Građevinski tehničar za visokogradnju - četvrti stepen stručne spreme

Građevinski tehničar za visokogradnju je obrazovni profil četvrtog stepena iz srednje građevinske škole. Kandidat se osposobljava za sve poslove čiji je cilj izgradnja objekta — kuće, zgrade, sportskog ili namenskog objekta bilo koje vrste.

Akademija Oxford nije srednja škola. Sarađujemo sa građevinskim školama i posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi tehničar za visokogradnju

Sa ovom diplomom planira se, priprema i projektuje izgradnja objekta, a učestvuje se i u samoj gradnji. Deo posla obavlja se u kancelariji, ali tehničar često izlazi i na gradilište kako bi bio u toku sa napredovanjem projekta. Zbog prirode zadataka, u praksi se za njega često koriste i nazivi planer ili kalkulant.

Radni zadaci obuhvataju izradu projekata za sve vrste objekata, pripremne radnje — ispitivanje i merenje zemljišta na kojem će objekat biti podignut — ispitivanje građevinskih materijala i izradu potrebne građevinske dokumentacije. Tehničar radi i u računarskim programima kojima se plan gradnje prikazuje na najjasniji način.

Gde se zapošljava

Sa ovom diplomom radi se u projektnim biroima, na gradilištu u ulozi poslovođe, na pripremi i organizaciji celog projekta, kao i na pomoćnim poslovima koje projektovanje objekta podrazumeva.

Pošto je reč o zanimanju četvrtog stepena, školovanje se nastavlja na specijalizovanim višim školama, na Građevinskom ili Arhitektonskom fakultetu, odnosno na bilo kom drugom.

Šta se traži od kandidata

Opšta preporuka je čvrsta telesna konstitucija i dobra kondicija — deo posla se obavlja na gradilištu, pa se traži i fizička i psihička spremnost da se taj deo zanimanja iznese.

Šta se uči tokom školovanja

Matematika, srpski jezik i književnost, strani jezik i fizičko vaspitanje obavezni su sve četiri godine. Fizika je u nastavnom planu za prva tri razreda, dok se ostali opšti predmeti izučavaju po jednu školsku godinu: hemija, biologija, istorija, geografija, sociologija, filozofija, ustav i prava građana, računarstvo i informatika i muzička umetnost. U svim razredima obavezan je i izborni predmet — građansko vaspitanje ili verska nastava.

Stručnih predmeta ima sedamnaest. Većina se izučava po godinu dana, a neki, poput građevinskih konstrukcija i nacrtne geometrije, po dve. Pojedini su usmereni isključivo na praktičan rad — na primer maketarstvo. U programu su još i tehničko crtanje, građevinski materijali, statika i otpornost materijala, primena računara u građevinarstvu, istorija arhitekture, likovna kultura i crtanje, beton, organizacija građenja, geodezija, mehanika tla i fundiranje, razrada projekta, kućne instalacije, metalne i drvene konstrukcije i prefabrikovano građenje.

Uz stručne predmete i obaveznu praktičnu nastavu, program nosi i veliki broj opštih predmeta, pa svršeni učenik ima i stručne kvalifikacije i visok nivo opšteg obrazovanja.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu sa ranije završenim razredima ili diplomom drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Diploma je jednaka diplomi škole koja program izvodi i upisuje se u radni dosije. Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Pregled opcija stoji na stranici vanredno srednje obrazovanje.