Među šest nivoa, koliko ih aktuelni jezički okvir za nastavu stranih jezika razlikuje, viši napredni nivo, označen sa C2 je najviši, koji neki stranac ima mogućnost u učenju da dostigne.
Da bi kursevi stranih jezika i generalno učenje i sticanje znanja brojnih svetskih jezika širom Evrope bili organizovani na što jednostavniji način, Savet Evrope se pobrinuo da sve to uokviri. Tačnije, uveden je Zajednički evropski referentni okvir za jezike ili The Common European Framework for languages, poznat po skraćenici CEFR, CEFRL ili samo CEF.
Ipak, treba imati na umu da, iako je u pitanju opšteprihvaćeni standard kad je u pitanju nastava stranih jezika, ali i procena nivoa znanja, da je to zapravo svojevrstan okvir, što znači da je opšta preporuka da se kursevi stranih jezika upravo u skladu sa pravilima koje taj okvir navodi i organizuju.
Sve te smernice maksimalno poštuje i Škola stranih jezika Akademije Oxford, koja u svim svojim poslovnicama širom Srbije nastavu i organizuje na ukupno šest nivoa, budući da ih tako definiše i CEFR.
Još od 1986. godine je počela da živi ideja o uspostavljanju jedinstvenog sistema na evropskom tlu, a kada su u pitanju kursevi stranih jezika, te shodno tome i procena nivoa znanja svakog pojedinca. Zapravo je Savet Evrope imao želju i cilj da na neki način ukalupi, što bi se narodski reklo, nastavu stranih jezika. Da postoji jedan standard, koji će biti prihvaćen u svim školama stranih jezika širom Evrope. Upravo to je jeste Zajednički evropski referentni okvir za jezike, odnosno CEFR, CEFRL ili CEF, a što su početna slova njegovog originalnog naziva na engleskom jeziku The Common European Framework for languages.
Međutim, treba imati na umu da iako se tretira kao svojevrstan standard, zapravo je u pitanju jezički okvir, koji i ako nije obavezujući, svakako se preporučuje za korišćenje. I ne samo zato što značajno okalašva organizaciju nastave različitih stranih jezika, nego i zato što u velikoj meri učenicima može da olakša.
Naime, stvar je u tome da iako se kursevi stranih jezika organizuju uz primenu pravila Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike, takođe je data i tabela samorpocene nivoa znanja.
Jednostavnije govoreći, svaki pojedinačni kandidat ima mogućnost da uz korišćenje jasno definisanih smernica navedenih u toj tabeli proceni potpuno samostalno koji nivo znanja konkretnog jezika je stekao. Upravo ta tabela, u kojoj su kompetencije date opisno, i te kako se koristi i u okviru svih poslovnica Škole stranih jezika Akademije Oxford, da bi se adekvatno procenilo kom od 6 predviđenih nivoa kandidat pripada, odnosno na kom nivou je znanje stekao. U skladu sa time se i definiše na kom nivou bi trebalo kurs stranog jezika da pohađa, a kako bi znanje koje je stekao, poboljšao.
Takođe, pomenuta tabela može biti od koristi i poslodavcima, jer je mogu koristiti prilikom zapošljavanja novih radnika, a u slučaju da je potrebno proceniti nivo njihovog znanja engleskog ili ma kog drugog stranog jezika, koji je bitan za konkretno radno mesto.
Početkom ovog veka objavljena je i premilinarna verzija Priručnika za povezivanje jezičkih ispita sa Zajedničkim evropskim referentnim okvirom za jezike, a uz maksimalno poštovanje smernica koje taj jezički okvir navodi. Ipak, treba imati na umu da je decenijama ranije čitav taj koncept brižljivo pripreman, kako bi se standardizovali kursevi stranih jezika na čitavom evropskom kontinentu.
U skladu sa pravilima koja podrazumeva CEF (The Common European Framework for languages ), to jest Zajednički evropski referentni okvir za jezike, predviđeno je ne samo da se kursevi stranih jezika, nego i procena znanja odnosi na ukupno šest nivoa. Međutim, sama činjenica da je reč o jezičkom okviru, a ne o strogo definisanom standardu i da je on preporučen za upotrebu, ali ne i obavezujući nudi određenu dozu fleksibilnosti.
