Kuvar
Ukoliko ste kreativni i svoju kreativnost ispoljavate kroz način spremanja hrane, koju ne vidite samo kao izvor za preživljavanje, već kao umetnost, onda je posao kuvara pravi poziv za Vas.
Srednja ugostiteljska škola, vanredno školovanje, dokvalifikacija, prekvalifikacija
Kuvar, konobar, poslastičar i kulinarski tehničar — od trećeg stepena do specijalizacije. Posredujemo pri upisu na redovno i vanredno školovanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju.
Akademija Oxford nije srednja škola, samo posreduje pri upisu!
Obrazovni profili u ugostiteljskoj školi
Konobar (treći stepen)
Ovo zanimanje je veoma odgovoran poziv i u poslednje vreme je sve traženiji, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Mašinbravar je jedno od zanimanja , koje je deficitarno u našoj državi.
Poslastičar (treći stepen)
Ako uživate da dugo vremena provodite u kuhinji, smišljajući najbolji recept da bi ste iznenadili sebi drage osobe, a pritom Vam to ne predstavlja nikakav teret - onda ste na pravom mestu.
Kulinarski tehničar (četvrti stepen)
Kulinarski tehničar – četvrti stepen stručne spreme poziv je kome ni jedan polaznik ne može odoleti, ukoliko bar malo ima volje i želje da postane profesionalni kulinar.
Konobar (peti stepen)
Konobar specijalista– peti stepen stručne spreme – dokvalifikacija, predviđen je sistem profesionalnog usavršavanja za svakog polaznika koji zasigurno ima želju da se bavi ovim specifičnim i interesantnim zanimanje, ali uz što veće kvalifikacije, odnosno sa petim stepenoma stručne spreme.
Kulinarski tehničar (peti stepen)
Kulinarski tehničar – peti stepen stručne spreme - dokvalifikacija je peti stepen obrazovanja na koji se mogu upisati svi koji žele specijalističku doedukaciju posle prethodnog adekvatnog obrazovanja i obavljene određene prakse.
Poslastičar (peti stepen)
Poslastičar – peti stepen stručne spreme – dokvalifikacija, predvideli smo kao specifičan vid edukacije za svakog polaznika pojedinačno. Neophodno je da za ovakav vid poslovnog i profesionalnog usavršavanja imate završen treći ili četvrti stepen stručne spreme.
Kuvar - specijalista
Kuvar specijalista – peti stepen stručne spreme - dokvalifikacija je specijalizacija, viši stepen obrazovanja na koji se mogu upisati svi koji žele posebno predviđenu doedukaciju posle prethodnog adekvatnog obrazovanja i obavljene određene prakse.
Srednja ugostiteljska škola u Akademiji Oxford
Kratak prikaz toga kako izgleda školovanje uz posredovanje Akademije Oxford — od izbora obrazovnog profila, preko dokumentacije, do polaganja ispita.
Česta pitanja
Česta pitanja u vezi vanrednog školovanja ugostiteljske škole
Uslovi, dokumentacija, ispitni rokovi i troškovi — sažeti odgovori na pitanja koja najčešće dobijamo.
To je način da se stekne diploma srednje škole bez pohađanja redovne nastave. Gradivo je isto kao u redovnom školovanju, ali umesto časova, kontrolnih i pismenih zadataka kandidat izlazi na ispite pred komisijom, a sam bira dinamiku polaganja. Diploma je ista kao kod redovnog školovanja.
Vanrednu nastavu može da upiše svako ko ima najmanje 17 godina i završenu osnovnu školu. Program je otvoren i za one koji su završili jedan ili više razreda neke srednje škole, kao i za kandidate koji već imaju diplomu pa žele prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
Za vanredno školovanje potrebni su izvod iz matične knjige rođenih, lična karta i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi. Ako ste završili prvi ili drugi razred srednje škole, prilažete i ta svedočanstva, a za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju sva svedočanstva i diplomu prethodno završene srednje škole. Overene fotokopije se prihvataju jer dokumenta ostaju u arhivi škole.
