Vremena se menjaju, navike i dece i odraslih se takođe menjaju, a to sve zajedno ima uticaja i na način obrazovanja, ali i na mnoge druge segmente života.

Možda baš zato i nije uopšte za čuđenje što se sve veći broj svršenih osnovaca odlučuje za vanredno srednje školovanje, jer u tome vide mogućnost da mnogo brže i lakše steknu diplomu za željeno zanimanje.

 

Vanredno srednje obrazovanje

 

Možda na prvi pogled ne zvuči tako, ali je neosporno činjenica da vanredno srednje obrazovanje itekako može da ima prednosti. Naravno da je to posebno dobro za one đake, koji iz bilo kog razloga ne mogu u potpunosti da se posvete školovanju, a poznato je i da srednja škola nije obavezna po slovu zakona naše zemlje.

Princip po kome funkcioniše ovaj vid obrazovanja je vrlo jednostavan, te omogućuje svakome ko je zainteresovan i ko ima minimum završenu osnovnu školu pre toga, da stekne kvalifikacije u okviru željenog obrazovnog profila.

Iako je zakonski uslov za vanredno srednje obrazovanje da kandidat ima diplomu završene osnovne škole, postoji još jedan koji je naročito bitan, a vezan je za godine starosti kandidata. Naime, svako ko se odluči na taj način da nastavi školovanje mora biti star minimum 17 godina, posle čega ima pravo da pristupi odabranom programu.

Na području Srbije postoje brojne srednje škole koje nude taj vid edukacije, a posebno treba napomenuti da Obrazovni centar Akademije Oxford, uz vanredno srednje obrazovanje, svima koji imaju želju za tim nudi i mogućnost da izvrše kako stručno osposobljavanje, tako isto i da izvrše dokvalifikaciju, odnosno prekvalifikaciju za brojne obrazovne profile.

Uopšteno govoreći, bitno je da svako ko želi vanredno da se školuje, a ko ima minimum 17 godina i ko je pre toga najmanje završio srednju školu, kontaktira izabranu obrazovnu instituciju, te da priloži dokumenta koja su obavezna, a koja izuzev overene fotokopije svedočanstva o završenoj srednjoj školi, uključuje i izvod iz matične knjige rođenih, s tim što će u okviru odabrane obrazovne institucije dobiti precizne informacije o svemu tome.

Naravno da mora biti izvršena procena za svakoga, ko izrazi žellu da se školuje vanredno, a pre toga je završio prvi ili drugi razred neke srednje škole, odnosno gimnazije, kako bi članovi specijalno oformljene komisije precizirali koji su to diferencijalni ispiti, koje bi kandidat morao da položi, ako želi da nastavi školovanje na taj način.

Podrazumeva se da svaka obrazovna institucija koja nudi i vanredno srednje obrazovanje ima veliki izbor obrazovnih profila, tako da bi trebalo svaki prijavljeni da izabere onaj koji je njemu u datom trenutku najinteresantniji i koji mu najviše odgovara. A posle toga će dobiti informacije o postupku prijavljivanja na taj program, odnosno upisa, kao i podatke o visini školarine, odnosno o ceni prijavljivanja ispita i o svemu ostalom što je vezano za sprovođenje vanrednog školovanja.

S obzirom na to da brojne obrazovne institucije koje nude i takav vid školovanja, kao što je na primer već pomenuti, Obrazovni centar Akademije Oxford, poseduju sve što je potrebno da bi izdavale relevantne diplome po završetku odabranog obrazovnog programa, to svaki kandidat nema nikakvog razloga za brigu. Naime, on će steći diplomu za smer koji bude izabrao da pohađa, a koja je sa pravnog i zakonskog aspekta validna u potpunosti, što dalje znači da ima apsolutno pravo da kontaktira konkretnu poslovnicu Nacionalne službe za zapošljavanje i dobije sve informacije o postupku upisa stečene diplome za izabrani obrazovni profil.