U praksi to znači da institucija koja organizuje edukaciju ima apsolutno pravo da definiše i određene podnivoe, kako bi nastava bila što je moguće kvalitetnija i produktivnija. Jedan od najčešćih nivoa koji se tom prilikom uvodi, osim šest preporučenih, jeste i nivo B + , koji predstavlja odličnu sponu između nivoa B 1 i B 2, odnosno nižeg i višeg srednjeg nivoa po CEFR – a, a među kojima ima značajan deo gradiva koje treba usavršiti, što je i te kako od koristi polaznicima kurseva.
Generalno govoreći, Zajednički evropski referentni okvir za jezike preporučuje 6 osnovnih nivoa, koji su podeljeni u tri grupe, a u okviru kojih su pod dva podnivoa, koji nose oznake A, B ili C i brojeve jedan i dva.
Konkretno, CEFR nivoi, koje nudi i Škola stranih jezika Akademije Oxford su:
Početni ili osnovni nivo znanja – A 1 nivo
Viši početni ili viši osnovni nivo – A 2 nivo
Niži srednji nivo znanja – B 1 nivo
Viši srednji nivo – B 2 nivo
Niži napredni nivo - C 1 nivo
Viši napredni nivo znanja – C 2 nivo
Posebno je važno da svi koji žele da izvrše samoprocenu, ne bi li tako utvrdili koji nivo znanja određenog jezika su stekli, imaju na umu da CEFR (The Common European Framework for languages ), iako opisno, zapravo precizno navodi šta je od jezičkih kompetencija potrebno da neko stekne na konkretnom nivou znanja.
U tom smislu se procenjuju opšte jezičke kompetencije i to recepcija, produkcija i interakcija, te medijacija. Zapravo to podrazumeva na prvom mestu procenu koja se odnosu na razumevanje onoga što je neko čuo ili pročitao na konkretnom jeziku, što je jezička kompetencija poznata kao recepcija. Zatim je važno i kako kandidat koristi govor, odnosno da li na tom jeziku ume da komunicira i pisanim i usmenim putem. Uz nju, ide i interakcija, koja je takođe značajna jezička kompetencija, jer se odnosi na procenu toga u kojoj meri i na koji način kandidat može da stupa u interakciju sa izvornim govornicima. I tom prilikom se ne posmatra samo to kako on komunicira na tom jeziku, već i u kolikoj meri razume sagvoornika tokom interakcije. I poslednja je medijacija, koja se u osnovi odnosi na prevođenje, ali i na tumačenje konkretnog teksta koji je kandidat pročitao ili razgovora koji je vodio.
Sve to se može reči i jednostavnije, jer Zajednički evropski referentni okvir za jezike podrazumeva procenu ukupno četiri aspekta, na osnovu čega se može potom utvrditi na kom tačno nivou je znanje konkretnog kandidata. Osim dometa, odnosno procene rečničkog fonda i načina korišćenja rečeničnih konstrukcija, u obzir se uzima i to koliko kandidat tečno govori, koliko razume sagovornika ili sadržaj koji je pročitao, odnosno čuo, te u kolikoj meri može da stupi u interakciju sa izvornim govornicima.
Pored svega toga, vrlo je važno i gde se konkretni jezik koristi, pa u tom smislu CEFR (The Common European Framework for languages ) razlikuje nekoliko domena, odnosno oblasti korišćenja. Uz lični, razlikuje se i profesionalni domen, te obrazovni i javni.
Jedino kada se sve to uzme u obzir, bez obzira da li je u pitanju samoprocena ili kursevi stranih jezika, možemo govoriti o tome na kom tačno nivou kandidat određeni jezik poznaje. U tom smislu ih Zajednički evropski referentni okvir za jezike ili CEFRL (The Common European Framework for languages ) prepoznaje ukupno šest nivoa. A oni se kreću od A 1, koji je okarakterisan kao početni ili osnovni nivo, preko nivoa A 2 ili višeg osnovnog, odnosno višeg početnog nivoa, nakon čega slede nivoi B i C grupe. Konkretno, nivoi B grupe su B 1 i B 2, a oni se smatraju nižim i višim srednjim nivoom znanja. Ujedno najviši nivoi koje neko može da stekne kada pohađa kurs stranog jezika su nivo C 1 i nivo C 2, koji se smatraju nižim naprednim i višim naprednim nivoom znanja.
Takođe postoje i Kvalitativni aspekti upotrebe govornog jezika, što je zapravo tabela u okviru koje su navedeni različiti aspekti, koji takođe treba da budu uzeti u obzir kada se vrši samoprocena ili kada se organizuju kursevi stranih jezika. Upravo ona je dodatni alat koji će pomoći da procena bude bolja i preciznija.
