Prevod tekstova iz oblasti obrazovne politike

Na svetskom nivou obavezno obrazovanje uvedeno je tek pred sam kraj 18. veka, mada su deca i ranije imala prilike da steknu osnovno obrazovanje — s tim što je to bilo rezervisano mahom samo za pripadnike određenog društvenog staleža i u većini slučajeva samo za mušku decu. Smatralo se da devojčice nemaju potrebu da steknu bilo kakvo obrazovanje, jer im je bilo namenjeno samo da se bave kućnim poslovima. U to doba ljudi vrlo često nisu znali ni da se potpišu, pa bi jednostavno stavljali krstić ili otisak prsta kada je bilo neophodno da se negde potpišu.

Vremenom se shvatila važnost obrazovanja, pa je svaka država pokušavala da uspostavi što bolji i kvalitetniji obrazovni sistem. Kako je taj sistem napredovao, tako su i devojčice bivale uključivane u njega i dobile praktično jednaku mogućnost za obrazovanje kao i muška deca, mada je jaz bio naročito vidljiv sve do pred kraj 19. veka. U današnje vreme, u većini država sveta, i muška i ženska deca imaju podjednaku priliku da dobiju adekvatno obrazovanje.

Tipovi obrazovanja

U osnovi se razlikuju tri osnovna tipa obrazovanja: formalno, neformalno i takozvano informalno.

Formalno obrazovanje, najjednostavnije rečeno, jeste ono koje se stiče kroz redovno školovanje i kojim su u potpunosti zadovoljene sve neophodne zakonske norme koje regulišu rad državnih, odnosno privatnih osnovnih i srednjih škola, viših škola i fakulteta.

Neformalno obrazovanje sprovodi se van formalnih, državnih ili privatnih obrazovnih institucija. U ovaj segment spadaju različiti kursevi i obuke, poput kurseva jezika, računara, crtanja i sličnih.

Takozvano informalno obrazovanje moglo bi da se okarakteriše kao ono koje pojedinac stiče tokom čitavog svog života — iz iskustva, savladavanjem različitih veština i sticanjem posrednog ili neposrednog znanja. Ovaj tip obrazovanja najčešće se opisuje i kao spontano obrazovanje.

Uzevši u obzir da je praktično svaka država odgovorna za sistem obrazovanja na svojoj teritoriji, svaka od njih ima specifično uređen ovaj vrlo bitan segment života građana. Ipak, zahvaljujući činjenici da se na nivou Evropske unije često usaglašavaju zakoni i da su sve države članice u obavezi da ih prihvate, kao posledica javio se praktično jedinstven obrazovni sistem na tlu čitave Evrope. Čak i države koje još uvek nisu ušle u sastav Evropske unije, kao što je Republika Srbija, prihvataju različita pravila i konvencije, što omogućava uspostavljanje jedinstvenih pravila u obrazovnom sistemu tih zemalja.

Zašto se ovi tekstovi prevode

Mnogi naučni radnici specijalizovani za oblast obrazovne politike angažovani su prvenstveno na formiranju različitih predloga i propisa, sa osnovnim ciljem da se obrazovni sistem unapredi, kako bi isti kvalitet obrazovanja bio pružen svim građanima jedne zemlje. Većina njih uključena je i u rad resornog ministarstva prosvete, u kome ima vrlo značajnu savetodavnu ulogu, budući da su u obavezi da budu u toku sa svim važećim zakonima i normama obrazovnog sistema — kako na teritoriji Evrope, tako i u čitavom svetu. Oni su u obavezi i da prisustvuju bitnim simpozijumima i kolegijumima, na kojima se susreću sa kolegama iz čitavog sveta i razmenjuju iskustva vezana za unapređenje obrazovnog sistema.

