Da li je zaista srpski jezik jedan od najtežih za učenje?

Često pominjana teorija da su određeni jezici teži za učenje, a određeni lakši, u principu je vrlo teško dokaziva.

I dok postoje ljudi koji vrlo lako nauče neki jezik, bez obzira koliko je on gramatički i pravopisno kompleksan, dotle postoje oni za koje to bude izuzetno dugotrajan i težak proces.

 

Da li je zaista srpski jezik jedan od najtežih za učenje?

 

Ukoliko upitate nekog stranca kojom brzinom je savladao srpski jezik, lako se može dogoditi da čujete kako mu je za to bilo potrebno dosta vremena. Međutim, ako taj isti stranac pronađe odgovarajućeg profesora i obrazovnu instituciju, biće mu potrebno mnogo manje vremena da nauči naš jezik, to je sasvim sigurno.

Ako neko želi potpuno samostalno da uči srpski jezik, jednostavno komunicirajući sa njegovim izvornim govornicima, prilično je sigurno da će mu za to biti potrebno mnogo i vremena i truda. Naravno da nije nemoguće naučiti srpski jezik na taj način, ali se postavlja pitanje koliko će naučeno zapravo biti kvalitetno.

U principu, stručni kursevi i obuke srpskog jezika za strance su uvek preporučljivi, jer na taj način ljudi stiču adekvatna znanja.

Ipak, praktično da i nije moguće dati jasan odgovor na pitanje da li je zaista srpski jezik jedan od najtežih za učenje. Činjenica je da je gramatika našeg jezika izuzetno kompleksna, a većina stranaca najveći problem u većini slučajeva ima sa padežnim sistemom. Svakako nije nemoguće da savladaju srpski jezik, ali ako imaju adekvatnog predavača.

Upravo iz tog razloga se uvek preporučuje da osobe, koje žele da nauče srpski jezik odaberu neki stručni kurs, te da od kvalifikovanog predavača dobiju jasne smernice o tome na koji način je najbolje da pristupe savladavanju i gramatike, ali i pravopisa srpskog jezika.

Sve to ni u kom slučaju ne znači da stranci, koji žele jednostavno da nauče da govore srpski jezik, to neće učiniti prilično lako ukoliko budu u kontaktu sa izvornim govornicima. Naravno da kvalitet znanja, koja su stečena na taj način ne može da se poredi sa nivoom znanja, koji će imati osoba ako kurs srpskog jezika za strance pohađa u okviru neke kvalifikovane obrazovne institucije.

Samim tim što je u pitanju izuzetno kompleksan padežni sistem srpskog jezika, na prvom mestu, a zatim i brojna gramatička pravila, često mnogi stranci tvrde da naš jezik spada definitivno u red onih, koji se smatraju težim za učenje. Međutim, ako ih interesuje obuka i kurs srpskog jezika za strance i odluče na taj način da uče ovaj jezik, gotovo je potpuno sigurno da će njihov odgovor biti drugačiji. Naime, profesori Akademije Oxford nastoje da maksimalno olakšaju svim polaznicima sticanje znanja našeg jezika, te koriste specijalne savremene tehnike, kako bi pojednostavili učenje. Na taj način omogućuju polaznicima, bez obzira iz koje zemlje da dolaze, da u relativno kratkom vremenskom periodu steknu predviđeni nivo znanja srpskog jezika. Upravo zahvaljujući takvom pristupu će mnogi strani državljani biti u prilici da nauče da komuniciraju na našem jeziku i u usmenoj i u pisanoj formi.

Zemlje koje će vas inspirisati da naučite određeni jezik

Desi se ponekad da posetite neku zemlju, pa da vam se toliko dopadnu ljudi koji u njoj žive i njihovi običaji da prosto poželite da učite jezik kojim se oni koriste. A posebno ako u toj zemlji odlučite da radite ili boravite neko vreme, učenje stranog jezika će vam sigurno pomoći da se lakše snađete.

Ipak, ako nešto radite na silu, odnosno zato što morate, onda je sve manje zanimljivo. Ali ako iz čiste ljubavi prema jednoj zemlji odlučite da učite jezik kojim se koriste njeni stanovnici, onda je to definitivno pun pogodak.

Međutim, da biste to moglo da učinite imate dve mogućnosti. Jedna podrazumeva da zamolite nekoga od meštana da vam pomogne određeni jezik da savladate, a druga je kurs i obuka stranog jezika, koji ćete pohađati kako biste pravilno naučili da komunicirate na konkretnom jeziku.

Naravno u zavisnosti od toga da li ćete samo kratko boraviti u nekoj zemlji, te želite da učite taj jezik, jer vam se dopao ili silom prilika treba u njoj iz nekog razloga da boravite, moći ćete da odaberete jednu od tih opcija.

