Matematička gimnazija
Ova gimnazija je namenjena svim onim učenicima koji imaju izuzetan talenat, ali i želju da svoje školovanje usmere prema oblasti matematike, to jest fizike i informatike.
Gimnazija, vanredno školovanje, dokvalifikacija, prekvalifikacija
Opšte obrazovanje četvrtog stepena koje otvara vrata svakom fakultetu. Posredujemo pri upisu u opštu, filološku, matematičku, računarsku i sportsku gimnaziju, redovno i vanredno.
Akademija Oxford nije srednja škola, samo posreduje pri upisu!
Vrste gimnazija u ponudi
Računarska gimnazija
Iako je u pitanju specijalizovana srednja škola, činjenica je da važan segment nastavnog plana i programa zauzima sticanje opšteg obrazovanja, tako da po njenom završetku đaci imaju mogućnost da upišu mnoge fakultete.
Sportska gimnazija
Uzevši u obzir da je u pitanju gimnazija opšteg tipa, mladi sportisti dobijaju najobuhvatnije moguće obrazovanje, što im sasvim sigurno otvara mnoge puteve u budućnosti, jer se mogu odlučiti za upis bilo kog fakulteta.
IT Gimnazija Kragujevac
Partnerska gimnazija sa računarskim smerom. Pogledajte njihovu ponudu smerova i uslove upisa.
Gimnazija u Akademiji Oxford
Kratak prikaz toga kako izgleda školovanje uz posredovanje Akademije Oxford — od izbora tipa gimnazije, preko dokumentacije, do polaganja ispita.
Česta pitanja
Česta pitanja u vezi vanrednog školovanja gimnazije
Uslovi, dokumentacija, ispitni rokovi i troškovi — sažeti odgovori na pitanja koja najčešće dobijamo.
To je način da se stekne diploma srednje škole bez pohađanja redovne nastave. Gradivo je isto kao u redovnom školovanju, ali umesto časova, kontrolnih i pismenih zadataka kandidat izlazi na ispite pred komisijom, a sam bira dinamiku polaganja. Diploma je ista kao kod redovnog školovanja.
Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu. Program je otvoren i za one koji su završili jedan ili više razreda neke srednje škole, kao i za kandidate koji već imaju diplomu pa žele prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
Za vanredno školovanje potrebni su izvod iz matične knjige rođenih, lična karta i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi. Ako ste završili prvi ili drugi razred srednje škole, prilažete i ta svedočanstva, a za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju sva svedočanstva i diplomu prethodno završene srednje škole. Overene fotokopije se prihvataju jer dokumenta ostaju u arhivi škole.
Dokvalifikacija je sticanje diplome za zanimanje stepen više od onog koje već imate — najčešće prelazak sa trećeg na četvrti stepen. Komisija utvrđuje razliku predmeta u odnosu na prethodno školovanje, pa polažete samo diferencijalne ispite, ne ceo program iznova.
Prekvalifikacija je sticanje diplome za drugo zanimanje istog stepena — na primer prelazak sa jednog trogodišnjeg zanata na drugi, ili sa jednog četvorogodišnjeg profila na drugi. Kao i kod dokvalifikacije, priznaju se predmeti koji se poklapaju, a polažu se samo diferencijalni ispiti.
Uporedno školovanje znači da ste redovan učenik u jednoj školi, a istovremeno savladavate program druge škole kao vanredan učenik, uz plaćanje stvarnih troškova. Zakon o obrazovanju to izričito predviđa, a u praksi se najčešće odnosi na đake koji uz redovnu srednju školu pohađaju muzičko ili baletsko obrazovanje.
Prvo se nostrifikuje diploma stečena u matičnoj zemlji, a lična karta i izvod iz matične knjige rođenih se prevode i overavaju kod sudskog tumača. Uz tako kompletiranu dokumentaciju upis teče kao i za domaće kandidate. Prevod i overu dokumenata možete rešiti u okviru istog tima Akademije Oxford.
Nakon upisa birate obrazovni profil i dobijate nastavni plan, spisak ispita i ispitne rokove. Konsultacije sa profesorima imate po potrebi, uživo ili online. Kada položite sve ispite i ispunite satnicu prakse, stičete diplomu izabranog zvanja.