Dokvalifikacija je sticanje diplome za zanimanje stepen više od onog koje već imate — najčešće prelazak sa trećeg na četvrti stepen. Komisija utvrđuje razliku predmeta u odnosu na prethodno školovanje, pa polažete samo diferencijalne ispite, ne ceo program iznova.
Prekvalifikacija je sticanje diplome za drugo zanimanje istog stepena — na primer prelazak sa jednog trogodišnjeg zanata na drugi, ili sa jednog četvorogodišnjeg profila na drugi. Kao i kod dokvalifikacije, priznaju se predmeti koji se poklapaju, a polažu se samo diferencijalni ispiti.
Uporedno školovanje znači da ste redovan učenik u jednoj školi, a istovremeno savladavate program druge škole kao vanredan učenik, uz plaćanje stvarnih troškova. Zakon o obrazovanju to izričito predviđa, a u praksi se najčešće odnosi na đake koji uz redovnu srednju školu pohađaju muzičko ili baletsko obrazovanje.
Prvo se nostrifikuje diploma stečena u matičnoj zemlji, a lična karta i izvod iz matične knjige rođenih se prevode i overavaju kod sudskog tumača. Uz tako kompletiranu dokumentaciju upis teče kao i za domaće kandidate. Prevod i overu dokumenata možete rešiti u okviru istog tima Akademije Oxford.
Nakon upisa birate obrazovni profil i dobijate nastavni plan, spisak ispita i ispitne rokove. Konsultacije sa profesorima imate po potrebi, uživo ili online. Kada položite sve ispite i ispunite satnicu prakse, stičete diplomu izabranog zvanja.
Nije — u vanrednom školovanju nastave u klasičnom smislu nema, pa nije ni obavezna. Umesto časova imate konsultacije sa profesorima, uživo u prostorijama škole ili online. Obavezna je jedino praktična nastava, tamo gde je nastavnim planom predviđena za taj obrazovni profil.
Za svaki obrazovni profil zakonom je određen broj sati prakse. Firmu ne morate sami da tražite — obrazovna institucija vas raspoređuje kod kompanije ili preduzetnika sa kojim sarađuje. Po ispunjenoj satnici dobijate potvrdu, koja se uz položene ispite uzima kao uslov za izdavanje diplome.
Jesu. Konsultacije sa profesorima možete obavljati putem interneta, u terminima koje dobijete na početku školovanja, i ne naplaćuju se dodatno — uračunate su u školarinu.
Ispitni rok je svakog meseca — ukupno dvanaest u kalendarskoj godini. Ispiti se prijavljuju do 05. u mesecu, a polažu se krajem meseca, uglavnom od 25. nadalje. Tačni datumi se razlikuju od meseca do meseca, pa ih pre prijave proverite u školi u kojoj pohađate nastavu.
Pravilnikom je najčešće predviđeno do 5 ispita po ispitnom roku. Ako smatrate da možete više, imate pravo da uputite molbu upravi škole — to se najčešće odobrava kandidatima kojima je posle priznavanja ispita ostalo malo predmeta do diplome.
Da, deo ispita se priznaje. Po predaji dokumentacije stručni tim upoređuje predmete iz vašeg prethodnog školovanja sa nastavnim planom novog obrazovnog profila. Ispit se priznaje kao položen kada je poklapanje gradiva najmanje 70%, a preostali predmeti čine diferencijalne ispite koje treba da položite.
Nije. Ispiti se polažu u prostorijama škole, pred komisijom, jer se deo predmeta polaže i pismeno i usmeno, a pismeni deo često više kandidata istovremeno uz nadzor dežurnih profesora. Online se obavljaju konsultacije, ne i provera znanja.
Ne morate. U većini obrazovnih institucija školarina se deli na mesečne rate, a datum plaćanja se dogovara pri upisu. Ispiti se plaćaju odvojeno i to samo oni koje prijavite za taj rok, najčešće do 05. u mesecu.