 

Zemlje koje će vas inspirisati da naučite određeni jezik

 

Dok je jednima izuzetno zanimljiv španski jezik, dotle nekoga interesuje na primer holandski ili češki jezik. Ipak, postoje jezici koji su većini ljudi vrlo interesantni, a ne zato što su jednostavni za učenje, već zato što lepo zvuče.

Tome možemo dodati i podatak da se mnogi nakon posete određenoj zemlji odlučuju za pohađanje nastave stranog jezika.

 

Italija

 

Nije sto posto poznato zbog čega je obuka i kurs italijanskog jezika jedna od izuzetno traženih, ali se pretpostavlja da je to prvo zbog blizine i lepote ove zemlje.

Uz to, po mentalitetu Italijani su vrlo temperamentni i zanimljivi, pa je prosto uživanje slušati ih.

Sasvim očekivano je da mnogi žele i da ih razumeju, mada kao i kod većine drugih jezika, to na početku zvuči nemoguće. Naime, narod Italije zna da govori prilično brzo, što početnicima u učenju ovog jezika stvara značajne poteškoće.

 

Grčka

 

Letovanje ili poseta nekom od zanimljivih arheoloških lokaliteta je u većini slučajeva razlog zbog čega ljude interesuje kurs i obuka grčkog jezika.

A inače je poznato da su Grci kao narod vrlo naklonjeni Srbima, pa računajte da ćete prilikom boravka u ovoj zemlji sigurno imati pomoć domaćina ako počnete da učite njihov jezik.

 

Španski

 

Iako se mnogi odlučuju za neke bliže destinacije za letovanje, Španiju vrlo često posećuju turisti iz naše zemlje.

Treba pomenuti i to da obično neko ko je već naučio francuski ili italijanski, ima želju da savlada i ovaj jezik. S obzirom na to da je gramatički osnov za sva tri jezika preuzet iz latinskog, sasvim je jasno zbog čega to ne predstavlja u većini slučajeva nikakav problem.

 

Nemačka

 

Svakako u ponudi Obrazovnog centra Akademije Oxford se nalazi i obuka i kurs nemačkog jezika, što je posebno tražena edukacija, a primarno zbog posla.

Naime, mnogi stanovnici naše zemlje se odlučuju da zaposlenje pronađu upravo u Nemačkoj, a za to im je potrebno adekvatno znanje jezika.

 

Sve zemlje koje su pomenute predstavljaju tek manji deo onih, koje zaista mogu da inspirišu posetioce da počnu da uče jezik koji je službeni u toj zemlji.

A samim tim što Akademija Oxford posluje na za sada više od 20 lokacija na području cele Republike Srbije, vrlo je jednostavno upisanti željeni kurs stranog jezika.

Potpuno je svejedno koji jezik želite da učite, jer svakako ćete na taj način da radite na sebi u pozitivnom smislu, pa će vam se i mnoga nova vrata u životu otvoriti upravo zbog lakše komunikacije sa drugim ljudima.

Leto je stiglo, a sa njim i veliki popusti na kurseve

Ako ste odlučili da odlazak na more odložite za septembar, kada je uostalom i najlepše, trebalo bi da osmislite kako ćete provesti leto u svom gradu. Naravno da je najboje ne raditi ništa, ali to ipak brzo dosadi. Svima koji su umorni od posla i svakodnevnih obaveza, mogućnost da zaista odmore u pravom smislu te reči, često deluje neverovatno.

A onda ipak dođu u situaciju da mogu tokom celog leta da odmaraju… idu na bazene, šetaju, izlaze sa društvom, pa se i toga zasite.

Ono što mnogi zaboravljaju jeste da uvek mogu da učine nešto dobro za sebe, a da se pritom ne opterećuju time, te da svakako odmore dok ne dođe trenutak da odu na zasluženo letovanje.

 

Leto je stiglo, a sa njim i veliki popusti na kurseve

 

Bez obzira da li aktivno koristite jedan ili tri strana jezika, uvek imate mogućnost da naučite još neki.

Naravno da je mnogima lakše da se opredele za jezike koji su slični donekle, odnosno čija gramatička osnova vodi poreklo iz istog izvora. Zato često možemo čuti da osobe koje aktivno koriste francuski jezik, recimo, prilično lako i brzo nauče da govore i italijanski, ali i španski jezik. Razlog za to je vrlo jednostavan, jer gramatika sva tri pomenuta jezika vodi poreklo od latinskog jezika.