Takođe, vrlo često objavljuju publikacije i tekstove iz oblasti obrazovne politike, kako bi što većem broju ljudi približili opšte smernice vezane za obrazovanje, ali i nove propise i norme. Te tekstove mogu objavljivati na svom maternjem jeziku, a neretko se događa i da prevode tekstove koje su napisale njihove kolege iz drugih zemalja, sa ciljem da prikažu i tuđe mišljenje. Uz sve navedeno, naučni radnik specijalizovan za oblast obrazovne politike prema pravilima svog poziva praktično je u obavezi i da u naučnim časopisima objavljuje radove iz svoje oblasti interesovanja, u kojima iskazuje svoje stavove vezane za određeni predlog zakona, sam zakon ili bilo koji drugi pravni akt.

Bilo koji da je razlog u pitanju, činjenica je da se prevođenje ovakve vrste tekstova smatra uskostručnim prevodom, te zahteva da mu se posveti adekvatna pažnja i da prevodilac poseduje odgovarajući nivo znanja. Vrlo je važno da naučni radnik ili uređivački odbor određenog naučnog časopisa bude potpuno siguran da je prevod precizan i profesionalno urađen, jer posledice lošeg prevoda stručnih tekstova mogu biti ozbiljne — kako po autora, tako i po naučni časopis koji takav prevod objavi.

Jezici i smerovi prevođenja

Baš zato se uvek insistira na tome da se prevođenje tekstova iz oblasti obrazovne politike poveri prevodiocima specijalizovanim upravo za ovu oblast. U Prevodilačkom centru Akademije Oxford nalaze se upravo takvi stručnjaci, koji našim klijentima omogućavaju prevod ovakve vrste tekstova sa preko 35 svetskih jezika, odnosno na njih.

Pored jezika koji spadaju u najtraženije kada je prevođenje ovih tekstova u pitanju — kao što su nemački, engleski i francuski — u našem timu su i prevodioci za ruski, holandski, španski, italijanski, portugalski, kineski i japanski jezik, kao i za hrvatski, slovenački, švedski, arapski, estonski i mnoge druge. Uz to, svim našim klijentima nudimo i mogućnost prevođenja tekstova iz oblasti obrazovne politike sa jednog stranog jezika na bilo koji drugi strani jezik za koji smo specijalizovani.

Rokovi, cena i dostava

Naši prevodioci dobro su poznati po svojoj efikasnosti, te našim klijentima nudimo prilično kratke rokove za izradu prevoda. Ponekad se ipak događa da je klijentima prevod neophodan u najkraćem mogućem roku, znatno kraćem od onoga koji im je ponuđen prilikom dogovora. Tada govorimo o takozvanom hitnom prevodu, čija se cena od standardne razlikuje po dodatku za hitnost. Da bismo mogli da ispoštujemo Vaš zahtev, neophodno je da nam materijal dostavite što brže i da navedete tačan datum kada prevod treba da bude završen.

Uobičajena cena prevoda formira se prema opšteprihvaćenom standardu, koji pod jednom stranom prevoda podrazumeva tekstualni sadržaj dužine 1.800 karaktera, u koje su uračunati i svi razmaci u tekstu.

Tekstove koje želite da prevedemo možete nam dostaviti na više načina, praktično onako kako Vam najviše odgovara. To znači da ih možete doneti lično u prostorije jedne od naših poslovnica koje se nalaze u mnogim gradovima Srbije, odnosno poslati nam ih mejlom, kurirskom službom ili preporučenom poštanskom pošiljkom.

Prilikom dogovora sa našim predstavnikom navešćete kako želite da Vam dostavimo prevod. Možete birati između tri opcije: u elektronskom formatu, odnosno na mejl, kurirskom službom na željenu adresu, ili lično preuzimanje u jednoj od naših poslovnica. Ukoliko se odlučite za slanje kurirskom službom, ta usluga naplaćuje se potpuno odvojeno od usluge prevođenja.

Posebno naglašavamo da su svi podaci, odnosno materijal koji nam dostavljate na prevod, u potpunosti zaštićeni, jer su svi zaposleni u Akademiji Oxford u obavezi da se prema dokumentima sa kojima dolaze u dodir ponašaju u skladu sa politikom zaštite podataka i da ih maksimalno zaštite od bilo kakvog vida zloupotrebe.

Rado ćemo odgovoriti na sva Vaša pitanja vezana za prevođenje ovakve vrste stručnih tekstova — budite slobodni da nas kontaktirate.