Sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova
Metal Inertni Gasovi ili skraćeno MIG, a primarno helijum i argon, odnosno mešavine drugih vrsta gasova, sa karakteristikama sličnim argonu i helijumu se koriste u jednom od vrlo često korišćenih procesa zavarivanja, koje se skraćeno naziva MIG zavarivanje ili, preciznije elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova. Ovaj postupak zavarivanja je označen brojem 131, a najčešće se primenjuje za spajanje delova koji su načinjeni od različitih vrsta metala, poput aluminijuma, nikla i njima sličnih, stim što se ova vrsta zavarivanja ne primenjuje kod obrade spojeva delova od čelika.
Kandidati koji pohađaju kurs za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova u okviru Akademije Oxfod imaju prilike da se upoznaju kako sa teorijskim, tako i sa praktičnim znanjima iz ove oblasti, te sa svim prednostima i manama korišćenja ovog procesa u praksi. A nakon što završe obuku, imaju pravo da izađu na završni ispit, nakon čijeg uspešnog polaganja stiču sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova, koji je priznat i u našoj zemlji, ali i u mnogim državama Evrope i sveta.
Svaka sertifikaciona kuća sa kojom imamo saradnju se najpre rukovodi pravilima EN ISO/IEC 17024:2012 standarda, koji podrazumeva Ocenjivanje usaglašenosti - Opšti zahtevi za tela koja obavljaju sertifikaciju osoba, uzevši u obzir da je to osnovni standard koji ima obavezu da sprovodi tokom procesa sertifikacije za koji je ovlašćena od strane vodećih svetskih institucija u ovoj oblasti.
Kao i svi ostali ispiti, tako se i ovaj sprovodi u skladu sa pravilima određenih međunarodno priznatih standarda, a na prvom mestu EN ISO 9606-2:2005 (Kvalifikacioni ispit zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 2: Aluminijum i legure aluminijuma), zatim prema smernicama koje su navedene u sledećim standardima: EN ISO 9606-3:1999 (Ispitivanje u cilju provere zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 3: Bakar i legure bakra), EN ISO 9606-4:1999 (Ispitivanje u cilju provere zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 4: Nikl i legure nikla), EN ISO 9606-5:2001 (Ispitivanje u cilju provere zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 5: Titan i legure titana, cirkonijum i legure cirkonijuma), kao i onih delova standarda EN ISO 9692-3 2008 (Zavarivanje i srodni postupci - Preporuke za pripremu spoja - Deo 3: Elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova i elektrolučno zavarivanje sa volframovom (tungstenovom) elektrodom u zaštiti inertnog gasa aluminijuma i njegovih legura (sadrži izmenu A1:2003)), koji se odnose na MIG zavarivanje.
Za sam tok ispita koji organizuje Akademija Oxford, a koji kandidatima omogućuje da steknu sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova je zaduženo sertifikaciono telo sa kojim imamo saradnju, a čiji predstavnici su u obavezi da se pridržavaju pravila svih pomenutih standarda u onom segmentu u kome je to potrebno, kako bi kandidatima omogućili visok kvalitet procesa sertifikacije. Sve te sertifikovane kuće su ovlašćene od strane nadležnih institucija na svetskom nivo za obavljanje ovog procesa, a ujedno su i članice prestižnih udruženja koja su vezana za oblast zavarivanja, kao što su Evropska federacija za zavarivanje (EWF) i Međunarodni institut za zavarivanje (IIW).
Ko može da polaže ispit za MIG sertifikat?
Procesu sertifikacije za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova može da pristupi svako punoletno lice, odnosno kandidat koji u času prijavljivanja ima najmanje 18 godina.
Kandidati koji žele da polažu ovaj ispit, uz ispunjenje pomenutog uslova moraju i da poseduju važeću potvrdu da su pohađali obuku za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova, jer se jedino u tom slučaju može izvršiti proces sertifikacije.
Kako se vrši prijava na ispit za sertifikat zavarivača za MIG zavarivanje?
Kada kandidat ispuni uslove koji su prethodno navedeni, ima pravo da izvrši prijavu na ovaj ispit, čime dobija mogućnost da stekne sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova. Formular prijave nije precizno određen, već može da bude napisan u slobodnoj formi, ali je zato precizno određeno šta mora da sadrži. To podrazumeva da osim ličnih podataka samog kandidata, poput imena, prezimena, adrese i podataka za kontakt (broj mobilnog i fiksnog telefona, mejl adresa), treba da postoji i precizno naveden naziv ispita za čije se polaganje prijavljuje, odnosno sertifikata koji želi da stekne. Prijava treba, takođe da sadrži i podatak o tome ko će biti vlasnik sertifikata, odnosno da li će to biti kandidat lično ili, pak određena kompanija u čije ime polaže ovaj ispit.