Često se postavlja pitanje da li vanredno srednje obrazovanje ima prednosti ili ne, što uopšte nije za čuđenje. I dok oni koji idu u redovnu školu smatraju da je vanredno obrazovanje za lošije đake, oni koji se odluče da na takav način steknu diplomu za izabrano zanimanje su svesni da su učinili pravu stvar, jer postoje mnoge prednossti koje takav vid školovanja nudi.

U ne tako davnoj prošlosti, ljudi koji su išli na dodatne kurseve su smatrani nedovoljno kvalitetnim stručnjacima, zato što teoretski gledano, nisu stekli potrebna znanja tokom redovnog školovanja. Tako se barem smatralo ranije…

Međutim, kako se vremena menjaju, tako isto se i sistem obrazovanja značajno menja, pa su stručne obuke i kursevi u poslednje vreme postali naročito traženi, a čak i poželjni.

Sve to ide u pravcu da se ljudi neprekidno usavršavaju, te da stiču nova znanja, kako bi mogli kvalitet svog poslovanja i radnog angažovanja da unaprede, a čime oni daju značajan doprinos firmi u kojoj su zaposleni, jer tako posredno imaju uticaja i na bolji kvalitet njenog poslovanja.

 

Kurs po kurs, rezultira fakultetu

 

Iako i dalje ništa ne može da zameni fakultetsku diplomu, bez obzira o kojoj visokoškolskoj ustanovi da je reč, činjenica je da postoje brojni kursevi i obuke, koji se organizuju na posebno kvalitetan način, te mogu da pariraju i nekima od najboljih fakulteta. Naravno da će biti i onih koji smatraju da to nije istina, ali je činjenica da se sve veća pažnja usmerava na kvalitet dodatne edukacije i na ponudu, koja je sasvim sigurno sve obimnija.

Da bi neko mogao da pohađa bilo koji dodatni kurs, on mora prvo i osnovno imati interesovanje za tu temu, a zatim i posle završetka konkretne edukacije mora da nastavi na sebi da radi. Ukoliko se pojedinci ne pridržavaju svega toga, teško da će imati bilo kakve koristi od dobijanja priznatog sertifikata o pohađanju određene edukacije. Dakle, iako se često može čuti da kurs po kurs, rezultira fakultetu, to se pre odnosi na praktična znanja, odnosno na primenu stečenih znanja u praksi.

Podrazumeva se da nije dovoljno samo otići na predavanja, hvatati beleške i položiti završni ispit, već stečena znanja treba znati i primeniti u sopstvenom radu. A upravo tu se stručnjaci razlikuju od onih, koji to nisu, jer je poznato da ljudi koji su uspešni u svom poslu neprekidno ulažu u svoje znanje na različite načine.

S obzirom na to da je Obrazovni centar Akademije Oxford jedna od onih institucija, koja je prepoznala važnost dodatne edukacije, to svi koji su zainteresovani mogu pohađati brojne obuke i kurseve, koje ta institucija organizuje u skladu sa pravilima i uz sve neophodne dozvole. A to dalje podrazumeva da će svaki kandidat, bez obzira koju edukaciju da pohađa, nakon njenog završetka da postane vlasnik sertifikata, koji je zvanično priznat. Upravo taj dokument pojedinci mogu da upišu zvanično u svoj radni dosije, a ukoliko ga prethodno imaju otvorenog u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, jer su pravila koja se odnose na upisivanje diploma i sertifikata izmenjena, tako da je potrebno da pojedinci ispune odgovarajuće zahteve. Sa druge strane, svakako im je dozvoljeno da u svoju radnu biografiju unesu informaciju o tome da poseduju sertifikat za određenu oblast, a što će sasvim sigurno njihovim trenutnim ili budućim poslodavcima dati znak da ti ljudi ulažu u svoje obrazovanje. Na taj način će upravo oni biti prepoznati kao adekvatni kandidati za konkretna radna mesta, zato što će se i po tome izdvojiti u odnosu na ostale koji uopšte ne žele da unaprede ni svoje znanje ni stručne veštine.

