Elektrotehničar računara - četvrti stepen stručne spreme

Elektrotehničar računara je obrazovni profil četvrtog stepena koji se izučava u srednjoj mašinskoj školi. To je škola koju završavaju ljudi zaposleni u servisima za popravku računara — ali obim posla je znatno širi od servisiranja.

Akademija Oxford nije srednja škola. Sarađujemo sa mašinskim školama širom zemlje i posredujemo pri upisu na vanredno školovanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi elektrotehničar računara

Tokom četiri godine školovanja stiče se poznavanje i hardvera i softvera različitih tipova računarskih uređaja. Uz dijagnostiku kvarova i popravku, uči se i rasklapanje i sklapanje celog računara, kao i rad svake pojedinačne komponente i uređaja u celini.

Svršeni učenik samostalno instalira operativne sisteme, programe i aplikacije, umrežava više računara i pravilno podešava internet. Sve to je samo deo poslova koje ovaj profil pokriva.

Gde se zapošljava

Sa ovom diplomom otvara se sopstveni servis računara ili se radi u postojećem, ali i u kompanijama — na administriranju računarske mreže i na drugim poslovima vezanim za računare.

Zbog kvaliteta znanja koje daje, mnogi se posle ovog smera opredeljuju za tehničke fakultete, pre svega Elektrotehnički i Prirodno-matematički.

Šta se uči tokom školovanja

Stručni predmeti su, između ostalih, osnove elektrotehnike, elektronika 1 i 2, elektrotehnički materijali, primena računara u elektrotehnici, elektroenergetika, računarska grafika i multimedija, programiranje i osnove automatskog upravljanja. Praksa je obavezan deo nastave i na njoj se teorijska znanja sa časova primenjuju na stvarnoj opremi.

Opšti predmeti su srpski jezik i književnost, strani jezik, istorija, geografija, biologija, hemija, fizika, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko vaspitanje, sociologija, računarstvo i informatika, filozofija i ustav i prava građana. Neki se izučavaju sve četiri godine, drugi jednu ili dve. Obavezan izborni predmet je verska nastava ili građansko vaspitanje.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Ko ima diplomu nekog zanimanja trećeg stepena, do ovog profila stiže dokvalifikacijom; ko već ima četvrti stepen u drugoj struci, ide na prekvalifikaciju. U oba slučaja komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a polaže se samo razlika.

Diploma je priznata od Ministarstva prosvete i može se upisati u radni dosije.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola, a pregled opcija stoji na stranici vanredno srednje obrazovanje.

Isto zvanje postoji i u elektrotehničkoj struci — vidi elektrotehničara računara u elektrotehničkoj školi.