Uz prijavu i dokaz da je pohađao kurs za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova, kandidat prilaže i fotokopiju lične karte, odnosno očitanu ličnu kartu, u slučaju da poseduje dokument sa čipom.
Kada i gde se održava ispit?
Nakon što se ispuni osnovni uslov za održavanje ovog ispita, a koji podrazumeva prijavljivanje dovoljnog broja zainteresovanih kandidata, što je u ovom slučaju njih najmanje petoro, organizator ispita dogovara precizan termin sa predstavnicima sertifikacionog tela koje je zaduženo za sprovođenje ovog ispita.
Uzevši u obzir da Akademija Oxford ima predstavništva u skoro svakom gradu širom naše zemlje, to se ispit za sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova održava u onoj poslovnici u kojoj se prijavi najmanje petoro kandidata koji žele da ga polažu, a o čemu će svaki od njih ponaosob biti obavešten na odgovarajući način.
Ispit za sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova
Po principu obuke za MIG zavarivanje, i ispit koji se sprovodi prema pravilima različitih standarda za ovu oblast, poput EN ISO 9606-2:2005 (Kvalifikacioni ispit zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 2: Aluminijum i legure aluminijuma), zatim prema smernicama koje su navedene u sledećim standardima: EN ISO 9606-3:1999 (Ispitivanje u cilju provere zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 3: Bakar i legure bakra), EN ISO 9606-4:1999 (Ispitivanje u cilju provere zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 4: Nikl i legure nikla), EN ISO 9606-5:2001 (Ispitivanje u cilju provere zavarivača - Zavarivanje topljenjem - Deo 5: Titan i legure titana, cirkonijum i legure cirkonijuma), te segmenata standarda EN ISO 9692-3 2008 (Zavarivanje i srodni postupci - Preporuke za pripremu spoja - Deo 3: Elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova i elektrolučno zavarivanje sa volframovom (tungstenovom) elektrodom u zaštiti inertnog gasa aluminijuma i njegovih legura (sadrži izmenu A1:2003)), koji se tiču MIG zavarivanja, se sastoji od teorijskog i praktičnog dela.
Tokom provere teorijskih znanja, kandidat odgovara na pitanja koja mu postavlja ovlašćeni ispitivač i to u formi usmenog ispitivanja, dok ispitivač o toku ovog dela ispita vodi pažljivu evidenciju u pisanoj formi, koja se ocenjuje uz pokazana praktična znanja.
A u okviru praktičnog dela ispita, kandidati imaju zadatak da prema jasnim smernicama koje dobijaju od ispitivača, izrade ispitni uzorak. Posebno je važno da naglasimo da se ispitni uzorak isključivo izrađuje u prisustvu ovlašćenog lica sertifiakcione kuće, odnosno ispitivača, te da kandidati nemaju dozvolu da već urađen uzorak jednostavno donesu na ocenjivanje. U slučaju da dođe do ovakve situacije, takav uzorak se ne uzima u dalje razmatranje, a kandidat koji ga je izradio se udaljuje sa polaganja, te gubi mogućnost da tom prilikom stekne sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova.
Ocenjivanje praktičnog dela ispita
Uz maksimalno poštovanje procedure ocenjivanja uzoraka, te pravila standarda prema kome se vrši sertifikacija za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova, vrši se i ocenjivanje izrađenih uzoraka.
Za ovaj segment su zaduženi članovi posebno odabrane komisije, koje isključivo imenuje sertifikaciona kuća zadužena za sprovođenje ispita prema pravilima međunarodnih standarda. Oni, najpre pristupaju vizuelnoj kontroli izrađenih uzoraka, u okviru koje odbacuju one uzorke koji ne zadovoljavaju određene smernice kvaliteta, koje su date u pomenutim standardima. Kandidati koji su izradili takve uzorke se obaveštavaju da nisu zadovoljili osnove kvaliteta, te samim tim nisu stekli uslov da postanu vlasnici sertifikata za MIG zavarivanje, a takav uzorak se ne uzima u obzir za dalje ocenjivanje.
Celokupan proces ispitivanja uzoraka i ocenjivanja se vrši prema pravilima procedure koja se odnosi na proces Kvalifikacije i sertifikacije zavarivača i nosi naziv QPR.WI.S.08 procedura.
Tokom procesa ocenjivanja, članovi komisije imaju pravo da za određeni uzorak zahtevaju i dodatno ispitivanje, ukoliko to smatraju potrebnim. Takav uzorak se šalje dalje u sertifikovanu laboratoriju, sa kojom sertfikaciona kuća ostvaruje saradnju, radi daljeg ispitivanja, a kandidat i organizator ispita se obaveštavaju o tome na precizno određen način i u najkraćem roku, uzevši u obzir da ovaj postupak produžava proces ocenjivanja, a samim tim i dostavu sertifikata u za to predviđenom roku.