Ispitni materijal, odnosno ispitna pitanja, kandidati dobijaju od škole. Literatura po pravilu nije uračunata u školarinu — možete je nabaviti preko škole ili samostalno, prema spisku koji dobijete od profesora. Praktična nastava i konsultacije se ne naplaćuju dodatno.
Razlike nema. Privatna škola akreditovana od Ministarstva prosvete radi po istom nastavnom planu i izdaje diplomu iste pravne snage. Razlikuje se samo organizacija nastave. Pre upisa proverite da škola ima akreditaciju — dokument je javan i može se zatražiti na uvid.
Nema pitanja koja odgovaraju pretrazi. Pošaljite nam upit — odgovaramo istog radnog dana.
Šta kažu naši polaznici? 🤍
Iskustva polaznika i korisnika usluga Akademije Oxford
Stefan Pantelic
2025.NEW!
Veoma pozitivno sam odusevljen. Ne samo sto sam dosta naucio, nego sto je i veoma prijateljska atmosfera.
Iako je srednja ugostiteljska škola u srpskoj prestonici osnovana daleke 1938. godine, onakva kakvom je danas poznajemo formirana je tek 14. decembra 1960. godine. Prvobitna ustanova bila je takozvana Viša ugostiteljska škola u Beogradu, mada je prema tadašnjem Zakonu o obrazovanju zapravo bila u rangu današnje srednje škole. Bila je jedina škola takvog tipa u čitavoj zemlji, ali je u jeku Drugog svetskog rata zatvorena. Kako je i po završetku rata postojala potreba za stručnim kadrom iz oblasti ugostiteljstva, 1948. godine osnovana je Niža ugostiteljska škola u Beogradu, ali i zvanično prva srednja ugostiteljsko-turistička škola — u Aranđelovcu. Sistem obrazovanja tada je bio potpuno drugačiji, pa je ta škola trajala svega dve godine, a jedini obrazovni profili bili su konobar i kuvar.
Kasnije je osnovana i beogradska srednja ugostiteljska škola, a sa promenama obrazovnog sistema menjala se i dužina školovanja — od početne dve, preko tri, do četiri godine.
Većina srednjih škola ove vrste u Srbiji, sa kojima sarađujemo i omogućujemo kandidatima posredovanje pri upisu, nosi naziv srednja ugostiteljsko-turistička škola. Zahvaljujući takvom konceptu, sva zainteresovana lica mogu da pohađaju program dokvalifikacije, vanredno školovanje, ali i prekvalifikaciju za željeni profil u okviru ove struke.
Kako izgleda nastava u srednjoj ugostiteljskoj školi
Pošto je reč o vrlo specifičnim obrazovnim profilima, jasno je da je veći deo nastave — bez obzira na to da li su u pitanju profili III ili IV stepena — usmeren na praktičan deo.
U okviru praktične nastave kandidati primenjuju sva znanja stečena u teorijskom delu, jer je upravo to ključ savladavanja veština u oblasti ugostiteljstva.
Kao i u ostalim srednjim stručnim školama, za sve obrazovne profile prisutan je i niz opštih predmeta, od kojih se pojedini izučavaju tokom sve tri odnosno četiri godine školovanja: srpski jezik i književnost, matematika, strani jezik, računarstvo i informatika, istorija, geografija, fizičko vaspitanje i drugi.
Tu je i izborni predmet, obavezan prema pravilima važećeg Zakona o obrazovanju, u okviru koga kandidati biraju između građanskog vaspitanja i verske nastave.
Smerovi u srednjoj ugostiteljskoj školi
U okviru srednje ugostiteljske škole postoje obrazovni profili III, IV i V stepena.
Ako vas zanima ova oblast, možete birati između zanimanja kao što su kuvar, pomoćnik kuvara, konobar, poslastičar, kuvar za riblje i morske specijalitete, servirka, sobarica, pica-majstor, somelijer, barmen i recepcioner, kao i specijalizacija u okviru poslastičarstva.
Akcenat edukacije u okviru gotovo svih obrazovnih profila ugostiteljske struke stavljen je na praktičan rad, što je propisano programom nadležnog ministarstva.