Škola stranih jezika Akademija Oxford počela je sa radom 2008. godine i od tada je stekla bogato iskustvo u podučavanju stranih jezika. Engleski, nemački, italijanski, francuski, švedski, španski i norveški su samo neki od jezika koji su vam dostupni.
Učenje stranih jezika u Akademiji Oxford bazira se na različitim kreativnim i inovativnim metodama, prilagođenim svakom jeziku, vrsti i trajanju kursa. Pored toga, nastavne metode se neprekidno usavršavaju u skladu sa svetskim trendovima u oblasti podučavanja stranih jezika. Bez obzira na jezik, vrstu ili trajanje kursa, velika pažnja se posvećuje motivisanju polaznika da razvijaju svoje sposobnosti učenja i na efikasan i jednostavan način prošire svoje znanje.
Naši stručni, dinamični i iskusni profesori veoma su posvećeni svom pozivu i uvek spremni da pruže vrhunski kvalitet nastave, kao i svaku neophodnu pomoć ili podršku tokom učenja. Preko 200 profesora stoji vam na raspolaganju u svim našim centrima!
Učionice su prijatne, klimatizovane i moderno opremljene, različite veličine u zavisnosti od namene – za pojedince, manje ili veće grupe, ili decu. Sve učionice imaju računare i prateću opremu, plazma televizore, ozvučenje i pristup internetu. Cilj nam je da se polaznici osećaju što prijatnije, jer se samim tim i nastava uspešnije obavlja.
Naše škole stranih jezika nalaze se u svim gradovima na atraktivnim i prometnim lokacijama, kako bismo svima bili podjednako dostupni!
Ono na šta smo veoma ponosni jeste činjenica da kroz naše škole tokom jedne kalendarske godine prođe oko 20.000 polaznika! Naši kursevi stranih jezika namenjeni su deci predškolskog i školskog uzrasta, srednjoškolcima i odraslima. Godine ne predstavljaju nikakvu prepreku za pohađanje kurseva. U zavisnosti od potreba polaznika, kursevi se mogu izvoditi individualno, u mikrogrupi ili u grupama od 4 do 12 polaznika. Dinamika nastave je prilagođena potrebama polaznika. U slučaju individualne nastave polaznik i predavač definišu termine, dok je slučaju grupnog kursa termin unapred definisan.
Svi naši polaznici nakon završetka kursa imaju mogućnost da besplatno polažu završni ispit i dobiju sertifikat. Ovaj sertifikat je validan u Srbiji i mnogim zemljama Evropske unije prilikom zapošljavanja. Završni ispit se sastoji iz pismenog dela (provera gramatike i vokabulara) i usmenog dela (konverzacija na ciljnom jeziku).
Naš moto je "Govorite tako da vas svi razumeju" i mi se toga zaista pridržavamo! Bez obzira na jezik koji učite, sigurni smo da ćete naći njegovu primenu u svakodnevnom životu, poslu, putovanjima ili na internet forumima. Usavršavajte svoj jezik i ne dopustite da zaboravite ono što ste naučili. Dok ne nađete priliku da ga upotrebite, prijavite se na konverzacijski, specijalistički ili neki drugi kurs i na taj način osvežite i dopunite svoje znanje.
Istorija učenja stranih jezika u Srbiji
Izučavanje stranih jezika je samo po sebi veoma značajno za ekonomiju, integraciju i samopoštovanje jedne države. Fascinantno je da posmatranjem istorije izučavanja stranih jezika možemo saznati skoro sve o nekoj zemlji, a Srbija je odličan primer za ovu tvrdnju.
Naime, od početka savremenog obrazovnog sistema u Srbiji – što se može datirati u vreme uspostavljanja moderne srpske države posle Prvog i Drugog srpskog ustanka – učenje stranih jezika ima značajnu ulogu. Izbor jezika koji se izučavaju ukazuje na razvoj privrede, spoljnopolitičke odnose, ideologiju, ali i stepen društvenih sloboda tokom poslednja dva veka.
