Autor: Akademija Oxford

Kažu da postoji univerzalni jezik, koji može da se iskaže emocijama i koji će razumeti ama baš svako, bez obzira koji da je njegov maternji jezik. A njegovo osnovno sredstvo jeste ljudski osmeh.

Nebrojeno puta smo čuli da se mnogi pitaju zašto svi u svetu ne govore istim jezikom? Tada bi sve bilo mnogo lakše i jednostavnije, ali možda samo na prvi pogled. Ne bi nijedna jezička barijera mogla da izbriše loše postupke ljudi, a možda bi sve bilo znatno otežano, pošto ne bi bilo potrebe za učenjem stranih jezika.

Kako je nastao jezik?

Pre nego što navedemo dostupne podatke o nastanku jezika, moramo pomenuti i definiciju tog pojma, koja je za sada opšteprihvaćena.

Naime, jedinstveni gestikulacijski sistem, koji uključuje kako simbole i znakove, tako i glasove, odnosno reči, ali i gramatička i pravopisna pravila je zapravo jezik. Osnovna svhra njegovog korišćenja jeste da ljudi međusobno razmenjuju misli, znanja i ideje, a nauka koja se bavi proučavanjem jezika nosi naziv lingvistika.

Koje vrste jezika postoje?

U praksi, postoje kako prirodni, to jest takozvani izvorni ili govorni jezici, tako i oni koji su nastali kao plod rada stručnjaka, kao što su na primer esperanto ili znakovni jezik.

Svakako se mora voditi računa o razlici između standardnog jezika, koji se neretko naziva i zvanični jezik i onog koji se smatra upotrebnim.

Naime, zvanični jezik se definiše primarno na osnovu odluke nadležnih organa neke države, dok upotrebni jezik neke zemlje uopšte od njih ne zavisi.

Najpopularniji mitovi o nastanku jezika

Verovatno su svima poznati brojni mitovi o nastanku jezika, što se može smatrati i odgovorom na pitanje zašto svi u svetu ne govore istim jezikom.

Najčešće pominjana priča je ona koja se pominje u “Bibliji”, a vezana je za takozvanu Vavilonsku pometnju. Priča kaže da su ljudi u to vreme pokušavali da pronađu mesto u kome će boraviti, sve dok nisu stigli do tadašnjeg Vavilona, gde su odlučili da podignu grad, a u njemu kulu.  Kako su svi bili složni, tako su zaboravili na Boga, te poželeli da izgrade kulu toliko visoku da stigne do neba, čime bi se i oni uzdigli i postali slavni. Legenda dalje veli da se to Bogu nije dopalo, jer je shvatio da su se ljudi pogordili i zaboravili na sve one prave vrednosti, pa je odlučio da im izmeša jezike, kako bi na taj način osujetio gradnju takve kule. Naravno, samim tim što nisu mogli da komuniciraju međusobno sa razumevanjem, gradnja kule je stala, a ljudi su se rasuli po celom svetu.

U Svetoj knjizi hrišćana je naveden i podatak da je upravo prvi čovek, Adam nadenuo imena biljkama i životinjama, pa se i to neretko navodi kao jedan od mitova o postanku jezika.

Naravno da postoje naučna objašnjenja o tome kada je otprilike i na koji način pračovek počeo artikulisano da govori, ali se svakako češće mogu čuti mitovi o toj temi.

Smatra se da su prve reči bile imenice, iz prostog razloga što je prvobitnom čoveku bilo potrebno da imenuje predmete i pojave sa kojima se u to doba susretao. Vremenom je počeo sa korišćenjem reči, kojima je označavao neku radnju, pa se smatra da je to dovelo do nastanka glagola, da bi kasnije počeo sa primenom i ostalih vrsta reči, koje je vremenom spajao i tako tvorio rečenice, a što je dovelo do nastanka prvog zvanično razvijenog ljudskog jezika.

Zašto svi u svetu ne govore istim jezikom?

