Prevod tekstova iz oblasti poljoprivredne politike

Budući da seoska područja čine skoro 80% ukupne teritorije zemalja Evropske unije, te da se od toga skoro 50% zemljišta svrstava u obradivo, poljoprivredno zemljište, a preostalih oko 30% je pod šumama, sasvim je bilo za očekivati da se oforme i zakoni kojima će se regulisati razvoj poljoprivrede na tlu zemalja članica. Pa čak i kada neka država, kao recimo Republika Srbija, zvanično još uvek nije jedna od članica ove zajednice, to nije sprečilo njenu vladu da zakone naše zemlje usaglasi sa tekovinama Evropske unije vezanim za poljoprivrednu politiku.

Već početkom šezdesetih godina prošlog veka javila se ideja o stvaranju takozvane Zajedničke poljoprivredne politike (engl. Common Agricultural Policy), koja se od tada razvijala postepeno, da bi svoju kulminaciju doživela početkom 21. veka. Osnovni cilj koji Zajednička poljoprivredna politika pred sobom ima jeste da se u globalno tržište uključi i poljoprivredni sektor, kako bi se i ova vrlo značajna grana privrede uključila u moderne tokove Evropske unije.

Zahvaljujući činjenici da je ova oblast mahom finansirana iz različitih vrsta fondova Evropske unije, te da je za njeno sprovođenje direktno zaslužna specijalno oformljena komisija koja je takođe u nadležnosti Evropske unije, čini se da je Zajednička poljoprivredna politika na pravom putu da postane jedna od najuspešnijih grana politike.

U osnovi, poljoprivredna politika najviše je usmerena na razvijanje organske proizvodnje, a njeni bitni segmenti su i proizvodnja u klasičnom smislu, kao i takozvana intenzivna proizvodnja. Osnovni cilj svih navedenih oblika poljoprivredne proizvodnje jeste da se svim građanima podjednako — bez obzira na teritoriji koje zemlje članice žive — obezbedi sigurnost sirovina, ali i da se vodi računa o zaštiti životne sredine, te da se osobama koje se profesionalno bave poljoprivredom omogući nesmetan rad.

Samim razvojem poljoprivredne proizvodnje ne samo da se obezbeđuje održiva proizvodnja hrane, već se omogućava i održivo upravljanje različitim prirodnim resursima, čime se i seoska područja zemalja članica podjednako uspešno razvijaju kao i druga područja tih zemalja.

Zašto se ovi tekstovi prevode

Budući da je ova grana privrede jedna od najbrže rastućih u savremenom svetu, vrlo često se o njoj govori u različitim vrstama štampanih medija, ali i na televiziji. Uz to, stručnjaci iz oblasti poljoprivredne politike svih zemalja članica Evropske unije, odnosno svih onih zemalja koje prihvataju pravila Zajedničke poljoprivredne politike, vrlo često prisustvuju različitim skupovima i kongresima, čiji je osnovni cilj razmena saznanja iz ove oblasti.

Upravo iz tog razloga izuzetno je važno da stručnjaci iz svih tih zemalja budu u potpunosti upućeni u nove trendove. A da bi to mogli da učine, uz učestvovanje na različitim kongresima i sastancima, moraju da prate i uskostručne međunarodne časopise, te da pišu autorske tekstove iz oblasti poljoprivredne politike, sa osnovnim ciljem da smernice za pravilno upravljanje prezentuju što većem broju građana svoje zemlje i stručnoj javnosti.

Vrlo važnu ulogu u čitavom ovom procesu igra i prevođenje tekstova iz oblasti poljoprivredne politike, bez obzira na to koja je njihova svrha — da li su namenjeni isključivo za prezentovanje stručnom krugu ljudi ili su namenjeni za publikovanje sa ciljem upoznavanja javnosti sa određenim segmentima poljoprivredne politike.

Prevod ovakve vrste tekstova valjalo bi poveriti prevodiocima specijalizovanim baš za poljoprivrednu politiku, koji su u potpunosti upoznati sa njenom stručnom terminologijom, budući da jedino u tom slučaju možemo govoriti o kvalitetno urađenom prevodu — i to bez obzira na to da li je u pitanju prevod sa našeg jezika na određeni strani jezik ili sa nekog stranog jezika na srpski.

Upravo iz tog razloga Prevodilački centar Akademije Oxford sa ponosom ističe da u svom timu ima i prevodioce koji su posebno upućeni u prevođenje ovakve vrste stručnih tekstova, i to sa preko 35 svetskih jezika, odnosno na njih. A pored uobičajenih prevoda, svim našim klijentima nudimo i mogućnost prevođenja tekstova iz oblasti poljoprivredne politike sa jednog stranog jezika na neki drugi strani jezik.

Cena, rokovi i dostava

Cena prevoda u potpunosti se usaglašava sa važećim prevodilačkim standardom za jednu stranu prevoda, koji podrazumeva tekst dužine 1.800 slovnih mesta uz uračunate razmake. U slučaju prevoda u roku koji zahteva klijent, cena se razlikuje — formira se sabiranjem osnovne cene i dodatka za hitnost, koji se određuje u skladu sa dužinom roka i količinom materijala koji treba prevesti.

Hitan prevod radimo na zahtev klijenata, a on podrazumeva da se prevođenje izvrši u roku koji je u velikoj meri kraći od onog koji klijentima ponudimo prilikom dogovora. Ukoliko i Vi imate potrebu za ovakvom vrstom prevoda, molimo Vas da nam to odmah naglasite i da nam što hitnije pošaljete sav potreban materijal.

Kada je u pitanju uobičajen način prevođenja, materijal nam možete dostaviti kurirskom službom ili preporučenom poštanskom pošiljkom, kao i u elektronskoj formi, to jest putem mejla. Naravno, možete ga doneti i lično u jednu od naših poslovnica.

Vrlo je važno da prilikom dogovora sa predstavnikom Akademije Oxford precizno navedete kako želite da Vam dostavimo završen prevod. To znači da ga možete preuzeti lično u našoj poslovnici, ili Vam ga možemo poslati mejlom, ali i kurirskom službom na adresu koju navedete — s tim što se slanje kurirskom službom naplaćuje potpuno nezavisno od osnovne cene prevoda.

Zaštita podataka nešto je o čemu Prevodilački centar Akademije Oxford posebno vodi računa, te nemate razloga za brigu: svi tekstovi koje nam dostavite na prevod potpuno su bezbedni, budući da su naši zaposleni u obavezi da se o njima adekvatno staraju i spreče bilo kakav mogući vid zloupotrebe.

Vrlo rado ćemo odgovoriti na sva Vaša pitanja i uputiti Vas u sve detalje vezane za prevođenje tekstova iz oblasti poljoprivredne politike.