Visoko obrazovanje se tu razlikuje od obrazovanja za neku struku ili zanat. Od nastanka Velike škole 1830. godine, na ovom jedinom univerzitetu tadašnje Srbije učili su se takozvani "klasični jezici" – latinski i grčki, a trideset godina kasnije i nemački jezik, kao svojevrsna lingua franca Evrope 19. veka. Njemu se kasnije pridružuje i francuski jezik, dok se na Bogosloviji, još od osnivanja 1836. godine, uči ruski jezik.
Kao što vidimo, struktura izučavanih stranih jezika u Srbiji uvek je bila uslovljena ekonomskim i obrazovnim okruženjem, prioritetima države i studenata, kao i specifičnim interesima pojedinih zemalja. Kako tada, tako i danas.
U stručnim školama, koje su dinamičnije, fleksibilnije i bliže praksi, situacija je to potvrđivala. Engleski jezik, prevashodno kao jezik struke, prvi put je uveden 1927. godine u Trgovačku akademiju u Beogradu, verovatno zbog porasta značaja berzanskog poslovanja koje je bilo locirano uglavnom u anglosaksonskom svetu. Pametno procenjujući promenu ekonomske paradigme, te godine je Ministarstvo prosvete odlučilo da finansira izborni kurs engleskog jezika za studente svih godina. Dvanaest godina kasnije (1939.), u Ekonomsko-komercijalnoj visokoj školi u Beogradu, studenti su morali da izučavaju dva strana jezika, birana između engleskog, italijanskog, nemačkog, francuskog, španskog, bugarskog, ruskog i češkog. Prvi strani jezik učio se šest semestara, a drugom su bila dodeljena dva semestra. Što se tiče ispita, za prvi jezik je bio neophodan prevod "trgovačke korespondencije" sa srpskog, a na usmenom ispitu se očekivalo da student pokaže da "dobro vlada stranim jezikom". Za drugi strani jezik postavljeni su skromniji ciljevi – očekivalo se da student pokaže da je u stanju da čita stručnu literaturu.
Privatni sektor u ovoj oblasti pre Drugog svetskog rata bio je podeljen na franšize lanaca škola stranih jezika sa centrom u inostranstvu i časove stranih jezika koje su po kućama imućnijih Srba držali najčešće stranci koji su živeli u srpskim gradovima.
Naravno, sve privatne škole prestaju sa radom 1945. godine, a dominantni strani jezik koji se od tada uči je, naravno, ruski – jezik bratskog Sovjetskog Saveza. Međutim, raskid sa SSSR-om 1948. godine, kao i otvaranje prema zapadnim zemljama, ponovo aktuelizuje učenje engleskog jezika. Nemački je, još dugo posle kraja rata, bio skoro pa zabranjen na ovim prostorima, sve dok ga praktične potrebe nisu ponovo vratile 70-ih godina 20. veka.
U drugoj polovini XX veka engleski jezik počeo je drastično da se širi na račun ostalih jezika, što se zadržalo do danas. Pod uticajem projekata koji su se zalagali za rano učenje jezika tokom osamdesetih, već u sledećoj deceniji više od 50% srpskih osnovnih škola nudi dva strana jezika svojim učenicima, dok su u svim gimnazijama dva strana jezika postala obavezna. Engleski je najzastupljeniji, a prate ga ruski, francuski i nemački. Španski i italijanski mogli su da se uče samo u filološkim gimnazijama, a inicijative za njihovo uvodenje u širi školski sistem tek su započinjale.
Međutim, praksa u poslednje vreme pokazuje da se engleski jezik već podrazumeva, gotovo kao drugi domaći jezik, dok se kao drugi strani jezik sve češće uče nemački i skandinavski jezici, najverovatnije zbog traženja posla u zemljama sa visokim životnim standardom. Globalizacija ekonomije vodi polaznike stranih jezika i prema kineskom i arapskom jeziku. A jedno je sigurno – čim otkrijemo prvu vanzemaljsku civilizaciju, počećemo učenje jezika tih novih prijatelja.