Tehničar za pejzažnu arhitekturu - četvrti stepen stručne spreme

Tehničar za pejzažnu arhitekturu je obrazovni profil četvrtog stepena iz srednje šumarske škole, sa četvorogodišnjim programom. Smer odgovara onima koji vole biljke i pokazuju kreativnost u kombinovanju cveća i biljnog materijala — a reč je o zanimanju sa dobrom prođom na tržištu rada.

Gde se program pohađa

Jedina srednja šumarska škola u Srbiji je u Kraljevu, što đacima iz drugih gradova otežava izbor ovog smera. Akademija Oxford sarađuje sa tom školom i posreduje pri upisu na vanredno školovanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju.

Akademija Oxford nije srednja škola — nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola, a diploma je ekvivalentna onoj koju ta škola izdaje i upisuje se u radni dosije.

Gde se zapošljava

Odmah po završetku školovanja posao se traži u komunalnim organizacijama, u državnim i privatnim rasadnicima i u preduzećima koja se bave projektovanjem okućnica i vrtova — i svuda gde je ova struka potrebna.

Od svršenog tehničara očekuje se da posao obavlja potpuno samostalno i da znanja stečena kroz teorijsku i praktičnu nastavu primeni uz visok kvalitet.

Šta diploma omogućava za dalje školovanje

Pošto je reč o četvrtom stepenu, školovanje se nastavlja na Šumarskom, Poljoprivrednom, pa i Prirodno-matematičkom fakultetu — i na bilo kojem drugom koji traži četvorogodišnju srednju školu i prijemni ispit.

Šta se uči tokom školovanja

Uskostručni predmeti su tehničko crtanje, meteorologija sa klimatologijom, pedologija sa geologijom, nacrtna geometrija, botanika, alati i mehanizacija, ishrana bilja, ekonomika i organizacija proizvodnje, rasadničarstvo, dekorativna dendrologija, cvećarstvo, projektovanje parkova i osnove građevinarstva, tehnologija cvećarske proizvodnje, osnove aranžiranja biljnog materijala, zaštita zelenih površina i podizanje i nega zelenih površina.

Opšti predmeti koji prate sve četiri godine su srpski jezik i književnost, strani jezik, matematika i fizičko vaspitanje. Ostali se izučavaju uglavnom po jednu godinu: fizika, istorija, hemija, biologija, geografija, filozofija, sociologija, muzička umetnost, likovna kultura i ustav i prava građana. Računarstvo i informatika je usmereno više na praktični nego na teorijski deo, sa fondom od dva časa nedeljno.

Obavezan izborni predmet je verska nastava ili građansko vaspitanje.

Praktična nastava je obavezna sve četiri godine, sa fondom od 60 časova godišnje za svaku godinu posebno. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu sa ranije završenim razredima ili diplomom drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Pregled opcija stoji na stranici vanredno srednje obrazovanje.

Srodni profil trećeg stepena je rasadničar.