obično do duboko u noć, te utiče na kvalitet života pojedinca i njegove okoline.

Svakako da je nemoguće pronaći posao koji ima samo prednosti, ali je uvek dobra opcija baviti se onim što volimo, te pronaći posao koji nas ispunjava. Zanimanja u oblasti ugostiteljstva su naročito interesantna i ne čudi što su stručne obuke i kursevi, koje nudi Akademija Oxford u tom segmentu odlično posećene. Ukoliko želite da se brzo i lako zaposlite, najbolji način je da steknete sertifikat za neko od vrlo perspektivnih zanimanja, a to su pored ostalih svakako ona koja se tiču ugostiteljstva.

Obično ljudi koji nisu naročito informisani smatraju da jedan prevodilac može u relativno kratkom vremenskom periodu da izvrši prevod bilo kog sadržaja sa engleskog jezika na srpski ili prevod sa engleskog na bilo koji drugi strani jezik, kao i u drugačijem smeru. Uz to, većina ljudi smatra i da nema baš neke naročite razlike između obrade dokumenata i različitih tekstualnih sadržaja. Međutim, istina je sasvim drugačija… Prisutna je značajna razlika između prevođenja tekstova i bilo kojih dokumenata, te se podrazumeva da sa time moraju da budu upoznati svi, koji imaju potrebu za takvom uslugom, te žele da angažuju profesionalce za njeno izvršenje.

Šta uključuje prevođenje dokumenata?

U principu sam postupak obrade bilo kog dokumenta je definisan i podrazumeva strogo definisana pravila, koja se moraju poštovati u okviru svake zemlje. A ta pravila podrazumevaju, na prvom mestu da prevodi dokumenata nisu validni, ukoliko se na njima ne nalazi i pečat zvanično ovlašćenog stručnjaka, to jest sudskog tumača za konkretni jetik. Podrazumeva se da sudski tumač mora posedovati adekvatna ovlašćenja i dozvole za vršenje poslova overe.

Pečat zvanično ovlašćenog sudskog tumača mora da se nalazi na prethodno prevedenom dokumentu sa ciljem da potvrdi njegovu verodostojnost. Da budemo precizni, podrazumeva se da pečat ovog ovlašćenog stručnjaka potvrđuje da je prevod dokumenta ili celokupne dokumentacije potpuno isti kao i originalni sadržaj. Dakle, jedini dokument koji se smatra verodostojnim, a kada je u pitanju njegovo prevođenje sa srpskog jezika na nemački ili u apsolutno bilo kojoj kombinaciji jezika jeste onaj, koji je preveden i na kome se nalazi pečat zvanično ovlašćenog sudskog tumača. Samo tako obrađen dokument može da bude smatran zakonski ispravnim i validnim, te se podrazumeva da njegov vlasnik ima apsolutno pravo da ga preda bilo kojoj nadležnoj instituciji i uopšteno, da se njime koristi kao da je u pitanju originalan dokument.

S obzirom na to da postoji takozvani Apostille ili Haški pečat, a da on u skladu sa pravilima mora biti stavljen na određena dokumenta, to podrazumeva da klijent mora podatke o tome samostalno da zatraži. A da ne bi bilo nikakve zabune, moramo naglasiti da ovlašćeni sudski tumač nema ni dužnost ni obavezu da daje informacije klijentima o postupku overe Haškim pečatom. Najjednostavnije bi bilo da klijent, neposredno pre nego što angažuje konkretnog stručnjaka, zatraži informacije o takozvanom postupku nadovere od zaposlenih u okviru nadležnih institucija Republike Srbije. A to znači da bi on morao da sazna da li u konkretnom slučaju prvo prevodioci i sudski tumači vrše svoj deo posla, odnosno da li oni sadržinu tog dokumenta najpre prevode i overavaju, pa zatim šalju nadležnima na dodatnu overu, to jest na overu Haškim pečatom ili je postupak nešto drugačiji. U suštini, postoji mogućnost i da se zahteva prvo overa Apostille pečatom, a zatim prevođenje i dokumenta i samog Haškog pečata, pa tek onda overu tako obrađenog dokumenta od strane ovlašćenog sudskog tumača.

Samim tim što postoji nekoliko varijanti kada je u pitanju prevođenje dokumenata, to je preporuka da vlasnik informacije o tome dobije od nadležnih u okviru osnovnih sudova naše zemlje.

Kako se vrši prevođenje tekstova?

Više je nego jednostavan postupak kada su u pitanju prevodi tekstova u bilo kojoj jezičkoj kombinaciji.