Sasvim je logično pitanje, ako se izuzme sve što je prethodno navedeno, naravno. Moguće je da bi komunikacija zaista bila lakša kada bi svi u svetu koristili jedan jedinstveni jezik, ali je to logično potpuno neizvodljivo.

Prema podacima koji su u ovom momentu dostupni, blizu 7 hiljada jezika se koristi danas u celom svetu, tačnije 6 912. Od tog broja treba oduzeti nešto više od 500 jezika, za koje se smatra da će u narednom periodu prestati da se koriste. Jedan od njih je i ajapaneko, kojim u ovom trenutku govore samo 2 stanovnika sela Ajapa u Meksiku.

Zvanično je jezik sa najvećim brojem izvornih govornika mandarisnki kineski, dok engleski važi za jezik koji se najčešće uči kao strani. Međutim, savremeni trendovi pokazuju da će njegovo mesto u neposrednoj budućnosti zauzeti, verovali ili ne portugalski, a odmah za njim i španski. Naravno, to su sve za sada pretpostavke i procene, ali je činjenica da odmah posle mandarinskog kineskog, najviše izvornih govornika ima hindu.

Na području Papua Nove Gvineje je zastupljen najveći broj jezika, a kako podaci pokazuju, u pitanju je čak 820 jezika kojima se koriste stanovnici te zemlje. Odmah iza nje je Indonezija, u kojoj se koristi čak 742 različita jezika, dok stanovnici Nigerije koriste 516 jezika.

Poznato je da postoje ljudi koji vrlo lako mogu da naučili bilo koji strani jezik ako to žele. A isto tako se zna da ima i onih, kojima je neophodno baš dosta vremena da bi savladali ne samo izgovor, nego i naučili mnoge reči i izraze.

U principu, važi nepisano pravilo da se nijedan strani jezik, zapravo ni ne može dobro naučiti sve dok se adekvatno ne savlada maternji jezik, kako u pravopisnom, tako i u gramatičkom smislu.

Naravno, uvek ćete imati priliku da čujete da se neko hvali time kako je brzo i lako naučio određeni strani jezik, ali se ipak tu može dovesti u pitanje ne samo nivo stečenog znanja, nego i njegov kvalitet. Radi se o tome da je jedno naučiti strani jezik pravilno, a nešto sasvim drugo savladati njegovu govornu varijantu.

Ali se postavlja pitanje, šta se zapravo odvija u vašem mozgu dok učite strani jezik? Iako to polje nije dovoljno ispitano, vršena su određena naučna istraživanja, pa tako danas donekle možemo znati kako naš mozak reaguje tom prilikom.

Prema rezultatima tih istraživanja, došlo se do neospornog zaključka da svako ko govori makar jedan strani jezik ima značajno bolje pamćenje od onoga ko se koristi samo svojim maternjim, a smatra se i da su ti ljudi u velikoj meri kreativniji od onih, koji nisu želeli ili imali prilike da uče bilo koji strani jezik. Naravno da se i pamćenje i kreativnost povećavaju, ukoliko neko govori i koristi više od jednog stranog jezika.

Zanimljivo je pomenuti i to da je tim naučnika iz Švedske nastojao da dobije odgovor na pitanje šta se događa u mozgu čoveka koji uči neki strani jezik, te su sproveli odgovarajući eksperiment. Tada su korišćeni i savremeni aparati za posmatranje rada mozga, tako da se rezultati tog istraživanja mogu smatrati relevantnim.

Prvi i osnovni zaključak do koga se došlo nakon tog istraživanja jeste da su se određeni delovi mozga bili povećani, što su naučnici svakako ocenili kao vrlo pozitivan efekat učenja stranih jezika. Interesantno je upravo to što su se konkretni delovi mozga povećavali proporcionalno kompleksnosti jezika koji su ispitanici učili.

