Klesar - treći stepen stručne spreme

Klesar je zanatsko zanimanje trećeg stepena iz građevinske struke. Popularno je među mlađima najviše zato što se sa diplomom može praktično odmah početi sa radom i otvoriti sopstvena radionica, uz poštovanje odredaba važećeg zakona.

Preporuka je ipak da se pre otvaranja sopstvene firme neko vreme radi uz iskusnijeg majstora klesarskog zanata — tako se stiču rutina i iskustvo koje škola sama ne daje.

Akademija Oxford nije srednja škola. Nastavni program se realizuje u saradnji sa srednjim školama koje su zvanično ovlašćene za ovaj obrazovni profil, a mi posredujemo pri upisu na vanredno školovanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju.

Šta radi klesar

Klesar se bavi finijom obradom kamena i izrađuje i jednostavne i složene predmete od tog materijala. Uz ukrase za fasade, stepeništa i stubove, često izrađuje i složene ornamente, lukove i druge ukrasne predmete.

Tokom školovanja se uči i izrada skulptura i spomenika različitih dimenzija i oblika prema nacrtima, kao i restauracija već izrađenih klesarskih radova. Uči se i kako se bira između ručne, mašinske i kombinovane obrade i kako se planira proces izrade konkretnog predmeta.

Alat i materijali

Osnovni alat su dleto, libela, čekić i visak. Kako zanat napreduje, tako se alat osavremenjuje, pa klesari danas rade i specijalnim mašinama za brušenje i poliranje, motornim testerama i drugim mašinama.

Tokom školovanja se stiču znanja o karakteristikama i obradi različitih vrsta sirovina — pre svega prirodnog kamena i kamena namenjenog umetničkom oblikovanju.

Šta se traži od kandidata

Predmeti se u većini slučajeva izrađuju prema šablonima i modelima, pa je tumačenje nacrta neophodno. Uz kreativnost i umetničke sklonosti traže se spretne ruke i dobro zdravstveno stanje. Pošto se pri obradi kamena dolazi u dodir sa prašinom, kandidat ne bi trebalo da bude alergičan na nju.

Šta se uči tokom školovanja

Opšteobrazovnih predmeta ima šest. Četiri se izučavaju tokom svih godina školovanja — srpski jezik i književnost, strani jezik, matematika i fizičko vaspitanje — dok su istorija i informatika zastupljene samo jednu godinu. Obavezan izborni predmet, građansko vaspitanje ili verska nastava, prati celo školovanje.

Stručni predmeti su tehničko crtanje, nacrtna geometrija, građevinski materijali, klesarske konstrukcije, građevinske konstrukcije, tehnologija obrade kamena, poznavanje nacrta i organizacija i obračun radova, uz tehnologiju zanimanja i praktičnu nastavu, obaveznu tokom celog školovanja u jasno definisanom trajanju.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu koji je ranije završio jedan ili više razreda srednje škole ili već ima diplomu drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Diploma je u istom rangu kao diploma bilo koje druge srednje škole u zemlji, upisuje se u radni dosije i navodi u radnoj biografiji. Ko poželi stepen više, ide na dokvalifikaciju za klesarskog tehničara.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; opcije su opisane na stranici vanredno srednje obrazovanje.