Gotovo da na svetu ne postoji osoba koja nije pokušala određeni strani jezik samostalno da savlada, ali je u nekom trenutku svaki takav pojedinac shvatio da to baš i nije tako lako, kao što na prvi pogled izgleda.

Naravno da je potrebno izdvojiti određena finansijska sredstva da bi zainteresovani pojedinac mogao da upiše odabrani kurs, ali je sve to ipak malo u poređenju sa onim što će on po njegovom završetku dobiti.

 

Zašto je bolje strani jezik učiti uz pomoć stručnjaka?

 

Bez želje da ikoga ubeđujemo da ne treba da pokušava samostalno da nauči određeni strani jezik, navešćemo samo neke od prednosti sticanja znanja uz pomoć kvalifikovanog stručnjaka.

Naime, sama činjenica da ćete platiti edukaciju će vas u velikoj meri naterati da redovno pohađate časove, te da se trudite da ne propustite nijedan. A to će direktno dovesti do toga da vaše znanje odabranog jezika iz dana u dan bude sve bolje.

Sa druge strane, ukoliko odlučite da samostalno i to obično uz pomoć internet platformi ili iz brojnih priručnika, učite neki strani jezik, vrlo je verovatno da će vam se to u jednom trenutku učinili problematičnim i da ćete pre ili kasnije od te ideje odustati.

Sledeće što je naročito važno jeste kvalitet edukacije, a koji je potpuno nemerljiv u oba slučaja. Naime, ukoliko pojedinci budu odlučili da pohađaju obuku stranog jezika u jednoj od specijalizovanih obrazovnih institucija, procenat uspešnosti je mnogo viši nego kada to čine samostalno. Ne samo da će stručnjaci pronaći način da svakome od njih prenesu znanja, nego će ih obavezati i da izvršavaju propisane zadatke, a kako bi neprekidno znanje nadograđivali i jezik što je moguće pre savladali.

Isto tako je važno napomenuti i da je za učenje stranog jezika posebno bitno da pojedinac bude u neprekidnom kontaktu sa tim jezikom, a što će na najbolji način učiniti kroz pohađanje stručne edukacije. Radi se o tome da je dobro poznat podatak da škola stranih jezika Akademije Oxford vodi računa posebno o nastavnom kadru, pa sa tim u vezi i nastoji da angažuje mahom izvorne govornike konkretnih jezika, što maksimalno poboljšava kvalitet edukacije. A na taj način će polaznicima biti omogućeno da od samog starta budu u kontaktu sa govornim jezikom, što će im opet dodatno olakšati sticanje znanja na prvom mestu, a zatim i njegovu primenu u praksi.

Kada neko treba da upiše srednju školu ili fakultet, a nije posve siguran čime bi želeo da se bavi u budućnosti, gotovo sigurno da nailazi na problem. Zapravo, neretko se događa da takvi ljudi upišu prvo jedan fakultet, završe prvu, te eventualno počnu drugu godinu, a onda shvate da to ipak nije za njih, pa prođe neko vreme dok razmisle čime bi zaista želeli da se bave. Neki od njih odluče i da u narednom roku konkurišu za upis na neki drugi fakultet, a neki jednostavno dozvole da im vreme prođe ili pokušaju da se zaposle, pa budu nezadovoljni poslom kojim se bave i tako do unedogled.

 

Bolje jedan ciljani kurs, nego dva promašena fakulteta

 

Ipak, ono sa čime mnogi nisu upoznati jeste da je ne samo sistem obrazovanja izmenjen, nego i pravila vezano za školovanje, te je iz tog razloga važno maksimalno se uklopiti da ne bi niko bez potrebe gubio svoje dragoceno vreme i razmišljao čime želi da se bavi, odnosno šta želi da studira.

Svi oni koji su bili u situaciji da ili po nagovoru roditelja ili iz nekog drugog razloga studiraju određeni fakultet, a kasnije nisu bili u potpunosti time zadovoljni su saglasni da je bolje upisati jedan specijalizovani kurs i steći sertifikat o njegovom pohađanju, nego studirati na jednom, pa na drugom fakultetu, a ne završiti ih ili eventualno i završiti, ali tek posle dugog niza godina.

Da mnogi ne bi došli u takvu situaciju, te gubili dragoceno vreme bez ikakve potrebe, tu su specijalizovane obuke i kursevi za zanimanja iz različitih oblasti, a što će svima koji su zainteresovani omogućiti da steknu dodatne kvalifikacije, te da na taj način svoju radnu biografiju obogate, a posredno to dovodi i do lakšeg pronalaska zaposlenja.