Proces ocenjivanja je potkrepljen validnom dokumentacijom u pisanoj formi, jer su članovi komisije u obavezi da o svemu vode pažljivu evidenciju u pisanom obliku.
Sticanje sertifikata zavarivača za MIG zavarivanje
Po završetku procene i ocenjivanja uzoraka, komisija sumira te i rezultate usmenog ispitivanja, te donosi konačnu odluku o tome da li je kandidat stekao uslov da postane vlasnik ovog sertifikata ili nije.
A nakon formiranja konačnog mišljenja se počinje sa izradom sertifikata. Kao i ostali deo ove procedure, tako je i izrada sertifikata zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova precizno određena standardom, a formular može biti u rasponu od QOB. WI.S.8.1. do QOB.WI.S.8.10. formulara, od kojih je svaki namenjen određenom standardu.
Izrađen sertifikat za MIG zavarivača, kandidati najpre dobijaju skniran u elektronskoj formi, koji im se šalje na mejl adresu, a originalan dokument im stiže na kućnu adresu i to u roku od 10 do 15 radnih dana od trenutka kada su polagali ovaj ispit.
Skoro svi sertifikati koji su vezani za oblast zavarivanja imaju rok važnosti od najduže 3 godine, a njihovo trajanje je precizno određeno na osnovu pravila standarda prema kojima se vrši sertifikacija.
Šta je resertifikacija i kada se ona vrši?
Sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova ima tačno određeno vreme koliko traje, a koje je usklađeno sa pravilima standarda prema kojima se vrši sertifkovanje kandidata.
Upravo iz tog razloga se po isteku tog roka zahteva produženje sertifikata, odnosno vrši se proces poznat kao resertifikacija. Kao i samo sticanje sertifikata, tako je i njegovo produženje precizno određeno pravilima pomenutih standarda, ali se sprovodi na drugačiji način. Zapravo, kandidadi rešavaju test u pisanoj formi, u okviru koga su pitanja vezana za sam proces elektrolučnog zavarivanja u zaštiti inertnih gasova, dok se sve ostalo svodi na procenu lica ovlašćenog od strane sertifiakcione kuće za sprovođenje procesa resertifikacije. A to znači da ispitivač na osnovu dostavljenih dokumenata o stečenom radnom iskustvu kandidata, te proceni njegovih sposobnosti u fizičkom smislu, a sa stanovišta zahteva posla za koji je stekao sertifikat, odnosno proceni napretka u profesionalnom smislu, formira mišljenje, koje ima obavezu da iznese u pisanoj formi.
Tek kada ovlašćeno lice sabere rezultate ispita i svoje procene, može da donese odluku da li je resertifikacija uspešna ili ne, odnosno da li se kandidatu produžava trajanje sertifikata zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova.
Koliko košta ispit za sticanje sertifikata za MIG zavarivanje?
Cena ispita je na upit, a u cenu je uračunata njegova organizacija, dok se izrada sertifikata naplaćuje potpuno nezavisno od samog ispita.
Sva plaćanja koja su vezana za ovaj ispit se vrše direktno u poslovnici organizatroa ispita u kojoj se on i organizuje.
A kandidati koji prilikom prijave dostave i dokaz da su pohađali obuku za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova, u okviru Akademije Oxford nemaju obavezu plaćanja izlaska na ispit, ni eventualne izrade sertifikata, uzevši u obzir da su ove dve stavke već uračunate u cenu pomenutog kursa, koji organizujemo na preko 20 lokacija u zemlji, odnosno u svakom gradu u kome postoji naša poslovnica i u kome se prijavi dovoljan broj kandidata koji su zainteresovani da ga pohađaju.
Dodatne informacije o sticanju sertifikata za MIG zavarivanje
Tok ispita za sticanje ovog sertifkata je precizno određen pravilima standarda EN ISO/IEC 17024:2012 (Ocenjivanje usaglašenosti - Opšti zahtevi za tela koja obavljaju sertifikaciju osoba), ali i svih ostalih standarda prema kojima se odvija sertifkacija zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova. Predstavnici sertifikacione kuće koja je zadužena za pravilno sprovođenje ovog ispita su dužni da se u potpunosti pridržavaju ovih pravila, kako bi ispit bio sproveden u skladu sa zahtevima međunarodno priznatih standarda koji se tiču ove oblasti.