Nije — u vanrednom školovanju nastave u klasičnom smislu nema, pa nije ni obavezna. Umesto časova imate konsultacije sa profesorima, uživo u prostorijama škole ili online. Obavezna je jedino praktična nastava, tamo gde je nastavnim planom predviđena za taj obrazovni profil.
Za svaki obrazovni profil zakonom je određen broj sati prakse. Firmu ne morate sami da tražite — obrazovna institucija vas raspoređuje kod kompanije ili preduzetnika sa kojim sarađuje. Po ispunjenoj satnici dobijate potvrdu, koja se uz položene ispite uzima kao uslov za izdavanje diplome.
Jesu. Konsultacije sa profesorima možete obavljati putem interneta, u terminima koje dobijete na početku školovanja, i ne naplaćuju se dodatno — uračunate su u školarinu.
Ispitni rok je svakog meseca — ukupno dvanaest u kalendarskoj godini. Ispiti se prijavljuju do 05. u mesecu, a polažu se krajem meseca, uglavnom od 25. nadalje. Tačni datumi se razlikuju od meseca do meseca, pa ih pre prijave proverite u školi u kojoj pohađate nastavu.
Pravilnikom je najčešće predviđeno do 5 ispita po ispitnom roku. Ako smatrate da možete više, imate pravo da uputite molbu upravi škole — to se najčešće odobrava kandidatima kojima je posle priznavanja ispita ostalo malo predmeta do diplome.
Da, deo ispita se priznaje. Po predaji dokumentacije stručni tim upoređuje predmete iz vašeg prethodnog školovanja sa nastavnim planom novog obrazovnog profila. Ispit se priznaje kao položen kada je poklapanje gradiva najmanje 70%, a preostali predmeti čine diferencijalne ispite koje treba da položite.
Nije. Ispiti se polažu u prostorijama škole, pred komisijom, jer se deo predmeta polaže i pismeno i usmeno, a pismeni deo često više kandidata istovremeno uz nadzor dežurnih profesora. Online se obavljaju konsultacije, ne i provera znanja.
Ne morate. U većini obrazovnih institucija školarina se deli na mesečne rate, a datum plaćanja se dogovara pri upisu. Ispiti se plaćaju odvojeno i to samo oni koje prijavite za taj rok, najčešće do 05. u mesecu.
Ispitni materijal, odnosno ispitna pitanja, kandidati dobijaju od škole. Literatura po pravilu nije uračunata u školarinu — možete je nabaviti preko škole ili samostalno, prema spisku koji dobijete od profesora. Praktična nastava i konsultacije se ne naplaćuju dodatno.
Razlike nema. Privatna škola akreditovana od Ministarstva prosvete radi po istom nastavnom planu i izdaje diplomu iste pravne snage. Razlikuje se samo organizacija nastave. Pre upisa proverite da škola ima akreditaciju — dokument je javan i može se zatražiti na uvid.
Nema pitanja koja odgovaraju pretrazi. Pošaljite nam upit — odgovaramo istog radnog dana.
Šta kažu naši polaznici? 🤍
Iskustva polaznika i korisnika usluga Akademije Oxford
Милана Косановић
2024.
Оксфорд је место где сам ја одрасла, развила свој став и мишљење и стекла потребна знања. Много драго место.
Ivana Đuričković
2026.NEW!
Академија Оксфорд у Крагујевцу заслужује сваку похвалу! Наставници су стручни, љубазни и посвећени сваком полазнику, а атмосфера је пријатна и мотивишућа. Програми су добро организовани, часови занимљиви и практични, па се знање лако усваја. Одличан избор за све који желе квалитетно образовање и напредак!
Zoran Poznanovic
2024.
Sjajna škola! Predavači su izuzetno stručni i uvek spremni da pomognu. Atmosfera je prijatna i motivišuća. Sve preporuke!
Najobuhvatniji način obrazovanja za svršene učenike osnovnih škola sasvim sigurno je gimnazija. Ovaj vid opšteg obrazovanja primarno je namenjen onima koji žele da nastave školovanje na nekoj visokoškolskoj ustanovi, bilo da su u pitanju više škole ili fakulteti.
Sam termin gimnazija potiče iz starogrčkog jezika i koristio se za označavanje obrazovanja mladih ljudi, i u intelektualnom i u fizičkom smislu.