Naime, tada nije potrebno da sudski tumači i prevodioci zajedno rade na konkretnim sadržajima, već je dovoljno da samo stručnjak, koji je zadužen za prevod, uslugu za koju je specijalizovan i pruži.

U principu sve zavisi od toga koliko su kompleksni sadržaji u pitanju, pa se na osnovu svega toga definiše i rok za izradu prevoda.

Sledeći put kada budete zahtevali prevod dokumenata ili tekstova, uzmite sve ove informacije u obzir, kako biste celokupan postupak pojednostavili i maksimalno ubrzali.

Znate da koristite računar za sve ono zašto vam je potrebno, a onda konkurišete na neki oglas i od vas zahtevaju da im dostavite na uvid ECDL….

Sasvim logično onda, kao i većina ljudi, zapitate se šta se zapravo od vas traži, ejr zaista nema razloga da znate šta zapravo taj sertifikat dokazuje i u kom slučaju se izdaje. Međutim, ono što biste morali da znate jeste da posedovanje ECDL sertifikata (European Computer Driving Licence) u velikoj meri može da vam pomogne da pronađete bolji posao.

 

Šta je ECDL?

 

Najjednostavniji prevod bi bio Evropska kompjuterska vozačka dozvola, a u suštini je to dokument, kojim svaki pojedinac može da potvrdi da poseduje znanje o korišćenju određenog računarskog programa, a što je svakako pre toga provereno od strane ovlašćenog ECDL test centra.

Postoji više oblasti ili modula, odnosno celina, u okviru kojih se proverava znanje svakog pojedinačnog kandidata. A te oblasti se u principu dele na osnovne, odnosno standardne i napredne.

 

Kako steći ECDL sertifikat?

 

Da bi neko mogao da postane vlasnik ECDL sertifikata, potrebno je da kontaktira ovlašćeni ispitni centar, a u Srbiji je jedan od njih Akademija Oxford. Inače ta institucija posluje na više od 30 lokacija u celoj zemlji, tako da nije uopšte teško zainteresovanima da dođu do informacije kako funkcioniše postupak polaganja i šta je sve potrebno da kandidati pripreme.

U suštini moduli se odnose na poznavanje osnova korišćenja računara, dok je provera osnovnih znanja u vezi sa korišćenjem interneta predmet druge celine. Isto tako se proverava i u kojoj meri kandidat poznaje program za obradu teksta, odnosno program za tabelarne kalkulacije. Sem toga, jedan od modula se odnosi i na proveru poznavanja rada u programu za izradu prezentacija i rada sa bazama podataka.

Samim tim što postoji i više različitih tipova ECDL sertifikata, to je neophodno da se svaki pojedinačni polaznik o detaljima raspita u okviru pomenutog online ECDL ispitnog centra.

Isto tako moraju zainteresovani znati i to da postoji mogućnost pohađanja i pripremne nastave. Da ne bi bilo zabune, napominjemo da su vrhunski stručnjaci zaduženi da vode pripremnu obuku za polaganje ispita za sticanje ECDL sertifikata. Pobrinuće se i da omoguće svakom pojedinačnom polazniku da upozna gradivo na najjednostavniji mogući način, te da se tako i pripreme za polaganje specijalizovanog ispita i naravno postanu vlasnici ovog sertifikata.

Prilikom konkurisanja za posao u bilo kojoj uspešnoj kompaniji će se zahtevati od prijavljenih da ima dokaz o poznavanju korišćenja određenog računarskog programa, odnosno prvenstveno da mora posedovati Mali ili Veliki ECDL. Upravo zato se često i navodi da je u pitanju sertifikat koji vam otvara mnoga vrata, zato što ste posedovanjem tog dokumenta vi već u prednosti nad ostalim kandidatima, koji za isto radno mesto konkurišu, ali sticajem okolnosti ne poseduju određeni ECDL sertifikat.

Upravo iz tog razloga ne bi trebalo više da oklevate, već da se obratite nadležnima u najbližoj poslovnici pomenute institucije i informišite se o tome kako funkcioniše online polaganje za sticanje ECDL sertifikata.

Ukoliko, pak nemate zahtevani nivo znanja, preporuka je pripremna nastava, koju takođe Akademije Oxford organizuje, kako bi svakom zainteresovanom bila pružena prilika da se na najbolji način upozna sa zahtevima konkretnog ispita. Sve to će u velikoj meri pomoći kandidatu da relativno lako i položi konkretne ispite, kako bi zvanično stekao željeni sertifikat i time poboljšao i kvalitet svoje radne biografije, ali i šanse za pronalaženje zaposlenja.