Međutim, ima i onih ljudi koji žele da pored već savladanih jezika, govore još neki, koji se dijametralno razlikuje. Tako na primer postoje ljudi koji aktivno koriste engleski i nemački jezik, pa onda ih zainteresuje kurs i obuka norveškog jezika ili turskog, na primer. U principu, nikakve veze nema među navedenim jezicima, ali oni ipak iz nekog razloga odluče da ih savladaju i u tome vremenom uspeju.

Čak i ako ne znate koji biste strani jezik voleli da naučite, nemate razloga da brinete. Lako ćete pronaći onaj koji vam se najviše dopada, jer škola stranih jezika Akademije Oxford edukacije organizuje za više od 40 stranih jezika.

Dobro je da znate i to, a za slučaj da se i dalje dvoumite da li je ta ideja pametna, da se letnje obuke i kursevi stranih jezika plaćaju znatno manje, nego kada se te edukacije pohađaju tokom ostalih perioda u toku godine. Naime, cena je čak 50 procenata niža od standardne, što je zaista velika povoljnost.

Najbitnije je da svi koji žele tako da provedu letnje mesece znaju da nastava može biti organizovana isključivo u onoj poslovnici, u kojoj se oformi grupa. Naime, letnji kursevi i obuke stranih jezika se organizuju isključivo za grupu polaznika. A dodatne informacije o svemu tome su dostupne na zahtev, kao i informacije o načinu i uslovima plaćanja.

Iz obimne ponude ove obrazovne institucije izaberite ona jezik koji je pravi izazov za vas i savladajte ga sa uspehom!

Koliko stranih jezika prosečan čovek može naučiti?

Kako tokom osnovne škole đaci uče mahom dva jezika i to prvenstveno engleski, a zatim francuski, ruski ili nemački, te u pojedinim školama čak i španski, to nakon što deca završe osnovnu školu, oni praktično imaju tek osnovno znanje. Naravno od slučaja do slučaja sve zavisi, jer ima i nastavnika u osnovnim školama koji nastoje da znanje određenog jezika podignu na viši nivo, te na taj način pomognu mališanima da razviju ljubav prema učenju i tog i mnogih drugih jezika.

Bilo kako bilo, tek ne bi trebalo izgubiti iz vida činjenicu da jedino kontinuirano učenje ma kog jezika može imati efekat na dugoročnom nivou, te da jedino aktivno znanje može imati rezultate u budućnosti.

 

Koliko stranih jezika prosečan čovek može naučiti?

 

Ukoliko neko ima afiniteta prema učenju stranih jezika, onda vremenom razvije i posebne tehnike za njegovo učenje, te na prilično jednostavan način može savladati veći broj jezika, a posebno onih koji su donekle srodni.

Tako na primer osoba koja nauči odlično da komunicira na francuskom jeziku, može prilično lako da nauči i španski i italijanski, uzevši u obzir da je kod svih njih prisutna gramatika, koja je posebno vezana za latinski jezik.

Ali zato neko ko nauči, na primer grčki jezik, neće imati priliku da ta znanja iskoristi kako bi naučio i neki drugi srodni jezik, zato što je u pitanju jezik koji nema srodnika. Mada postoji veliki broj reči preuzetih iz grčkog jezika u, recimo engleskom i drugim jezicima koji se govore širom sveta. A sve to bi trebalo da pomogne pojedincima da neki drugi jezik nauče bez preteranog truda.

Međutim, ne treba zaboraviti ni to da učenje bilo kog jezika zahteva kontinuitet, jer jedino na taj način može znanje biti unapređeno. Dakle, najvažnije je da pojedinac bude u dodiru sa određenim jezikom kad god i koliko god može, jer će jedino tako moći zaista da kaže da određeni jezik zna, pošto je u pitanju aktivno znanje i korišćenje tog jezika.

 

Za koga se može reći da je poliglota?

 

Termin poliglota je sačinjen od dva pojma preuzeta iz grčkog jezika, koja znače mnogo i jezik, pa se slobodno može prevesti kao osoba koja govori više jezika.

Zapravo kada se kaže da je neko poliglota, to znači da na tri ili više jezika zna da komunicira, s tim što se ovaj pojam vezuje uz ljude čiji je nivo znanja konkretnog jezika viši.

S obzirom na to da od 2003. godine zvanično postoji u upotrebi još jedan pojam, a koji je poznat kao hiperpoliglotizam, te da se on vezuje samo za one osobe, koje mogu da na višem nivou komuniciraju i pisano i usmeno na 6 ili više jezika, to je sasvim sigurno da u svetu postoje i takvi ljudi.

Ipak, ako govorimo o prosečnom čoveku i o tome koliko stranih jezika on može naučiti, mi bismo se ipak zadržali na dva ili tri. U tom slučaju je vrlo važno i o kojim jezicima se radi, jer kao što smo već pomenuli, ako neko nauči recimo francuski, prilično lako i brzo bi trebalo da savlada i španski i italijanski. Zato je nezahvalno davati bilo kakvu procenu, jer sve zavisi na prvom mestu od sklonosti svakog pojedinca, ali i od toga za učenje kojih jezika se opredeli.