Osim specijalizovanih edukacija, a za mnoge oblasti, Obrazovni centar Akademije Oxford nudi i vanredno školovanje za brojne obrazovne profile, ali i redovno školovanje, budući da je od strane relevantnih nadležnih institucija naše zemlje ovlašćen za sprovođenje svih tih edukacija.

Pored već pomenutih programa, u svakom gradu, u kome ova institucija posluje, a njih ima za sada više od 20, postoji mogućnost pohađanja programa stručnog osposobljavanja za brojne obrazovne profile, a dostupna je i mogućnost dokvalifikacije i prekvalifikacije.

S obzirom na to da je u pitanju zvanično priznata obrazovna institucija, to podrazumeva da će svako ko pohađa bilo koji od ponuđenih programa, a nakon njegovog završetka zvanično postati vlasnik diplome koja je priznata i kao takva pravno validna. Upravo tu diplomu, odnosno sertifikat bi trebalo svaki polaznik da upiše u svoj radni dosije, a uz maksimalno poštovanje zakona, budući da isključivo nadležni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje poseduju propisana ovlašćenja i dozvole, te mogu jedino oni da upisuju stečene diplome ili sertifikate, pa je zato i vrlo važno da se svaki kandidat njima direktno obrati, kako bi dobio sve neophodne informacije o tome.

U principu, bilo za koji od ponuđenih programa edukacije da se odluče, sasvim sigurno će doneti ispravnu odluku, zato što će na taj način odabrati upravo ono čime zaista žele da se bave. A uz to, kursevi i obuke koje ova institucija organizuje ne traju onoliko dugo, koliko traje studiranje, tako da svako ko je za takvu varijantu zainteresovan, ima mogućnost i da pohađa nekoliko edukacija.

Sve u svemu, uvek je bolje jedan ciljani kurs, nego dva promašena fakulteta, jer na taj način pojedinac pruža sebi mogućnost da se odabranim poslom u budućnosti bavi, te da svoja znanja iz konkretne oblasti neprekidno nadograđuje, a što će sve vremenom dovesti i do kvalitetnijeg poslovanja, odnosno do boljeg radnog učinka te osobe.

Njegov ili njen IQ je veći od proseka! Koliko puta ste do sada čuli tu tvrdnju, a da se zaista niste zapitali šta je tačno to i i kako se određuje koliko IQ neko ima?

Pa da počnemo… IQ je skraćenica od Intelligence Quotient, a u slobodnom prevodu je to zapravo količnik inteligencije, odnosno koeficijent inteligencije.

Postoji opšteprihvaćena formula na osnovu koje se numerički prikazuje koliki je koeficijent inteligencije jedne osobe. Princip podrazumeva mentalni uzrast, podeljeno na kalendarski uzrast i sve to puta 100.

 

Kako se određuje IQ jedne osobe?

 

Procenu inteligencije isključivo mogu da izvrše stručnjaci, a na osnovu dve vrste faktora i to generalnog i specifičnih faktora, na osnovu kojih se procenjuje inteligencija testirane osobe.

A tu su i brojni testovi inteligencije, na osnovu čijih rezultata se može saznati koliki je IQ jedne osobe.

Ako neko ima posebno izraženu nadarenost prema nečemu, ali i neku od onih sposobnosti koje se smatraju opštim, odnosno uobičajenim, onda ne postoji mogućnost da bude određen i stepen, odnosno koeficijent inteligencije. U većini slučajeva tada psiholozi, odnosno stručnjaci koji vrše testiranje navode da je u pitanju osoba koja ima prosečan koeficijent inteligencije, ali je naročito nadarena za određenu aktivnost. Ukoliko od nekoga postoji indicija takve vrste, onda je mahom u pitanju osoba nižeg IQ – a od proseka, odnosno nižeg od očekivanog.

Međutim, postoje različiti pristupi u proveri koeficijenta inteligencije, a neki od njih su opšteprihvaćeni, dok su neki i dalje predmet polemike.

Obično su testovi inteligencije maksimalno usaglašeni sa osnovnim karakteristikama osoba koje se testiraju, a u smislu njihovog uzrasta na prvom mestu.

Na osnovu rezultata testa, a koji gotovo uvek kreiraju psiholozi, određuje se mentalni uzrast ispitanika, što se sve podeli sa kalendarskim uzrastom i na kraju pomnoži sa 100, da bi se dobio koeficijent inteligencije, odnosno IQ.

