Opšta gimnazija, četvrti stepen stručne spreme

Opšta gimnazija je gimnazijski smer četvrtog stepena stručne spreme, sa četvorogodišnjim programom. Za razliku od stručnih škola, ona ne školuje za određeno zanimanje — daje široko opšte obrazovanje i priprema za nastavak školovanja.

Akademija Oxford nije srednja škola. Posredujemo pri upisu i pomažemo oko dokumentacije, a onima koji ne mogu ili ne žele da pohađaju redovnu nastavu otvaramo put ka vanrednom školovanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji. Nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Kome je opšti smer namenjen

Izbor srednje škole je prekretnica koja se donosi u petnaestoj godini — u trenutku kada malo ko sa sigurnošću zna kojim poslom želi da se bavi ceo život. Broj škola i uže određenih zanimanja to ne olakšava, jer većina smerova odmah opredeljuje za jednu struku.

Opšta gimnazija je odgovor upravo na tu neizvesnost. Ako precizan cilj još ne postoji, ovaj smer odluku odlaže za četiri godine — do trenutka kada je učenik zreliji i sigurniji u sopstvene sposobnosti — a da pri tom ništa ne zatvara.

Kako je koncipiran program

Osobenost programa je ravnoteža: prirodne i društvene nauke zastupljene su podjednako, pa se ni jedna oblast ne zapostavlja.

Kroz sve četiri godine prate se srpski jezik i književnost, dva strana jezika, matematika, istorija, fizika, hemija, računarstvo i informatika i fizičko i zdravstveno vaspitanje.

Prve dve godine donose i latinski jezik, geografiju, biologiju, muzičku umetnost i likovnu kulturu, uz psihologiju u drugom razredu. Treći razred uvodi filozofiju, a završni sociologiju i ustav i prava građana.

Svake godine bira se i obavezan izborni predmet, verska nastava ili građansko vaspitanje. Pun spisak predmeta po godinama stoji niže na stranici, zajedno sa fajlovima za preuzimanje.

Šta diploma omogućava

Sa gimnazijskom diplomom upisuje se bilo koji fakultet. Pošto je predznanje široko i pokriva obe grupe nauka, prelaz na studije je lakši nego iz uže usmerenih škola — i to važi bez obzira na to da li je nastava pohađana redovno ili vanredno, odnosno da li se do diplome došlo dokvalifikacijom ili prekvalifikacijom.

Uz znanje, četiri godine gimnazije daju i radne navike i naviku samostalnog učenja, što se na studijama pokazuje kao jednako važno.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Onome ko je ranije završio jedan ili više razreda srednje škole ili već ima diplomu drugog profila, komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i dokvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — ceo spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; pregled opcija stoji na stranici vanredno srednje obrazovanje.

Diploma je zakonski izjednačena sa diplomom redovnog školovanja. Ostali gimnazijski smerovi stoje na stranici gimnazije, a profili istog nivoa na stranici četvrti stepen.