Prema zvaničnim podacima, sve veći broj turista iz Srbije se odlučuje da letuje u Grčkoj ili Turskoj, a manji je broj onih koji se odlučuju za neke druge destinacije. Takođe, informacije koje su dostupne pokazuju da mnogi ljudi biraju varijantu plaćanja turističkog aranžmana na rate ili nešto ranije, a obično već početkom kalendarske godine, jer su tada i cene znatno povoljnije.

Iako je činjenica da uz znanje engleskog jezika možete, praktično bilo gde da se snađete, svakako je interesantno da ako iz godine u godinu letujete u istoj zemlji, naučite makar osnove jezika koji se u njoj koristi.

 

Počeli ste da uplaćujete aranžman za more, počneie i sa osnovama stranog jezika gde letujete

 

Na internetu postoji veliki broj platformi, odnosno specijalizovanih softvera koji nude mogućnost sticanja osnovnih znanja nekog stranog jezika. Naravno, sve to iziskuje određeno angažovanje i vreme, koje treba uložiti, ali je iznad svega značajna želja pojedinaca da određeni jezik savladaju.

U principu, najmanji je problem da na brojnim jezicima sveta naučite da kažete kako se zovete, odakle dolazite i neke osnovne fraze, poput onih da meštanima poželite dobro jutro, dobar dan, dobro veče ili laku noć. Međutim, sve to zaista nije dovoljno za komunikaciju na tom jeziku, te onda i donekle gubi poentu takav način učenja jezika.

Zato se postavlja pitanje da li je bolje da se odlučite za samostalno učenje određenog stranog jezika ili da odaberete specijalizovanu obrazovnu instituciju, u čijoj ponudi su stručni kursevi i obuke stranih jezika.

Naravno da vas nećemo ubeđivati ovom prilikom da je druga varijanta definitivno bolja i to na dugoročnom planu, jer sve zavisi i od vaših želja, odnosno afiniteta, ali i od toga da li ste spremni da se posvetite učenju konkretnog jezika.

A ono što je najbitnije da znate jeste da škola stranih jezika Akademije Oxsford nudi nastavu za više od čak 40 jezika, tako da ćete sasvim sigurno moći da pronađete onaj kurs za koji ste zainteresovani. Pored toga, morate znati i da ova obrazovna institucija maksimalno poštuje pravila, koja podrazumeva trenutno aktuelni jezički standard, inače poznat kao CEFR (The Common European Framework for languages), tako da se nastava odvija na ukupno 6 nivoa. Dakle, A 1 se smatra osnovnim i ne zahteva se nikakvo predznanje, posle čega sledi nivo A 2, zatim nivoi B i C grupe, odnosno B 1, B 2, C 1 i C 2, a koji su srednji niži i viši, odnosno niži i viši napredni.

Sve to znači da možete korak po korak zaista savladati izabrani strani jezik, te već sledeći put kada budete išli na letovanje u bilo koju zemlju, sasvim sigurno ćete sa meštanima moći da komunicirate na njihovom maternjem jeziku.

Možda vam to sad ne zvuči naročito interesantno, ali je činjenica da se prema turistima mnogi ne ponašaju isto kao i prema osobama, koje dolaze i stranih zemalja, a koje ipak konkretni jezik poznaju.

Sasvim sigurno da će vam učenje stranog jezika, koji se govori u zemlji u kojoj letujete, odnosno pšrovodite svoj odmor biti od koristi ne samo tom prilikom, već i kasnije, jer ćete svakako na taj način i svoju radnu biografiju poboljšati, te sasvim slobodno u njoj navesti da posedujete znanje konkretnog stranog jezika na određenom nivou, što znači da ćete imati mogućnost i da šanse za zaposlenje poboljšate. Naravno, sve to pod uslovom da obuka i kurs stranog jezika bude organizovana od strane specijalizovane obrazovne institucije, a koja poseduje sve neophodne dozvole da tu edukaciju sprovodi, odnosno čiji sertifikati su priznati, kao što je to slučaj sa već pomenutom školom stranih jezika.