Nemački jezik: 10 reči koje početnici najčešće pogrešno koriste

Učenje nemačkog jezika donosi brojne izazove, posebno kada je potrebno usvojiti nove reči, zapamtiti njihov rod i razumeti razlike između izraza koji na prvi pogled deluju isto. Polaznici koje zanima kvalitetno učenje mogu pronaći podršku koju pruža škola stranih jezika Beograd, gde se kroz praktične primere i razgovor lakše savladavaju nedoumice karakteristične za početnike. Jedan od najboljih načina da se napreduje jeste prepoznavanje čestih grešaka i razumevanje situacija u kojima pojedine nemačke reči treba pravilno upotrebiti.

Nemački ima mnogo reči koje liče na izraze iz srpskog ili engleskog jezika, ali nemaju uvek isto značenje. Pored toga, određene reči razlikuju se samo po jednoj sitnici, dok njihova pogrešna upotreba može promeniti smisao cele rečenice. U nastavku je deset primera koji će vam pomoći da izbegnete neke od najčešćih početničkih grešaka.

Bekommen – dobiti, a ne postati

Glagol bekommen često zbunjuje početnike jer podseća na englesku reč become, koja znači postati. Međutim, nemački glagol bekommen znači dobiti ili primiti.

Primeri:
Ich bekomme eine Nachricht. – Dobijam poruku.
Ich werde müde. – Postajem umoran.

Ako želite da kažete da neko postaje srećan, umesto glagola bekommen upotrebite konstrukciju sa glagolom werden: Ich werde glücklich.

Werden – postati ili biti u pasivu

Glagol werden ima više funkcija, pa početnici često nisu sigurni kako da ga prevedu. Najčešće označava promenu stanja, ali se koristi i za građenje budućeg vremena i pasiva.

Primeri:
Es wird kalt. – Postaje hladno.
Ich werde morgen arbeiten. – Radiću sutra.
Das Buch wird gelesen. – Knjiga se čita.

Važno je da značenje ovog glagola određujete na osnovu cele rečenice, a ne samo jedne reči.

Essen – hrana ili jesti?

U nemačkom jeziku reč essen može se pojaviti kao glagol koji znači jesti, dok se imenica das Essen odnosi na hranu ili obrok. Početnici ponekad zaboravljaju da razlikuju ove dve upotrebe.

Primeri:
Ich esse einen Apfel. – Jedem jabuku.
Das Essen ist fertig. – Obrok je spreman.

Obratite pažnju na veliko početno slovo. U nemačkom se sve imenice pišu velikim početnim slovom, što je važno pravilo i za ovu reč.

Lernen i studieren – učiti i studirati

Ova dva glagola nisu potpuno zamenljiva. Lernen znači učiti, odnosno sticati znanje ili veštine, dok se studieren najčešće koristi kada se govori o studiranju na fakultetu.

Primeri:
Ich lerne Deutsch. – Učim nemački.
Ich studiere Medizin. – Studiram medicinu.

Ako pohađate kurs nemačkog jezika, prirodno je da kažete Ich lerne Deutsch. Glagol studieren nije uobičajen izbor za opisivanje učenja jezika na kursu.

Fragen i bitten – pitati i zamoliti

Početnici često mešaju glagole fragen i bitten, jer se oba mogu pojaviti kada se obraćamo drugoj osobi. Ipak, njihova značenja se razlikuju.

Primeri:
Ich frage den Lehrer. – Pitam nastavnika.
Ich bitte dich um Hilfe. – Molim te za pomoć.

Glagol fragen koristimo kada postavljamo pitanje, dok bitten označava molbu. Kada želite da nekoga zamolite da nešto uradi, možete reći: Ich bitte dich, mir zu helfen. – Molim te da mi pomogneš.

Wissen i kennen – znati činjenicu i poznavati nekoga

Srpski glagol „znati” može se prevesti na više načina, u zavisnosti od konteksta. U nemačkom su posebno važni glagoli wissen i kennen.

Primeri:
Ich weiß die Antwort. – Znam odgovor.
Ich kenne diesen Mann. – Poznajem ovog čoveka.
Kennst du Berlin? – Poznaješ li Berlin?

Uopšteno, wissen koristimo za informacije i činjenice, dok kennen označava poznavanje osobe, mesta ili nečega sa čim smo upoznati.