Naravno da postoji i skala sa vrednostima, pa osobe koje imaju IQ ispod 20 spadaju u kategoriju onih, koje su duboko duševno zaostale. Naredna kategorija su ispitanici sa koeficijentom inteligencije od 20 do 34, koji imaju tešku duševnu zaostalost, dok umerenu duševna zaostalost imaju ispitanici čiji je koeficijent inteligencije od 35 do 49.

Svako čiji je IQ od 50 do 69 ima laku duševnu zaostalost, a ispitanici čiji je koeficijent inteligencije između 70 i 89 se prema toj skali tretiraju kao fiziološki tupi.

Da bi se za nekog moglo reći da ima prosečnu inteligenciju, potrebno je da njegov IQ bude vrednosti od 90 do 110, dok svako čiji je koeficijent inteligencije od 111, pa do 139 važi za osobu visoke inteligencije.

Ako prilikom procene psihologa, određeni ispitanik ima koeficijent inteligencije koji je viši od 140, on se svakako smatra osobom koja ima veoma visoku inteligenciju, odnosno natprosečnu, pa se u većini slučajeva navodi da je to potencijalni genije.

Podrazumeva se da se testiranje u najvećoj mogućoj meri prilagođava prvenstveno uzrastu polaznika, a o tome brinu nadležni stručnjaci.

Ako ste konačno doneli odluku da naučite bilo koji strani jezik, a bez obzira na dnevne obaveze, kojima smo uglavnom svi opterećeni u manjoj ili većoj meri, onda je to zaista za svaku pohvalu. Potpuno je svejedno, u principu da li je u pitanju obuka i kurs stranog jezika koji ste odlučili da pohađate u okviru neke specijalizovane obrazovne institucije ili želite da pokušate samostalno da naučite taj jezik, sasvim sigurno je najvažnije da ste tu odluku doneli i počeli sa učenjem jezika.

 

Koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika?

 

Da bismo mogli da damo kakav – takav odgovor na ovo pitanje, moramo najpre pomenuti da apsolutno niti jedan strani jezik, bez obzira koliko godina ga učili i govorili, ne možete poznavati tako dobro kao svoj maternji, a u smislu da ne možete biti upućeni baš u sve finese. Iz tog razloga je gotovo smešno slušati ljude koji se hvale time da su taj i taj jezik savršeno naučili za mesec dana, godinu dana ili 10 godina.

Kada smo to razjasnili, moramo uzeti u obzir i dnevne obaveze svakoga od nas, a bez obzira da li su u pitanju kursevi i obuke stranog jezika kroz koje stičete znanja ili to radite samostalno. Čak i ako je reč o prvoj opciji, to podrazumeva nekoliko časova nedeljno, što sasvim sigurno nije dovoljno da biste određeni jezik što bolje naučili.

Zato i ne bi trebalo da vas brine koliko vremena na dnevnom nivou je optimalno za savladavanje stranog jezika, jer to najpre zavisi od čoveka do čoveka, ali i od toga koji jezik ste odlučili da učite. Na primer, ako se odlučite za kurs engleskog jezika, pretpostavljamo da vam neće biti mnogo vremena dnevno potrebno da biste stekli znanje koje predviđa program, a primarno zato što je engleski jezik manje – više svuda prisutan. Sa druge strane, ukoliko odlučite da učite, na primer norveški ili mađarski, te grčki ili turski jezik, odnosno bilo koji sa kojim nemate baš svakodnevno dodira i koji se donekle smatra složenijim, vrlo je verovatno da će vam biti mnogo više vremena potrebno u toku dana da pređete gradivo, pa samim tim će vam biti neophodno i više vremena da taj jezik naučite.

Srećom, postoji nešto što svako može učiniti ukoliko zaista želi da određeni strani jezik nauči, a bez obzira da li odluči da pohađa edukaciju u okviru škole stranih jezika Akademije Oxford ili to čini kroz privatne časove, odnosno samostalno.

Naime, stručnjaci su došli do saznanja da bez obzira koliko vremena imate na raspolaganju za učenje određenog stranog jezika, sve to nije dovoljno ukoliko to ne činite svakoga dana. Dakle, ako zaista želite u budućnosti da se služite određenim jezikom neće biti dovoljno da odete na čas i vratite se kuci, te zaboravite do narednog puta šta ste učili. Bitno je da svakoga dana makar po koji sat budete u dodiru sa konkretnom materijom, a na način koji je vama najprihvatljiviji u datom momentu.