Operater mašinske obrade - treći stepen stručne spreme

Operater mašinske obrade je obrazovni profil trećeg stepena iz srednje mašinske škole, sa trogodišnjim programom. Zanimanje je nastalo direktno iz uključivanja mašina u proizvodni proces, pa se i nastavni plan prilagođava savremenim trendovima u struci.

Akademija Oxford nije srednja škola. Sarađujemo sa mašinskim školama u zemlji i posredujemo pri upisu na vanredno školovanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi operater mašinske obrade

Kroz praktičnu nastavu uči se kako funkcionišu klasično upravljane i kompjuterski upravljane mašine, koje su u proizvodnji sve zastupljenije. Svršeni učenik samostalno ispunjava sve zadatke koje ovo radno mesto nosi.

Posao se nalazi lako: svaka fabrika koja je u proizvodni proces uvrstila mašine — a takvih je u Srbiji mnogo — mora da ima lice odgovorno za upravljanje njima.

Praktična nastava

Praksa je obavezna sve tri godine, a fond časova jasno pokazuje gde je težište programa: 6 časova nedeljno u prvom razredu, 12 u drugom i 18 u trećem.

Šta se uči tokom školovanja

Stručni predmeti su prisutni u sve tri godine. Tehnologija se izučava tokom celog školovanja, dok se drugi uče po jednu godinu: tehničko crtanje, tehnički materijali, tehnička mehanika, mašinski elementi, termodinamika i hidraulika i elektrotehnika.

Obavezni opšti predmeti kroz sve tri godine su srpski jezik i književnost, strani jezik, matematika i fizička kultura, a u prvoj godini uz njih ide i računarstvo i informatika.

Dva izborna predmeta

Uz uobičajeni izborni predmet — versku nastavu ili građansko vaspitanje — postoji i drugi obavezni izborni predmet:

• Prvi razred — istorija ili industrijska geografija u mašinstvu.
• Drugi razred — muzička umetnost ili likovna kultura.
• Treći razred — ustav i prava građana ili preduzetništvo.

Fond časova za drugi izborni predmet isti je kao za prvi — jedan čas nedeljno.

Šta diploma omogućava

Po završetku školovanja može se odmah tražiti posao u struci. Ko želi da nastavi školovanje na višoj školi ili fakultetu, prvo ide na dokvalifikaciju za zanimanje četvrtog stepena.

Diploma je priznata od Ministarstva prosvete, upisuje se u radni dosije i navodi u radnoj biografiji.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu sa ranije završenim razredima ili diplomom drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; opcije su opisane na stranici vanredno srednje obrazovanje.

Srodni profil je tehničar za kompjutersko upravljanje, do kojeg se sa ovog zvanja stiže dokvalifikacijom.