Da pojednostavimo sve navedeno, te napomenemo da još uvek ne postoje potpuno sigurni dokazi da učenje stranih jezika zaista može da poveća određene delove mozga, ali je zato precizno ispitano i utvrđeno da to vremenom neosporno dovodi do povećanja kreativnosti i elokventnosti, te čak postoje indicije da se na taj način sprečava brzo odumiranje moždanih ćelija.

Jednom rečju, učenje stranih jezika zaista ima pozitivan uticaj na stanje, najpre mentalnog zdravlja ljudi, te bi trebalo nastojati makar jedan strani jezik adekvatno savladati tokom života, a poželjno je i više njih.

Postoji na hiljade jezika na svetu – tačan broj se ne zna, ali se smatra da okvirno postoji između 6,000 – 7,000 jezika. Neke od tih jezika govore i milijarde ljudi (engleski i španski), dok neke govori samo pojedinci.

Svaki pojedinačni jezik je stvoren od strane čoveka, svaki je specifičan i zanimljiv na svoj način i ne poznaje barijere; predstavljamo vam najinteresantnije jezike na svetu.

Tauširo

Ovim jezikom govori najmanji broj ljudi – jedan čovek. Njegovo ime je Amadeo Garsija.

Tauširo jezik pripada amazonskoj grupi jezika. Ono što je posebno zanimljivo a vezano je za ovaj jezik jeste to što se za izražavanje brojeva koriste ruke i noge. Konkretno – za sve brojeve koji slede za brojem deset koriste se prsti i na rukama i na nogama.

Baskijski jezik

Prava jezička misterija je baskijski jezik zbog toga što nije ovaj jezik nije povezan ni sa jednom grupom jezika na svetu, a postojao je pre nego što su Rimljani doneli latinski, koji će se kasnije razviti u nekoliko evropskih jezika.

Baskijski jezik ima 720.000 govornika koji žive na Pirinejima. Iako veliki broj govori ovaj jezik, on nije sličan ni sa jednim jezikom u okruženju.

Ajapaneko

Ajapaneko je jezik star vekovima, ali ga danas govore samo dva čoveka – koji ne razgovaraju međusobno.

U meksičkom selu Ajapa žive Manuel Segovija (77) i Isidro Velaskez (71), jedini ljudi koji tečno govore taj stari jezik.

Meštani tvrde da su se dva starca verovatno “krvnički“ posvađala pre nekoliko decenija, ali da nijedan od njih nikada nije otkrio razlog zašto ne komunicira sa onim drugim.

Esperanto

Esperanto je jezik mira, tolerancije i prijateljstva, a sa njim možete putovati gde god poželite! To je jezik koji je stvoren da bi olakšao komunikaciju među ljudima iz celog sveta. Predstavlja mešavinu romanskog i germanskog vokabulara i slovenske fonologije. Autor esperanta je Poljak, Ludvik Lazar Zamenhof. Ime jezika potiče od njegovog pseudonima „doktor Esperanto“, što znači „neko ko se nada“, jer se nadao da će postati pomoćni jezik, koji bi pomogao ljudima da se lakše sporazumeju.

Bez obzira na to što nije priznat kao zvanični jezik, esperantom ipak govori oko 2.000.000 ljudi, od kojih 2.000 govori ovaj jezik od rođenja. Esperanto ima sopstvenu literaturu (više od 25.000 knjiga), radio stanicu, novine, televiziju, sadržaj na internetu, muziku, pozorište, zastavu.

Ongota

Za ovaj jezik je čulo malo ljudi, a još manje ga govori. Poznat je i pod imenom Birale jezik, a govori ga svega deset ljudi, na Wito reci u Etiopiji. Nema pisanu formu, ali ga brojne lingvističke škole često istražuju. Izvorni govornici su uglavnom stariji ljudi i može se reći da je reč o prilično ugroženom jeziku. Ova afroazijska grupa jezika je pred izumiranjem, a Etiopljani koji ga govore koriste i jezik tsamai da bi se sprazumeli sa širom populacijom.