Ali, ukoliko se i pored svega toga desi da kadidat smatra da je tokom ovog ispita na bilo koji način oštećen, on ima pravo da uloži žalbu. Žalba može da bude navedena u slobodnoj formi, a mora da sadrži osnovne podatke o kandidatu (ime, prezime, adresa, broj telefona, mejl i slični), te tačno naveden datum kada je polagao i pun naziv ispita koji je polagao, kao i precizan opis situacije koja je predmet žalbe. Ovaj dokument kandidat može da dostavi organizatoru ispita, koji ga zatim prosleđuje sertifikacionoj kući, zaduženoj za sprovođenje ispita.
Predstavnici sertifikacionog tela uzimaju navode žalbe na razmatranje i to prema pravilima procedure za žalbe, to jest QPR.WI.S.03 procedure, te uz maksimalno poštovanje politike o nepristrasnosti na koju je ova instutucija obavezana, istražuju podatke koji su u ovom dokumentu navedeni. Kada utvrde činjenično stanje, oni odlučuju kako će postupiti, a o čemu obaveštavaju i kandidata koji je žalbu uložio i sertifikaciono telo i to u roku od najkasnije 3 nedelje od dana prijema žalbe i na tačno određen način.
Klijenti koji žele da prisustvuju ispitu za sticanje sertifikata za MIG zavarivanje, ali žele da se on organizuje na nekoj drugoj lokaciji, a ne na onoj koju je odredio organizator ispita, bi trebalo da kontaktiraju onu poslovnicu Akademije Oxford koja se nalazi u njihovom gradu, odnosno koja im je najbliža, te da se sa zaposlenima dogovore oko svih potrebnih detalja, kako bi ovaj ispit bio održan na onom mestu koje njima više odgovara.
Gradovi u kojima možete dobiti Sertifikat zavarivača za elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova
- Ada
- Aleksandrovac
- Aleksinac
- Apatin
- Aranđelovac
- Arilje
- Babušnica
- Bač
- Bačka Palanka
- Bačka Topola
- Bački Petrovac
- Bajina Bašta
- Barajevo
- Batočina
- Bečej
- Bela Crkva
- Bela Palanka
- Beočin
- Beograd
- Blace
- Bogatić
- Bojnik
- Boljevac
- Bor
- Bosilegrad
- Brus
- Bujanovac
- Čačak
- Čajetina
- Ćićevac
- Čoka
- Čukarica
- Ćuprija
- Despotovac
- Dimitrovgrad
- Doljevac
- Donji Milanovac
- Gadžin Han
- Golubovac
- Gornji Milanovac
- Grocka
- Inđija
- Irig
- Ivanjica
- Jagodina
- Kanjiža
- Kikinda
- Kladovo
- Knić
- Knjaževac
- Koceljeva
- Kosjerić
- Kostolac
- Kovačica
- Kovin
- Kragujevac
- Kraljevo
- Krupanj
- Kruševac
- Kučevo
- Kula
- Kuršumlija
- Lazarevac
- Lebane
- Leskovac
- Ljig
- Ljubovija
- Loznica
- Lučani
- Majdanpek
- Mali Iđoš
- Mali Zvornik
- Malo Crnište
- Medveđa
- Merošina
- Mionica
- Mladenovac
- Negotin
- Niš
- Nova Crnja
- Nova Varoš
- Novi Bečej
- Novi Beograd
- Novi Knjaževac
- Novi Pazar
- Novi Sad
- Obrenovac
- Odžaci
- Opovo
- Osečina
- Padina
- Palić
- Palilula
- Pančevo
- Paraćin
- Pećinci
- Pelagičevo
- Petrovac na Mlavi
- Pirot
- Plandište
- Podunavci
- Požarevac
- Požega
- Preševo
- Priboj
- Prijepolje
- Prokuplje
- Rača
- Rakovica
- Raška
- Ražanj
- Rekovac
- Rožaje
- Ruma
- Šabac
- Savski Venac
- Sečanj
- Senta
- Šid
- Sjenica
- Smederevo
- Smederevska Palanka
- Soko Banja
- Sombor
- Sopot
- Srbobran
- Sremska Mitrovica
- Sremski Karlovci
- Stara Pazova
- Stari grad
- Subotica
- Surdulica
- Surdulica
- Surčin
- Svrljig
- Temerin
- Titel
- Topola
- Trgovište
- Trstenik
- Ub
- Užice
- Valjevo
- Varvarin
- Velika Plana
- Veliko Gradište
- Vladičin Han
- Vladimirci
- Vlasotince
- Voždovac
- Vračar
- Vranje
- Vrbas
- Vrnjačka Banja
- Vršac
- Žabalj
- Žabari
- Žagubica
- Žitište
- Žitorađa
- Zaječar
- Zemun
- Zrenjanin
- Zvezdara