U našoj zemlji je nekada postojala isključivo takozvana klasična gimnazija, primarno usmerena na izučavanje starogrčkog i latinskog jezika uz brojne opšte predmete. Kasnije je starogrčki izbačen iz redovnog programa, dok se latinski u tadašnjim realnim gimnazijama učio sve četiri godine, a danas mahom godinu ili dve, u zavisnosti od tipa gimnazije. Nekada je postojala i podela na ženske i muške gimnazije, a kasnije je uvedena podela na smerove — pa danas postoje gimnazija društveno-jezičkog i prirodno-matematičkog smera, kao i opšta gimnazija.
Pored toga postoji i nekoliko vrsta gimnazija uskospecijalizovanih za pojedine oblasti. Obrazovanje koje đaci tako stiču isključivo je IV stepena, pa se u skladu s tim odvijaju i dokvalifikacija i prekvalifikacija. Od specijalizovanih gimnazija trenutno postoje filološka, matematička, sportska i vojna.
Kako izgleda nastava u gimnazijama u Srbiji
Školovanje u ovakvim obrazovnim institucijama namenjeno je učenicima uzrasta 14 ili 15 godina, odnosno svima koji uspešno završe osnovnu školu — uz izuzetak matematičke gimnazije, koju odnedavno mogu upisati i đaci sedmog razreda.
Od izbora tipa gimnazije zavise predmeti koje đaci imaju i njihov obim. U većini slučajeva prva godina je usmerena na opšte obrazovanje, dok se kasnije dodaje niz uskospecijalizovanih predmeta.
Ukupan fond je najčešće 30 časova nedeljno — pet dana po šest časova u trajanju od 45 minuta.
Opšti predmeti koji se izučavaju u gimnazijama su: srpski jezik i književnost, prvi i drugi strani jezik (engleski, nemački, francuski, španski, ruski, a u pojedinim gimnazijama i italijanski ili grčki), zatim latinski jezik. Tu su i matematika, fizika, hemija, geografija, biologija, istorija, računarstvo i informatika, psihologija i sociologija, ustav i prava građana, muzička i likovna kultura i fizičko vaspitanje.
Na društveno-jezičkom smeru prirodne nauke su zastupljene u manjem procentu, i obrnuto — na prirodno-matematičkom smeru manje se izučavaju društvene nauke.
Vrste gimnazija u Srbiji
Pored opšte gimnazije i one sa podelom na društveno-jezički i prirodno-matematički smer, u Srbiji postoje i specijalizovane gimnazije.
Opšta gimnazija namenjena je đacima koji žele da steknu opšta znanja, a još nisu odlučili da li ih više zanimaju prirodne ili društvene nauke. Tokom četvorogodišnjeg školovanja imaju dovoljno vremena da odluče kojim smerom će nastaviti na fakultetu.
Upis gimnazije društveno-jezičkog smera obično znači da se planira studiranje jezika ili nekog fakulteta društvenih nauka, dok prirodno-matematički smer vodi ka prirodnim naukama. Naravno, to u većini slučajeva nije uslov za upis fakulteta — đaci se na kraju gimnazije umeju odlučiti i za smer potpuno suprotan onom koji su pohađali četiri godine.
Filološka gimnazija je isključivo usmerena na školovanje đaka koji kasnije žele da upišu Filološki fakultet bilo kog smera.
Matematička gimnazija namenjena je onima koji su izuzetno nadareni za matematiku i informatiku. Od školske 2004/2005. godine u svoj redovan program uključuje i sedmi i osmi razred osnovne škole, a tada je mogu upisati svi učenici koji prođu odgovarajuća testiranja.
Vojna gimnazija svoj plan i program usklađuje sa onim koji važi u opštim gimnazijama i gimnazijama prirodno-matematičkog smera, s tim što se na taj program dodaju i specijalizovani predmeti.
Sportska gimnazija je najmlađa među uskospecijalizovanim gimnazijama i namenjena je đacima koji se sportom bave profesionalno, dugi niz godina. Nastava se odvija prema pravilima koja važe za opšti tip gimnazije.
U saradnji sa svim navedenim tipovima gimnazija u Srbiji posredujemo pri upisu, pa tako dobijate priliku da izvršite prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, odnosno da odabranu gimnaziju završite u okviru vanredne nastave.