Dotrački jezik

Ovaj jezik je za potrebe serije “Igra prestola” smislio Dejvid Peterson. Sam jezik ima preko 3000 reči, a reč sa najviše sinonima je reč „ubiti“. Trenutno postoje razne aplikacije za učenje samog jezika. Kako bi svim obožavaocima ove serije pomogao da nauče ovaj jezik, tvorac Dotračkog jezika Dejvid Dž. Piterson je napravio aplikaciju za Ajfon i Ajped.

Ova aplikacija, koja nosi naziv Dothraki Companion, sastoji se od sažete gramatike, zapisa o kulturi Dotrakija, konverzacionih dijaloga, a pored ovoga sadrži i najavu za knjigu o Dotračkom jeziku i audio kursu jezika.

Klingonski jezik

Ovo je jezik kojim govore likovi iz serije “Zvezdane staze”. Zahvaljujući velikom broju obožavalaca ove serije, klingonski jezik je ozbiljno shvaćen, pa ima i sopstvenu gramatiku, fonetiku i pismo.

Furlanski ili friulski

Reč je o romantskom jeziku koji spada u takozvane retromanske jezike. Ovaj jezik je među članovima podvrste najbogatiji govornicima, a razume ga i koristi čak 300.000 ljudi. Upotrebljava se u Furlaniji u Italiji u okolini gradova Udine, Gorica i Pordenone. Furlanski se razvio iz latinskog u periodu između 6. i 10. veka, a postoji čak i pisana književnost na ovom jeziku. Iako ga poneko smatra dijalektom, furlanski je ipak prerastao u jezik, pa ga lingvisti tako i posmatraju.

Pod izrazom caffè Italijani prvenstveno podrazumevaju espresso. Sve je počelo 1901. kada je Luigi Bezzera izumeo aparat za kafu koji je omogućio njenu brzu pripremu. Time je espresso postao deo italijanske svakodnevnice, a zatim i jednim od simbola Italije. Sam naziv napitka naglašava brzinu njegove pripreme, ali i ispijanja. Espresso se ne pijucka satima, već se ispije u dva-tri gutljaja za šankom.

Osim aparata za kafu u kafićima, kulturi ispijanja kafe u Italiji doprineli su i mali aparati za kućnu upotrebu, od kojih je najpoznatija tzv. Moka, pogotovo ona marke Bialetti, neizostavna u svakom italijanskom domu.

Italijom i svetom ubrzo se proširio i cappuccino: espresso s mlečnom penom. To je piće dobilo svoje ime po boji odeće franjevaca kapucina. Cappuccino se u Italiji obično pije za doručak uz kroasan ili neko drugo pecivo. Međutim, ako u Italiji naručite cappuccino posle ručka, nemojte se začuditi zbunjenim pogledima konobara. Italijani ga nikada ne piju iza 11 sati, a pogotovo ne posle jela, tada se preferiraju kafe bez mleka.

Svi takođe znamo za macchiato, još jednu vrstu kafe koja je prešla granice Italije. Radi se o espressu s vrlo malo mleka jer u doslovnom prevodu macchiato znači „zamrljan“, dakle espresso s mrljom mleka. Od ostalih kafa, piju se još i ristretto (espresso s manje vode i jačeg ukusa), lungo (ređi i manje intenzivni espresso), corretto (s alkoholom, obično nekim likerom ili rakijom), caffè freddo (s ledom), a kod kuće uz doručak Italijani piju i caffelatte, odnosno belu kafu.

Još jedna kulturološka posebnost pijenja kafe u italijanskim kafićima je ta da Italijani kafu obično piju za šankom, a ne za stolom. Ukoliko sednete za sto i naručite kafu, ona će vas koštati više nego da ste espresso ispili za šankom i brzinski pročavrljali s konobarom. Takođe, u mnogim kafićima se kafa plaća odmah pri naručivanju, a ne nakon ispijanja. Čak i ako espresso možda ne naručujete u Srbijii nemate običaj konzumirati ga, u Italiji se to svakako isplati jer kafići zaista drže do kvalitete svojih kafa i aparata. Postanete li poklonici espressa, uvek možete kupiti moku i u našim dućanima i uživati u pravoj italijanskoj kafi u udobnosti vlastitog doma.