Slobodno se može reći da najviši nivo znanja koji prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike ili CEFR - a ( The Common European Framework for languages ) može da stekne bilo koji stranac nosi oznaku C 2 i smatra se višim naprednim nivoom znanja. Zapravo je to drugi nivo u okviru podgrupe koja se odnosi na napredne korisnike konkretnog jezika.
Često se događa da kada neko čuje stranca čiji poznanja odgovara višem naprednom nivou po pravilima pomenutog standarda, pomeša i pomisli da je u pitanju izvorni govornik, prosto zato što se radi o izuzetno visokom nivou znanja koje je imao prilike da stekne kada ke konkretni jezik u pitanju.
Rečnički fond osobe koja ima taj nivo znanja je izuzetno bogat, pa pored onih reči i izraza koje se u konkretnom jeziku koriste u svakodnevnoj komunikaciji, takođe poznaje i sleng i žargon, pa ih i obilato po potrebi može koristiti. Može da se našali sa izvornim govornicima i to tako da šala bude uspešna, a vrlo često poznaje i dijalekte koj isu prisutni u konkretnom jeziku. Međutim, u zavisnosti od toga koji su kursevi stranih jezika u pitanju će zavisiti i da li je potrebno da se prethodno upozna sa pravilima određenog dijalekta ili su mu ona već poznata.
Vrlo lako čita kompleksne tekstualne sadržaje, a potpuno je svejedno koliko su oni dugi i koliko su kompleksni. Osim književnih dela, može da pročita i razume različite priručnike, kao i one tekstove koji se smatra naučnim i usko specijalizovanim, bez obzira za koju oblast da su vezani.
U razgovoru sa izvornim govornicima učestvuje bez ikakve zadrške, te može da se uključi vrlo lako i sasvim svejedno da li mu je tema o kojoj se razgovor vodi bliska ili ne, odnosno da li je ranije sa njom imao dodira ili ne. U tom smislu je važno samo da čuje osnov razgovora, te da se uključi i iznese svoje mišljenje o konkretnoj temi.
Gotovo da uopšte ne pravi greške u govoru, a čak i ako ih napravi, one ni u kom slučaju ne mogu uticati negativno na tok razgovora. Vrlo često se događa da neko čiji nivo znanja odgovara višem naprednom nivou po pravilima koje navodi Zajednički evropski referentni okvir za jezike te greške uoči i odmah ih samostalno ispravi.
Može samostalno da prati predavanja, hvata beleške i daje intervjue, ali i da sam drži prezentacije. Potpuno je svejedno koliko brzo izvorni govornik se izražava, je neko ko ima C 2 nivo znanja konkretnog jezika može da ga razume.
Na konkretnom jeziku može pisano da se izražava bez ikakvih poteškoća. U principu je sasvim svejedno da li će biti potrebno da da svoje mišljenje o konkretnoj temi ili možda da napiše neki stručni rad, jer će osoba koja ima viši napredni nivo znanja to moći da učini samostalno.
Podrazumeva se da televizijski i radijski program prati potpuno isto kao izvorni govornici konkretnog jezika, kao i da tom prilikom u potpunosti razume ono što čuje. Takođe se podrazumeva da prati pozorišne predstave sa razumevanjem, odnosno da bez titla gleda filmove na konkretnom jeziku i naravno razume ih.
Interakciju sa izvornim govornicima lako uspostavlja, veznike gotovo da ne koristi kao što je to slučaj sa kandidatima na nižim nivoima znanja, prosto zato što ima izuzetno bogat rečnički fond, te poznaje kako osnovne, tako i one gramatičke konstrukcije koje se smatraju složenijima i obilato ih koristi kad god za time postoji potreba.
Ukoliko se u govoru dogodi da određene reči u trenutku ne može da se seti, odnosno nekog izraza, zahvaljujući tome što ima izuzetno visok nivo znanja, koji odgovara C 2 nivou po pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike, taj kandidat će moći da iskoristi neki drugi izraz ili reč kako bi se što je moguće preciznije izrazio.
Ne može se izraziti dvosmisleno, prosto zato što odlično poznaje konkretni jezik i precizno se izražava o različitim temama, bez obzira da li je sa njima pre toga imao dodira ili se prvi put susreo. Upravo zato i ne čudi što se osobe čiji nivo znanja odgovara C 2 ili višem naprednom nivou često poistovećuju sa izvornim govornicima, jer ukoliko rade na svom znanju, onda je razlika teško uočljiva između njih i izvornih govornika, odnosno nivoa njihovog poznavanja konkretnog jezika.
