Zidar - fasader, treći stepen stručne spreme

Zidar - fasader je obrazovni profil trećeg stepena iz srednje građevinske škole, sa trogodišnjim programom. Spada među traženija zanimanja građevinske struke iz jednostavnog razloga: za dobrog zidara posla ima uvek.

Akademija Oxford nije srednja škola. Posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju; nastavu, ispite i izdavanje diplome sprovodi akreditovana škola.

Šta radi zidar - fasader

Pre nego što počne da zida, zidar proučava plan, odnosno nacrt objekta. Zatim radi ciglom, blokovima različitih vrsta i kamenom, koje povezuje malterom i slaže prema idejnom nacrtu. Uz gradnju, u svakodnevni posao spadaju i renoviranje objekata i popravke — od napuklih zidova kuća do sanacije starih poslovnih objekata.

Zidar je osposobljen za rad na različitim visinama i za bezbedno kretanje po skelama.

Poslovi ovog zanimanja delimično se prepliću sa drugim zanatima, pa zidar - fasader, ako ima volje, može da obavlja i osnovne radove iz oblasti kojima se primarno bave stolari ili bravari.

Gde se zapošljava

Sa ovom diplomom radi se i u niskogradnji i u visokogradnji — na stambenim i poslovnim objektima, ali i na tunelima, mostovima i drugim objektima. Posao se nalazi i u firmama koje imaju sopstveni pogon za proizvodnju građevinskih proizvoda i montažnih elemenata.

Šta se uči tokom školovanja

Pošto je tumačenje skica, crteža i nacrta bitan deo posla, nacrtna geometrija se izučava tokom prve dve godine. Iz istog razloga u programu je i tehničko crtanje sa čitanjem planova — zidar mora da čita i planove i tehničku dokumentaciju.

Građevinske konstrukcije su zastupljenije od ostalih stručnih predmeta i izučavaju se u drugoj i trećoj godini. Uz njih idu statika, građevinski materijali i organizacija građenja. Predmet tehnologija rada sa praktičnom nastavom prati sve tri godine, a broj sati prakse raste iz godine u godinu.

Opšti predmeti najzastupljeniji su u prvoj godini, dok su druga i treća okrenute stručnim. Srpski jezik, strani jezik, matematika i fizičko vaspitanje prate sve tri godine; uz njih se izučavaju istorija, geografija, hemija, fizika, ekologija i zaštita životne sredine, likovna kultura, ustav i prava građana, muzička umetnost i računarstvo i informatika. Obavezan izborni predmet — građansko vaspitanje ili verska nastava — bira se svake školske godine.

Kako izgleda vanredno školovanje

Nastavni plan je isti kao u redovnom školovanju, ali vanredni kandidat ne pohađa časove — izlazi na ispite pred komisijom i sam bira dinamiku polaganja. Ispitni rokovi su svakog meseca, prijava ide do 05. u mesecu, polaganje počinje od 25, a po roku se prijavljuje do pet ispita.

Kandidatu koji je ranije završio jedan ili više razreda srednje škole ili već ima diplomu drugog profila komisija priznaje ispite koji se poklapaju, a razliku čine diferencijalni ispiti. O načinu na koji se praksa organizuje obaveštava sama škola.

Ko kasnije poželi zvanje višeg stepena, ide na dokvalifikaciju za neki od četvorogodišnjih profila, na primer za tehničara za visokogradnju.

Za upis se prilažu izvod iz matične knjige rođenih, lična karta, uverenje o državljanstvu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a kod prekvalifikacije i svedočanstva i diploma prethodne srednje škole — spisak stoji na stranici o dokumentaciji za upis. Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu; opcije su opisane na stranici vanredno srednje obrazovanje.