Kurs i obuka - Šta treba da znate o povredama na radu

2. Stručni kursevi i obuke
3. Šta treba da znate o povredama na radu

Vlasnici i direktori kompanija ili njihovi ovlašćeni predstavnici predstavljaju osobe na koje je usmerena stručna obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu. Sa temama koje obuhvata ova edukacija svakako bi trebalo da se upoznaju is sve osobe koje su u radnom odnosu, ali i oni koji su, u okviru odgovarajućih organizacija zaduženi za bezbednost i zdravlje na radu.

Predviđeno je da zainteresovani, pre početka naznačenog seminara prođu kroz dve zvanične procedure. Prva se odnosi na postupak prijavljivanja, koji kandidati mogu da obave u svakom predstavništvu Obrazovnog centra Akademije Oxford, odnosno na više od 20 lokacija širom Srbije, ali i preko telefona, kao i slanjem mejla odgovarajućeg sadržaja na adresu organizatora. Tada je potrebno da navedu svoje lične podatke, tačnije ime, prezime, datum rođenja i broj fiksnog ili mobilnog telefona koji koriste, a nakon toga biće sprovedena procedura zvaničnog upisa na kurs, kada su prijavljeni obavezni da lično dođu u odgovarajuću poslovnicu pomenute obrazovne institucije i da nadležnoj osobi predaju određena dokumenta, koja će im biti blagovremeno tačno navedena.

Oni koji su na edukaciju prijavljeni u statusu fizičkih lica biće u mogućnosti da pohađaju klasična predavanja i to u određenom predstavništvu organizatora, prema rasporedu koji bude zvanično utvrđen. Njihov izbor moći će da bude i online kurs i obuka - šta treba da znate o povredama na radu, kada će časove pratiti preko interneta, koristeći svoje kompjutere. Upravo su zbog toga obavezni da na njih prethodno instaliraju tačno određeni tip softvera, za šta će im nadležni stručnjaci dati potrebna uputstva i smernice. Ukoliko ni pored toga ne budu uspeli da ovaj postupak obave samostalno, svakako mogu da računaju na pomoć informatičara, zaposlenih u svakoj poslovnici naznačene ne institucije.

---

Bilo da izaberu da rade u klasičnim ili u virtuelnim učionicama, ovi kandidati mogu da nastavu pohađaju zajedno sa još nekoliko drugih osoba, odnosno da se opredele za grupnu obuku. Budući da grupa funkcioniše kao celina i da svi njeni članovi moraju biti apsolutno ravnopravni, svi će imati obavezu da prihvate raspored rada koji bude utvrdio koordinator za nastavu u određenoj poslovnici organizatora. Ni na koji način neće, dakle moći da utiču na vreme početka kursa, termine i ritam održavanja časova, jer je to način da niko od njih ne bude povlašćen u odnosu na ostale.

Kandidatima je na raspolaganju i poluindividualni seminar - šta treba da znate o povredama na radu, kada nastavu zajedno pohađa dvoje ljudi. Oni rade kao partneri, međusobno se pomažu i zajednički ostvaruju predviđene ciljeve edukacije. Ovlašćeni predavač nastoji da među prijavljenima uspostavi i razvija aktivnu komunikaciju, jer je i to način za proširivanje znanja i usvajanje odgovarajućih veština, budući da polaznici razmenjuju ideje i iskustva i sučeljavaju stavove u toj interakciji. Ovi kandidati će, međutim biti u situaciji da donose odluke u vezi sa rasporedom po kome će se odvijati nastava, jer će moći da se najpre jedno sa drugim, a zatim i sa svojim profesorom i zvaničnim predstavnikom pomenute obrazovne institucije dogovaraju u vezi sa datumom za početak edukacije, kao i oko najpogodnijih termina i učestalosti za održavanje predavanja.

Osobama koje smatraju da se najkvalitetniji obrazovni rezultati postižu upravo samostalnim radom namenjena je individualna nastava, koja se odvija u skladu sa principom „jedan na jedan“. To zapravo znači da ovlašćeni profesor podučava samo jednog polaznika, te mu se, prema tome u obrazovnom procesu maksimalno posvećuje i može jasno da uvidi kolike su njegove mogućnosti, predznanje i kojom brzinom može da usvaja nove informacije. Posebnu pogodnost ovog pristupa predstavlja činjenica da će prijavljeni moći u najvećoj meri da utiče na raspored po kome će raditi. Kako nema kome da se prilagođava, biće u situaciji da istakne kada mu odgovara da program počne da se sprovodi, kao i kojim danima i u koliko sati bi bilo najbolje da ima časove. Da bi, međutim taj plan delovanja počeo zvanično da se primenjuje, moraju ga najpre odobriti ovlašćeni predavač i koordinator za nastavu u konkretnoj poslovnici organizatora.