Machen i tun – dva glagola sa značenjem „raditi”

Glagoli machen i tun u pojedinim situacijama mogu se prevesti kao „raditi” ili „činiti”, ali se ne koriste uvek na isti način. Početnicima je zato korisno da ih uče kroz ustaljene izraze.

Primeri:
Ich mache meine Hausaufgaben. – Radim domaći zadatak.
Was machst du? – Šta radiš?
Es tut mir leid. – Žao mi je.

Izraz Es tut mir leid jedan je od primera koji je najbolje zapamtiti kao celinu, umesto da pokušavate da ga prevedete reč po reč.

Sehr i viel – veoma i mnogo

Reči sehr i viel često se mešaju zato što obe mogu doprineti izražavanju intenziteta ili količine. Međutim, imaju različite uloge u rečenici.

Primeri:
• Das ist sehr gut. – To je veoma dobro.
• Ich habe viel Arbeit. – Imam mnogo posla.
• Ich lerne sehr viel. – Učim veoma mnogo.

Reč sehr često pojačava prideve i priloge, dok se viel koristi za izražavanje velike količine. U nekim rečenicama mogu se pojaviti zajedno, ali ne znače isto.

Noch i schon – još i već

Ove dve reči imaju suprotstavljena značenja u mnogim svakodnevnim situacijama, pa njihova zamena može dovesti do nesporazuma.

Primeri:
• Ich bin noch zu Hause. – Još sam kod kuće.
• Ich bin schon zu Hause. – Već sam kod kuće.
• Hast du schon gegessen? – Jesi li već jeo?

Najlakše ćete ih usvojiti ako ih povezujete sa konkretnim situacijama. Noch često označava da nešto i dalje traje ili da se još nije završilo, dok schon ukazuje na to da se nešto već dogodilo ili da je određeno stanje već nastupilo.

Vielleicht i wahrscheinlich – možda i verovatno

Kada žele da izraze nesigurnost, početnici ponekad koriste vielleicht i wahrscheinlich kao da su sinonimi. Iako su srodne po značenju, postoji važna razlika.

Primeri:
• Vielleicht komme ich morgen. – Možda dolazim sutra.
• Wahrscheinlich komme ich morgen. – Verovatno dolazim sutra.

Vielleicht izražava mogućnost bez jasne procene koliko je nešto verovatno, dok wahrscheinlich ukazuje na to da govornik smatra da je određeni ishod prilično moguć.

Kako da lakše zapamtite nemačke reči i izbegnete greške?

Usvajanje novih reči ne podrazumeva samo pamćenje njihovog prevoda. Da biste ih pravilno koristili u razgovoru i pisanju, važno je da razumete kontekst i naučite tipične načine njihove upotrebe.

Ove navike mogu vam pomoći da brže napredujete:

• Učite reči kroz rečenice. Umesto da zapamtite samo prevod reči bekommen, naučite i primer Ich bekomme eine Nachricht.
• Vodite evidenciju o greškama. Zapišite reči koje često mešate i dodajte po dva primera za svaku.
• Vežbajte govor naglas. Izgovaranje celih rečenica pomaže da pravilni izrazi postanu prirodniji.
• Obnavljajte gradivo u razmacima. Vratite se naučenim rečima nakon jednog dana, nekoliko dana i nedelju dana.
• Koristite reči u stvarnim situacijama. Sastavite kratke dijaloge, opišite svoj dan ili prepričajte jednostavan događaj.

Važno je i da greške ne posmatrate kao prepreku, već kao sastavni deo učenja. Kada razumete zbog čega ste pogrešili, lakše ćete prepoznati sličnu situaciju sledeći put.

Sigurnije korišćenje nemačkog jezika počinje razumevanjem

Deset navedenih primera pokazuje da i male razlike u značenju mogu biti važne za pravilno izražavanje na nemačkom jeziku. Glagoli bekommen, werden, lernen i studieren, kao i parovi wissen i kennen ili noch i schon, posebno su korisni za početnike jer se često pojavljuju u svakodnevnoj komunikaciji.

Redovno vežbanje, čitanje jednostavnih tekstova i razgovor na nemačkom pomažu da se ove razlike postepeno usvoje. Uz dobru osnovu i dosledan rad, lakše ćete sastavljati rečenice, razumeti sagovornike i sa više sigurnosti koristiti nemački u školi, na poslu ili tokom putovanja.