Postoje lakši i teži strani jezici. No ni teži nisu nesavladivi, pogotovo u dobroj školi s odličnim profesorima koji će učiniti sve da vam pomognu savladati jezik.

Učenje jezika​ prekrasan je proces koji zahteva trud. Neki jezici zahtevaju i više truda nego inače. Ponekad je to individualna stvar, no u većini će slučajeva jezici za većinu polaznika predstavljati malo veći izazov. Za ljude iz Srbije izazov će npr. biti kineski jezik, a za Kineze svakako srpski jezik, odnosno slovenski jezici. Pokušajte smisliti kako biste Kinezu objasnili srpske padeže ili kako bi vi savladali kineska slova. Faktori koji neki svetski jezik čine teškim naravno povezani su s vašim materinjim jezikom, koliko je drugi jezik različit od maternjeg, postoji li išta u njegovoj gramatici ili vokabularu što nam je prepoznatljivo, hoćemo li se mučiti s izgovorom i uopšte moći izgovoriti sve što želimo, kakvo je pismo itd. Sastavili smo spisak pet najtežih svetskih jezika koji su teži od očekivanog, ali ne nesavladivi.

1. Kineski jezik​ – manje-više zadovoljava sve kriterijume po kojima nam je težak. Ne prepoznajemo pismo, ​srpski ​i kineski vokabular nemaju dodirnih tačaka. Gramatika slovenskih jezika ne podudara se s gramatikom sinotibetskih. Zapravo je jednostavnija, nema padeža, rodova, množine i jednine.
2. Arapski jezik​ – jezik s prekrasnom estetikom koji nas tera da pišemo s desna na levo. U većini pisanih dokumenata arapski ne sadrži samoglasnike, ima tri vrste slova „h“ i čak 10 glagolskih formi.
3. Perzijski jezik​ – poznat kao i farsi. Izgledom sličan arapskom, jer koristi modifikovnu verziju arapskog pisma, no zapravo drugačiji jezik. Vrlo melodičan i lep, bio je jezik poezije na mnogim istočnim dvorovima, koristio ga je i poznati pesnik i mistik iz 13. veka, Rumi.
4. Turski jezik​ – vrlo mladi jezik koji je svoju današnju formu dobio tek 1928. godine. U Srbiji je poznat i kao „jezik sapunica“ te postaje sve popularniji. Turski kao aglutinativni jezik funkcioniše na principu dodavanja nastavaka. Dok ćete u srpskom reći „ona koju sam voleo“ s četiri reči, na turskom vam je dosta jedna reč „sevdiğim“.
5. Mađarski jezik​ – verovatno ste primetili, kad ste bili u Mađarskoj, da vam nijedna reč nije poznata i da baš niste mogli brzo pokupiti neke izraze. Mađarski, za razliku od ostalih evropskih jezika, ne pripada indoevropskoj porodici jezika, već ugrofinskoj. Ima toliko padeža da se lingvisti ne mogu ni dogovoriti koliko, ali brojke idu od 18-24. No barem nam je blizu, pa možemo uvek skočiti i pokušati uhvatiti koju zgodnu frazu.

Nabrojimo još neke svetske jezike koji bi mogli biti izazov, poput ​finskog​, ​japanskog​, ​korejskog​, tajlandskog, ​poljskog ​itd.

Bez obzira na težinu, svaki je jezik bogatstvo i uz pravu motivaciju i volju apsolutno savladiv. Učenje stranih jezika​ doprinosi našem razvitku, jačanju intelekta i čini nas boljima. Kroz jezik ne učimo samo gramatiku i vokabular, već kulturu, tradiciju jednog naroda. Učenje jezika uvek podstiče dalji interes i tera nas da otkrivamo i želimo više.

Svetski su jezici naš prozor u svet.