Elektrotehničar elektronike - četvrti stepen stručne spreme

Elektrotehničar elektronike, skraćeno elektroničar, obrazovni je profil četvrtog stepena iz srednje elektrotehničke škole. Školovanje traje četiri godine, pa diploma istovremeno otvara i zaposlenje u struci i upis na fakultet — najčešće elektrotehnički, ali i bilo koji drugi.

Akademija Oxford nije srednja škola. Sarađujemo sa elektrotehničkim školama iz više gradova Srbije i posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi elektrotehničar elektronike

Elektroničar radi u pripremi i izradi elektronskih komponenti i samostalno izvodi postupke koji se javljaju u proizvodnji elektromehaničkih komponenti, i aktivnih i pasivnih. Uz to obavlja poslove merenja i ispitivanja u proizvodnji elektronskih komponenti, kao i proveru njihove primene u gotovim uređajima.

Potražnja za ovim kadrom na tržištu rada veća je od ponude, pa svršeni učenici relativno lako nalaze posao u struci — u proizvodnji i servisu elektronskih uređaja, u održavanju opreme i u kontroli kvaliteta.

Šta se uči tokom školovanja

Nastavni plan je zasnovan na stručnim predmetima, naročito u trećem i četvrtom razredu. Osim osnova elektrotehnike, koje se izučavaju u prve dve godine, ostali stručni predmeti idu po jednu školsku godinu: računarska grafika i multimedija, primena računara u elektrotehnici, električna merenja, elektrotehnički materijali, merenja u elektronici, elektronika 1 i 2, visokofrekvencijska elektronika, računari i programiranje, digitalna elektronika, elektronski pojačavači, osnove telekomunikacija, elektroenergetika, elektronski medicinski uređaji, osnove automatskog upravljanja, mikroprocesori sa elementima programiranja, kao i ekonomika i organizacija preduzeća.

Opšte obrazovanje nije zapostavljeno: srpski jezik i književnost, strani jezik, matematika i fizičko vaspitanje prate sve četiri godine, a tu su i istorija, geografija, biologija, hemija, fizika, filozofija, sociologija, računarstvo i informatika, muzička umetnost, likovna kultura i predmet ustav i prava građana, koji se izučava u završnom razredu. Kao i u svim srednjim školama, obavezan je i izborni predmet — verska nastava ili građansko vaspitanje.

Praktična nastava je obavezna u svim razredima osim u trećem. Na praksi se znanje iz stručnih predmeta primenjuje na realnoj opremi, pa je taj deo programa presudan za osposobljenost za samostalan rad.

Kako izgleda vanredno školovanje za elektrotehničara elektronike

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu koji je ranije završio jedan ili više razreda srednje škole ili već ima diplomu drugog profila, komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O broju sati i o načinu na koji se praksa organizuje kandidata na vreme obaveštava škola.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis.

Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; pregled svih opcija stoji na stranici vanredno srednje obrazovanje. Ostali profili elektrotehničke struke — od elektrotehničara računara do elektroinstalatera — stoje na stranici elektrotehničke škole.