Gotovo da nema osobe koja ne zna engleski jezik, a upravo zahvaljujući činjenici da se širom Srbije u osnovnim školama uče već pomenuti jezici, to se vrlo često događa da deca idu i na privatne časove tog jezika, pa kada ti đaci završe osnovnu ili srednju školu, oni praktično rečeno, mogu da komuniciraju na dva jezika. Međutim, tu ne govorimo o nekom naročito visokom nivou znanja, jer je neophodno da ono bude nadograđeno, da bismo mogli da pričamo o znanju jezika.

Uopšteno govoreći, nakon što pronađe neku svoju metodu za učenje konkretnog jezika, svaki pojedinac bi trebalo da u relativno kratkom roku prilično lako savlada i bilo koji drugi jezik, koji odabere. Ipak, ukoliko želi da to učini na pravi način, uvek se preporučuju kursevi i obuke stranih jezika, jer je to najbolji način za sticanje znanja na osnovnom nivou, a koja posle svako ko to želi, može i da nadograđuje bilo samostalno, bilo kroz brojne edukacije koje su u ponudi.

Koji jezik je najsličniji srpskom jeziku?

U grupu slovenskih jezika, koji zvanično pripadaju indoevropskoj jezičkoj zajednici spadaju južnoslovenski, zapadnoslovenski i istočnoslovenski, kao i češkoslovački jezici, odnosno lužičkosrpski. Zapravo je zvanična podela slovenske grupe jezika na južnu, zapadnu i istočnu slovensku jezičku grupu.

Izuzev srpskog i hrvatskog jezika, u južnoslovenskoj jezičkoj grupi se u novije vreme nalaze i crnogorski jezik, zatim bošnjački i slovenački, kao i makedonski i bugarski.

U zapadnoslovenskoj jezičkoj grupi je najbitniji poljski, dok ruski, beloruski i ukrajinski, kao i rusinski jezik spadaju u istočnoslovensku grupu jezika.

 

Koji jezik je najsličniji srpskom jeziku?

 

Bez želje da zadiremo u politiku, moramo napomenuti da su srpskom jeziku svakako najsličniji crnogorski i hrvatski, ali i bošnjački, mada novije generacije tu sličnost žele da svedu na minimum. U osnovi, ove jezici se primarno razlikuju po narečju, ali ako pitate nekog iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore o tome da li njihov jezik ima sličnosti sa srpskim, većina će vam reći da ti jezici zapravo nisu ni u kakvoj vezi. Međutim, ako posetite bilo koju od tih zemalja, te progovorite na srpskom jeziku, sasvim je sigurno da će vas oni u potpunosti razumeti. A isto to se odnosi i na stanovnike Crne Gore, Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, koji dođu u Srbiju i govore svojim jezikom, te mogu biti sigurni da će ih svaki prosečan Srbin u potpunosti razumeti.

Međutim, zbog svima dobro poznatih istorijskih okolnosti u ovom delu Balkana, mnogi narodi se trude da prenebregnu činjenicu da se koriste jezikom, koji je gotovo isti kao i srpskim.

A što se ostalih slovenskih jezika tiče i njihove sličnosti sa srpskim, zanimljivo je pomenuti da češki jezik ima dosta sličnosti, kao i jezik kojim se koriste lužički Srbi. Takođe, ruski jezik je u većini slučajeva razumljiv govornicima srpskog jezika i obrnuto, a novija istraživanja pokazuju i da ukrajinski jezik donekle ima sličnosti sa srpskim.

No, bez obzira za koji jezik navodimo da je sličan srpskom, činjenica je da su svi pomenuti jezici članovi iste jezičke grupe, pa je i sasvim za očekivati da oni imaju sličnosti. Sve to isto možemo navesti i za bugarski, odnosno makedonski jezik, ali svakako postoji poteškoća u sporazumevanju između izvornih govornika ovih jezika i onih, kojima je srpski jezik maternji, prvo zato što spadaju u različitu podgrupu slovenskih jezika, a zatim i zato što je svaki u toku istorije razvijao svoje karakteristike i osobenosti.

Ipak, možete biti sigurni da će vas i stanovnik Crne Gore i Rusije, ali Bosne i Hercegovine, zatim Češke i Severne Makedonije, odnosno Bugarske i Hrvatske, pa čak i Slovenije razumeti ukoliko se koristite srpskim jezikom. Tu naravno, moramo izuzeti one pojedince kojima je politika iznad svega, jer oni čak i ako vas budu razumeli, neće vam to priznati.