Administrator računarskih mreža - četvrti stepen stručne spreme

Administrator računarskih mreža je obrazovni profil četvrtog stepena u okviru elektrotehničke struke. Ko stekne ovo zvanje, odgovoran je za umrežavanje računara u kompanijama različite veličine i strukture i za održavanje te mreže po propisanim pravilima.

Akademija Oxford nije srednja škola. Posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi administrator računarskih mreža

Osnovni deo posla je da mreža radi. Kad se javi kvar ili problem u funkcionisanju, administrator ga otklanja u najkraćem roku — menja neispravnu opremu ili menja konfiguraciju. U opis posla spada i kontrola pristupa: administrator odlučuje ko sme da vidi koje podatke, pa mora biti osoba od poverenja, jer su mu dostupni podaci važni i za korisnike i za celu kompaniju.

Uz to se očekuje odlično poznavanje različitih operativnih sistema, konfigurisanja servera i uopšte svega što obezbeđuje pouzdan rad umreženih računara i specijalizovanih računarskih sistema.

Šta se traži od kandidata

Posao se obavlja u sedećem položaju, ispred računara, pa se traži dobar vid i izražena pedantnost. Uz vrhunsko poznavanje rada na računaru, potrebne su i dobre komunikacijske sposobnosti — administrator često radi u timu i svakodnevno komunicira sa korisnicima i kolegama.

Šta se uči tokom školovanja

Nastavni program usklađen je sa programom ostalih škola ovog tipa u Srbiji i sa odlukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Četiri opšta predmeta prate sve četiri godine: srpski jezik i književnost, strani jezik, matematika i fizičko vaspitanje. Fizika se izučava samo u prvoj godini i jedini je opšti predmet uvršten pored te četiri osnovne. Obavezan izborni predmet je verska nastava ili građansko vaspitanje, a bira se svake školske godine.

Akcenat je na stručnim predmetima. Osnove elektrotehnike i mrežna oprema izučavaju se u prve dve godine; računarski hardver i računarski softver u prvoj; operativni sistemi u drugoj. Treći razred donosi mrežne operativne sisteme, obradu i prenos signala i računarske mreže, koje se izučavaju i u četvrtom. U završnoj godini na redu su tehnička dokumentacija, serveri i administriranje računarskih mreža i preduzetništvo.

Praktična nastava se uvodi od druge godine i traje do kraja školovanja; nema je jedino u prvom razredu. O trajanju, mestu i načinu održavanja prakse kandidati se obaveštavaju na vreme.

Šta diploma omogućava

Diploma je pravno validan dokument: prilaže se pri upisu na višu školu ili fakultet, upisuje se u radni dosije pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje i predaje se pri konkurisanju za posao kao dokaz o stečenim kvalifikacijama.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita. Kandidatu sa ranije završenim razredima ili diplomom drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; opcije su opisane na stranici vanredno srednje obrazovanje.

Srodni profili iste struke su elektrotehničar računara i elektrotehničar informacionih tehnologija.