Ukoliko se ovlašćenom predstavniku organizatora obrati rukovodstvo ili zastupnik neke kompanije sa željom da tamošnji radnici pohađaju navedenu edukaciju, sprovešće se korporativna obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu. Tada takođe predavanja mogu da se prate preko interneta, ali i uživo, kada polaznici ne moraju isključivo na nastavu da dolaze u najbliže predstavništvo naznačene institucije, već mogu da traže da se edukuju u odgovarajućem prostoru svog preduzeća ili na bilo kom drugom mestu koje smatraju pogodnim, ako tamo ima tehničkih mogućnosti neophodnih za kvalitetno sprovođenje obrazovnog procesa. Vreme početka seminara, termine održavanja časova i tempo rada u dogovoru će odrediti osoba koja je imenovana od strane konkretne firme i koordinator za nastavu u datoj poslovnici organizatora.

Čime se bavi kurs i obuka - šta treba da znate o povredama na radu?

Povrede na radu su pojam i pravna oblast koju, u Republici Srbiji reguliše Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema navedenom zvaničnom aktu, povrede na radu osiguranika su one koje se dogode u vremenskoj, uzročnoj i prostornoj vezi sa izvršavanjem posla na osnovu koga je osiguran. Svi koji budu pohađali seminar - šta treba da znate o povredama na radu saznaće da do ovih nezgoda može doći usled delovanja mehaničkih, hemijskih i fizičkih uzročnika, usled promene položaja ili naglog opterećenja tela, kao i promenom fiziološkog stanja organizma. Profesori će istaći i da se povreda nastala prilikom obavljanja nekog drugog posla, na koji osiguranik nije formalno raspoređen, ali se dogodi za vreme rada kod poslodavca takođe smatra povredom na radu. U slučaju da do toga dođe na putu od stana do radnog mesta ili na putovanju koje je u vezi sa obavljanjem službenih poslova, kao i u slučaju ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, te kao posledica više sile i nesrećnog slučaja, a u vezi sa poslom, priznaje se isto kao povreda na radu. Kandidatima će biti naznačeno i da se zakonska prava koja tretiraju povrede na radu ostvaruju se i u slučajevima kada se povređivanje dogodilo u akcijama spasavanja od elementarnih nepogoda, na vojnoj vežbi, na proizvodnom ili sportskom takmičenju koje je u vezi sa organizacijom rada.

Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR), koji se primenjuje od decembra 2017. godine, poslodavci su dužni da vode evidencije i, u slučaju povrede na radu dostavlju izveštaje organizacijama za zdravstvenu i penzijsko - invalidsku zaštitu, te Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Ovlašćeni stručnjaci će podvući da ovi izveštaji sadrže podatke o radnom mestu, povredi na radu i podatke o ličnosti (ime i prezime, jmbg, adresu prebivališta, stručnu spremu). Svaku tešku povredu na radu, koja prouzrokuje odsustvo sa posla duže od tri uzastopna dana, kao i kolektivnu ili smrtnu povredu, poslodavac je dužan da u roku od 24 časa prijavi inspekciji rada i organima unutrašnjih poslova. Izveštaj o povredi na radu poslodavac obavezno dostavlja i zaposlenom, a radi obezbeđivanja naknade štete nastale zbog povrede na radu poslodavac je dužan da osigura zaposlene.

Na predavanjima koje obuhvata obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu polaznici će se upoznati i sa podzakonskim propisima koji regulišu oblast BZR. Biće im, dakle predstavljeni pravilnici, uredbe i tehnički propisi, na primer Pravilnik o preventivnim merama, Pravilnik o proceni rizika, Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi, zatim Uredba o privremenim i pokretnim gradilištima, te stručno uputstvo o načinima ispitivanja uslova radne okoline.

Kandidati će saznati da su Pravilnikom o evidencijama BZR propisane vrste i načini vođenja evidencija, u koje spadaju one o radnim mestima sa povećanim rizikom, o zaposlenima koji su raspoređeni na radna mesta sa povećanim rizikom i njihovim lekarskim pregledima, o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, te o zaposlenima koji su osposobljeni za bezbedan rad. Biće upoznati i sa načinom vođenja evidencija o opasnim materijama koje se koriste u radnim procesima, onima koje se odnose na izvršena ispitivanja radne okoline, na preglede i ispitivanja opreme i sredstava za zaštitu na radu, kao i na prijave o smrtnim, kolektivnim i teškim povredama na radu. Profesori će istaći da se evidencija o povredama na radu vodi na Obrascu broj 3 i ispunjava se podacima o poslovnom imenu organizacije rada, identitetu povređenog, vremenu i mestu nastanka povrede, vrsti i oceni težine povrede, kao i međunarodnim šiframa koje govore o materijalnom uzročniku povrede i načinu povređivanja.

