Elektrotehničar procesnog upravljanja - četvrti stepen stručne spreme

Elektrotehničar procesnog upravljanja je obrazovni profil četvrtog stepena iz srednje elektrotehničke škole. Posao se svodi na to da se računar programira tako da samostalno upravlja nekim procesom — a procesi su danas prisutni svuda, od zgrade do fabrike.

Akademija Oxford nije srednja škola. Posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, dok nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi elektrotehničar procesnog upravljanja

Tokom školovanja kandidat upoznaje uređaje kojima će u praksi upravljati: sisteme bezbednosti, uređaje za grejanje i hlađenje, semafore i druge. Radni zadatak je da se računar isprogramira tako da tim uređajima upravlja pouzdano i bez nadzora.

Pošto računari upravljaju procesima u gotovo svakoj delatnosti, oblast zapošljavanja je široka: hoteli i uopšte kompanije sa sopstvenim sistemom nadzora, elektroprivreda, industrijska postrojenja, sistemi upravljanja saobraćajem. Zanimanje je traženo i kod nas i u regionu, a spada u bolje plaćene poslove u struci.

Kao i u drugim IT-orijentisanim zanimanjima, znanje traži stalnu nadogradnju — od tehničara se očekuje da prati aktuelne trendove u oblasti računara i automatskog upravljanja.

Šta se uči tokom školovanja

Tokom četiri godine kandidat, između ostalog, uči i programiranje mikroračunara, pa je odmah po sticanju diplome osposobljen za rad u struci. Diploma je istovremeno i uslov za upis na elektrotehnički ili drugi fakultet, odnosno na višu školu.

Srpski jezik i književnost, matematika, strani jezik i fizičko vaspitanje prate sve četiri godine, a istorija prve dve. Najviše opštih predmeta je u prvoj godini: uz navedene, tu su hemija, fizika, biologija, geografija, računarstvo i informatika i muzička umetnost. U drugoj godini se izučavaju fizika i likovna kultura, u trećoj sociologija, a u četvrtoj filozofija i ustav i prava građana. Obavezan izborni predmet — verska nastava ili građansko vaspitanje — bira se svake školske godine.

Stručnih predmeta ima više nego opštih. U prvom razredu izučavaju se osnove elektrotehnike i tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom. U drugom se prelazi na elektrotehničke materijale, primenu računara u elektrotehnici, elektroniku, električne instalacije i osvetljenje i električna merenja. Treći razred donosi energetsku elektroniku, elemente automatizacije, merenja u elektroenergetici i mikrokontrolere, dok se električne mašine sa ispitivanjem izučavaju u trećoj i četvrtoj godini. U završnoj godini na redu su električno pokretanje, ekonomika i organizacija preduzeća, upravljanje elektromotornim pogonom i programabilni logički kontroleri.

Praktična nastava se sprovodi tokom sve četiri godine, po tačno definisanim pravilima sa kojima se kandidati upoznaju na vreme.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Onome ko je ranije završio jedan ili više razreda srednje škole ili već ima diplomu drugog profila, komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu, a pregled opcija stoji na stranici vanredno srednje obrazovanje.