Armirač - betonirac, treći stepen stručne spreme

Armirač - betonirac je obrazovni profil trećeg stepena iz srednje građevinske škole, sa trogodišnjim programom. Reč je o zanimanju koje je među traženijima u građevinskoj industriji, pa se posao u struci nalazi relativno brzo.

Akademija Oxford nije srednja škola. Posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi armirač - betonirac

Posao je izrada betonskih elemenata i konstrukcija uz primenu armaturnog gvožđa. Redosled je uvek isti: prvo se tumači nacrt, zatim se prema njemu izrađuje armatura — režu se šipke gvožđa određenog profila, savijaju, povezuju i postavljaju.

Zbog toga se od armirača traži poznavanje nacrtne geometrije, sposobnost samostalnog tumačenja tehničkih crteža i razumevanje principa njihove izrade, kao i poznavanje različitih vrsta građevinskih materijala.

Šta se traži od kandidata

Zbog prirode posla, među osnovnim uslovima za ovo radno mesto najčešće se nalaze snažna telesna građa i odlična fizička kondicija. Postoje i drugi, specifični zahtevi, o kojima se svaki kandidat obaveštava pri konkurisanju za konkretno radno mesto.

Gde se zapošljava

Sa ovom diplomom radi se u kompanijama iz oblasti građevinske industrije. Uslovi rada su nešto lakši u firmama čije je poslovanje fokusirano na proizvodnju armatura nego kada se radi direktno na gradilištu.

Šta se uči tokom školovanja

Fokus je na stručnim predmetima. Uz nacrtnu geometriju, građevinske materijale i građevinske konstrukcije, izučavaju se statika, tehničko crtanje sa čitanjem planova i organizacija građenja. Nacrtna geometrija ide dve godine, kao i građevinske konstrukcije, koje su u programu za drugi i treći razred. Predmet tehnologija rada sa praktičnom nastavom zastupljen je u sve tri godine, a polaznici dobijaju tačan podatak o broju nastavnih sati prakse za svaku godinu.

Od opštih predmeta, sve tri godine prate srpski jezik i književnost, matematika, fizičko vaspitanje i strani jezik; ostali se izučavaju po jednu godinu i najviše ih je u prvoj. To su muzička umetnost, likovna kultura, hemija, fizika, geografija, istorija, računarstvo i informatika, ustav i prava građana i ekologija i zaštita životne sredine.

U programu je i obavezan izborni predmet — građansko vaspitanje ili verska nastava — a izbor se donosi na početku svake školske godine.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu koji je ranije završio jedan ili više razreda srednje škole ili već ima diplomu drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Ko kasnije poželi zvanje višeg stepena, ide na dokvalifikaciju za neki od četvorogodišnjih profila, na primer za tehničara za visokogradnju.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; opcije su opisane na stranici vanredno srednje obrazovanje.