Dok traje kurs i obuka - šta treba da znate o povredama na radu biće reči i o Aktu o proceni rizika, koji analizira opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini i načine za smanjivanje, sprečavanje ili eliminisanje rizika od povrede na radu ili pojave profesionalnih oboljenja. Polaznicima će biti predočeno da on podleže potpunoj izmeni i dopuni u slučaju smrtne ili kolektivne povrede ili delimičnoj ukoliko je u pitanju teška povreda na radu. Ova oblast je regulisana podzakonskim aktom pod nazivom Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini i stručnim uputstvom, takozvanim Smernicama za procenu rizika.

Tokom edukacije predavači će napomenuti da Zakon o inspekcijskom nadzoru i podzakonski propisi izvedeni iz Zakona propisuju sadržinu, vrste, oblike i postupke inspekcijskog nadzora, zatim ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja koja su značajna za rad inspekcija. Za poslove kontrole ispunjavanja zakonskih prava i obaveza u oblasti rada, među kojima je oblast povreda na radu, nadležna je inspekcija rada u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kandidati će, takođe biti informisani da se kontrolne liste iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, na osnovu kojih se vrši inspekcijski nadzor i koje omogućavaju poslodavcima da izvrše samoinspekciju, nalaze na internet sajtu Ministarstva za rad, u sekciji Dokumenti - Inspekcija rada - Kontrolne liste.

U kojim terminima i gde se održava seminar - šta treba da znate o povredama na radu?

Pojedinačni kandidati moći će da prate nastavu na standardni način i da na časove, prema utvrđenom rasporedu dolaze u najbliže predstavništvo organizatora. Za njih može da se sprovede i online obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu, za koju međutim moraju da se adekvatno pripreme i da na svoj kompjuter instaliraju namenski softver. Ovaj postupak nije težak i svi prosečni polaznici u principu mogu da ga obave samostalno, ali je za one koji se ne budu snašli obezbeđena pomoć IT stručnjaka u svakoj poslovnici pomenute institucije.

Ovi kandidati moći će i da se izjasne u vezi sa željenim socijalnim okruženjem tokom predavanja, pa će tako oni kojima je važno da raspored rada usklade sa svojim potrebama najverovatnije odabrati individualnu edukaciju, budući da tada nadležni predavač radi samo sa jednim polaznikom. U toj situaciji on može da navede kada bi želeo da seminar startuje, kao i kojim danima i koliko često mu odgovara da ima časove. Taj raspored će, međutim postati zvaničan tek kada ga odobre stručnjak koji vodi edukaciju i koordinator za nastavu u određenoj poslovnici organizatora.

Istu privilegiju da utiču na formiranje rasporeda po kome će se odvijati edukacija i u značajnoj meri ga prilagode svom ustaljenom životnom ritmu dobiće i polaznici čiji izbor bude poluindividualni kurs i obuka - šta treba da znate o povredama na radu. Njih dvoje će, zapravo prvo međusobno da se dogovore u vezi sa terminima za održavanje časova koji im najviše odgovaraju, ali i oko tempa rada i datuma za startovanje celokupnog programa. Nakon toga će sa tim predlogom upoznati svog profesora i koordinatora za nastavu u okviru institucije organizatora i, ukoliko se oni sa njime budu složili, moći će da rade u skladu sa planom delovanja koji su tražili.

Grupna nastava se, međutim po pitanju organizacije razlikuje od prethodno pomenutih. Ovde je, naime predviđeno da termine i učestalost održavanja časova, kao i vreme početka obuke odredi isključivo koordinator za nastavu u datoj poslovnici pomenute institucije, dok kandidati na to neće moći ni na koji način da utiču.

Zaposleni u nekoj firmi koji smatraju da će pomenute edukacija biti korisna za njih moći će da pohađaju korporativni seminar - šta treba da znate o povredama na radu i to u skladu sa rasporedom koji zajednički budu napravili ovlašćeni predstavnik njihove kompanije i osoba koju je za to imenovala pomenuta obrazovna institucija. Ova službena lica će, dakle definisati vreme početka obuke, termine i učestalost održavanja časova, bilo da se kandidati opredele za online rad ili za klasična predavanja. Oni koji budu odabrali drugu varijantu moći će i da biraju između nekoliko lokacija za održavanje časova, a nude im se savremeno opremljene prostorije najbliže poslovnice organizatora, adekvatni prostor u njihovom preduzeću, kao i svako drugo mesto na kome za to postoje traženi tehnički uslovi.

Po kom principu se odvija obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu?

Da bi svim kandidatima omogućio da rade na način koji im najviše odgovara, organizator je ponudio nekoliko različitih modela edukacije.

Pojedinačni polaznici tako mogu da se obučavaju potpuno odvojeno od ostalih, odnosno da traže da se za njih sprovede individualni kurs i obuka - šta treba da znate o povredama na radu. Prijavljeni u ovom obrazovnom procesu nije uopšte pasivan i ne funkcioniše kao primalac gotovih znanja, već se naprotiv sve vreme podstiče da komunicira, izražava svoje mišljenje u vezi sa temama koje se obrađuju, postavlja pitanja svom profesoru i, eventualno traži objašnjenja nekih pojmova, ukoliko za to bude bilo potrebe. Kako se časovi organizuju samo za jednog kandidata, moguće je maksimalno ispoštovati njegove želje vezane za vreme održavanja časova, ritam rada i termin početka kompletnog programa, ali će on oko toga svakako morati da se konsultuje i sa svojim predavačem i zvaničnim predstavnikom organizatora.

U ponudi organizatora nalazi se i poluindividualna nastava, koja je kreirana za dvoje polaznika. Ovaj bazični vid grupnog delovanja omogućava svakom kandidatu da u potpunosti dođe do izražaja, a takođe im pruža šansu da značajno unaprede svoj nivo tolerancije prema stavovima druge osobe, što će im svakako koristiti u realnim poslovnim okolnostima. Pored toga, data im je prilika da se najpre jedno sa drugim, a zatim i sa zvaničnim profesorom i koordinatorom za nastavu u instituciji organizatora dogovaraju u vezi sa svim detaljima obrazovnog procesa i da tako odrede termine i učestalost održavanja časova, kao i vreme početka seminara koji će svima odgovarati.

Osobe koje žele da novo znanje usvajaju u društvu drugih ljudi mogu da pohađaju grupni seminar - šta treba da znate o povredama na radu. One, međutim moraju da znaju da će ponekad morati da sačekaju određeno vreme dok se grupa ne oformi. Takođe, u sastavu jedne grupe nastavu zajedno može da prati maksimalno osam osoba, jer bi u prisustvu više njih bilo jako teško omogućiti svakome da se iskaže u obrazovnom procesu i ostvari željeni napredak. Da bi ih svi kandidati bili ravnopravni, neće nikome biti omogućeno da odlučuje u vezi sa rasporedom po kome će se edukacija odvijati, već će vreme i učestalost sprovođenja časova, kao i termin za početak obuke da odredi isključivo koordinator za nastavu u pomenutoj obrazovnoj instituciji, a polaznici u vezi sa tim neće moći naknadno da ulažu nikakve govore, jer se jednom utvrđeni raspored neće menjati.

Nezavisno od toga da li rade u paru, u grupi ili pojedinačno, ovi kandidati mogu dakle da se edukuju online, odnosno da predavanja prate preko interneta, uz pomoć svojih kompjutera. Iz tog razloga su obavezni da blagovremeno na njih instaliraju specijalnu vrstu softvera, koji će im omogućiti da se obučavaju na ovaj način. Ako taj postupak ne budu mogli da obave bez pomoći, svakako mogu da računaju na tehničku podršku koju će pružiti informatičari u svakom predstavništvu organizatora. Na raspolaganju im je takođe i klasična nastava, kada će biti obavezni da na predavanja u određeno vreme dolaze u njima najbliže predstavništvo pomenute obrazovne institucije.

Ukoliko je potrebno organizovati nastavu za radnike nekog preduzeća, sprovešće se korporativna obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu i to kako na standardni način, tako i online. Polaznici koji budu odabrali klasične časove moći će da na njih dolaze u odgovarajuće predstavništvo pomenute institucije, ali i da traže da se njihova predavanja održavaju u okviru kompanije za koju rade, kao i na svakom drugom mestu koje im odgovara, a gde ima tehničkih uslova za sprovođenje obrazovnog procesa. Termine održavanja časova, tempo rada i datum početka nastave sporazumno će odrediti osoba koju je odredila njihova firma i koordinator za nastavu u instituciji organizatora.

Koliko će da traje kurs i obuka - šta treba da znate o povredama na radu?

Za one koji će pohađati grupni seminar - šta treba da znate o povredama na radu, termine održavanja časova i tempo kojim će se odvijati edukacija određuje isključivo koordinator za nastavu u konkretnom predstavništvu pomenute institucije.

Korporativna nastava će imati isto trajanje, ali će tada raspored po kome će kandidati raditi odrediti zvanični predstavnik njihove firme i koordinator za nastavu u okviru institucije organizatora.

Polaznici čiji izbor bude poluindividualna obuka i kurs - šta treba da znate o povredama na radu, kao i oni kojise budu edukovali prema principima individualne nastave takođe će imati isti fond časova, ali će u vezi sa rasporedom moći da se dogovaraju sa nadležnim predavačem i zvaničnim predstavnikom pomenute institucije, kako bi utvrdili termine i tempo delovanja, kao i datum za početak programa koji će im svima biti po volji.

Spisak gradova za kurs i obuku "Šta treba da znate o povredama na radu"